foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

5* - 5 sa zvezdicom

Minja Subota: Dete zarobljeno u svetu odraslih


Intervju vodila: Bojana Radoman
Tekst uredila: Asja Francisti

Sa velikim osmehom i energijom dvadesetogodišnjaka, dočekao nas je nezaboravni deo svačijeg detinjstva - Minja Subota.
Tvorac dečijih himni "Deca su ukras sveta" i "Išli smo u Afriku", uspeo je da postane simbol najpoznatije emisije za decu na prostorima bivše Jugoslavije - "Muzičkog tobogana". Svake nedelje popodne televizijski ekran je deci bio ceo svet, a Minja Subota - figura bez koje taj svet ne bi ni postojao. "Muzički tobogan" nisu, međutim, nestrpljivo čekala samo deca, već i mame i tate, jer su bar na dva sata mogli da se ponovo vrate u detinjstvo. Minji Suboti je to uspevalo dugi niz godina. Svi smo zahvaljujući njemu bili neizostavni deo bajke, koja i posle deset godina ima istu čaroliju.

Rođen je u Sarajevu 08.11.1938, a osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu. Pohađao je nižu i srednju muzičku školu "Stanković", a na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu je stekao diplomu inženjera elektrotehnike. Kao televizijski autor i voditelj realizovao je brojne serije koje su ostale zapamćene: "Od glave do pete", "Igre bez granica", "Sve igračke sveta", "Dete je čovek važan" i mnoge druge. U Republici Srpskoj bio je autor i voditelj dečje serije "Mali zmajevci". Šest godina je bio urednik i voditelj festivala pesama za decu "Beogradsko proleće", a i jedan je od osnivača ovog festivala, koji je podstakao osnivanje brojnih drugih smotri pesama za decu širom ondašnje Jugoslavije. Dobitnik je mnogih domaćih i inostranih festivalskih nagrada i društvenih priznanja: Plakete grada Beograda, Zmajeve nagrade "Zmajevih dečjih igara", Zahvalnice UNICEF-a za izuzetne doprinose u korist dece sveta, Godišnje nagrade Televizije Novi Sad za seriju "Muzički tobogan", Nagrade za životno delo i izuzetan doprinos u stvaralaštvu za decu - dečjeg književnog časopisa "Vitez" i drugih. U Kruševcu je proglašen za počasnog građanina i dobio je titulu Viteza od Čarapanije za nesebično zalaganje u radu sa decom ovoga grada.

Vaše ime je prva asocijacija na “Muzički tobogan”. Koja je Vaša prva asocijacija na ovu emisiju?
- Moja prva asocijacija je neka radost, zadovoljsvo, jer sam svih ovih godina radio sa velikim uživanjem. Moja zamisao “Tobogana” je oduvek bila svet muzike, poezije, pesme i igre. Kako su se menjala interesovanja najmalađih učesnika, mi smo pratili te promene, njihov muzički ukus i popularne ritmove. On i danas postoji, obnovljen je, a to raduje i nas i gledaoce.

Kakav je osećaj biti nezaboravan i nezaobilazan deo svačijeg detinjstva?
-To je moje veliko bogatstvo i zadovoljstvo. Radio sam zabavne programe, snimao i komponovao muziku, ali imao sam tu sreću da mogu da biram šta ću da radim. Moj izbor je uvek bilo stvaralaštvo za decu. Ljudi me radovno zaustavljaju na ulici, samo da mi kažu da me se sećaju i da su srećni što me vide. To je plod dugogodišnjeg savesnog bavljenja ovim poslom i ponosan sam na to

Šta novinar treba da poseduje da bi mogao kvalitetno da radi u medijima za decu?
- Treba da ima dosta ljubavi i razumevanja, da bude vrlo savestan i da se prepozna u tome. Mladi novinari su nedavno bili deca i mogu lako da se uklope, ali ne znaju neke važne norme. Decu treba poštovati. Ne obraćajte im se kao da su deca, misleći da se na njihov nivo treba spuštati. Nivo na kojem mi mislimo da su deca je daleko iznad toga. Treba im se obraćati kao odraslima, jer ćete samo na taj način zaslužiti njihovo poverenje i poštovanje. Deca sve pamte - poklonite im malo pažnje, dovedite ih u “Tobogan”, u veliki studio, sa sjajnom scenografijom i poznatim pevačima. Otići će iz Beograda puni utisaka i zauvek će to pamtiti.

Da li u nekom od današnjih voditelja vidite sebe u mlađim danima?
- Ne bih da budem previše kritičan, ali mislim da se nisu još snašli. Viđam na televiziji kvizove u kojima posao voditelja obavlja glumac. Glumci su božanstveni, ali oni ipak glume, shvatajući posao voditelja kao zadatak. Deca treba da poštuju voditelja i da budu svesna njegovog znanja. Čak i kad se šali, to ne treba da bude prizemno, jer to vređa. Deci treba sigurnost, i što je najvažnije, niko ne sme da viče na njih. Tako ćete im se debelo zameriti.

Šta mislite o današnjim emisijama za decu?
- Naravno da je ranije bilo bolje. Nisam od onih koji pamte prošlost ne misleći na sadašnjost, ali bih vratio neke programe koji su puno značili deci. Ne bih to uradio zato što su moji, nego zato što im i sada znače. Današnje dečje emisije su kao sendvič - malo muzike, malo igre. One bi trebalo da da diktiraju visok nivo zabave i edukacije za decu, jer se samo na taj način pobeđuje nekultura. Emisija mora da ima svoju osnovu – da bude jasno kome je upućena, šta se u njoj događa, kako izgleda scena. To je jedna stvar, a druga stvar je kritika koja ne postoji. Popularisanje pravih stvari zahteva prostor i udarne termine. Deci neprekidno treba pokazivati kvalitet, jer ona, baš kao i odrasli, vrlo brzo primećuju dobre stvari.

Šta mislite o Leontininom horu "Čarolije"?
- Ja bih malo manje komercijalizovao sve to. Ne mirišu mi takve stvari na dobro. Roditelji vole da im deca idu negde i spremni su za to da plate. Međutim, nisam siguran koliko se tu deca druže i nauče. Na primer, pesma «Poješću sve kolačiće» nije za njih, tu Leontina greši. Takođe, hor «Kolibri» se promenio kada je umrla dotadašnja dirigentkinja. Ona je jako držala do kulture pevanja i određenog nivoa u tom horu. Sada su tu neke kortizacije roditelja, pa deca iako nemaju sluha pevaju na plejbek. Važno je samo da budu na televiziji, a sve to smrdi na komercijalu. Ne vodi se računa o kvalitetu i stihovima, nego je važno da pobedi ćerka Željka Mitrovića.

Da li imate neke nove planove u vezi sa dečijim programima?
- Ponovo sam se angažovao oko “Tobogana”. Želim da to uradimo baš kako treba. Ima još nekih lepih programa za decu, ali detalje ne bih otkrivao sada. Definitivno ima velikih nacionalnih mreža kojma takve emisije trebaju.

Koja je vaša poruka za odrasle koji ljubomorno čuvaju dete u sebi?
- Ja sam zauvek ostao dete, a to kažu i moji prijatelji. Dogod je tako, čovek ne gubi vedrinu, elan, energiju i snagu. Verujem da u svakom odraslom, naročito roditeljima, čuči dete, i mislim da to nikada ne treba sakrivati.