foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

5* - 5 sa zvezdicom

Darko Malenica: Deca zaslužuju više profesionalizma

Intervju vodila: Snežana Milivojević
Tekst uredila: Asja Francisti
                              
Početkom ratnih devedesetih, nekoliko ljudi pokušalo je da tadašnjoj deci ulepša detinjstvo praveći za njih televizijske emisije "K'o da su nam sveci preci" i "Na metar od zemlje" prikazivane na Televiziji Novi Sad. Među njima je bio i Darko Malenica, koji je uspevao da se izbori sa lošom tehnikom i još gorom političkom situacijom kako bi tokom tri godine ulepšavao život najmlađima. Rođen je 1968. godine u Novom Sadu. Diplomirao je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Izlagao je na trinaeset samostalnih izložbi, kao i na četrdeset grupnih izložbi u gradovima Srbije i bivše Jugoslavije, u Italiji, Holandiji, Nemačkoj i Sjedinjenim Američkim Državama. Živi i radi u Novom Sadu.

Iako su u to vreme bile veoma gledane, danas je malo šta ostalo od ovih emisija. Arhive su izubljene, pa čak ni na internetu ne postoje inserti iz tih dečijih serija. Rat je uzeo danak i u kulturi, tako da nam od svega ostaju samo svedočanstva ljudi koji su u takvim teškim vremenima stvarali za decu.

Kako ste počeli da radite u dečjim emisijama?
- Želeo sam da proširim svoje znanje o animaciji i scenografiji, imao sam različite ideje o tome šta bih mogao da radim, pa sam tako došao i do televizije. Ona mi je početkom devedesetih bila potpuno novo i zabavno iskustvo.

Da li znate kakav je bio rejting ovih emisija i zašto je prestalo njihovo emitovanje?
- Koliko se ja sećam, obe serije su bile veoma gledane. "Na metar od zemlje" se prikazivala na trećem programu, u okviru trećeg kanala. Kada je novosadska redakcija prestala sa radom, ta emisija je ugašena. "K’o da su nam sveci preci" je bila deo dokumentarno obrazovnog programa na TVNS i zaista ne znam zašto je emitovanje prestalo.

Da li ste izučavali dečju psihologiju kako biste se pripremili za rad sa decom?
- Kao student na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, imao sam predavanja iz psihologije i ostalih srodnih grana koje se bave decom. To mi je poslužilo kao dobra priprema.

Imate li informaciju o tome koliko su deca bila zadovoljna vašim radom?
- Mislim da su im emisije bile zabavne i interesantne. One su bile plod rada grupe ljudi, pa je samim tim kvalitet zavisio od svih nas.

Da li su vam deca na bilo koji način smetala dok ste radili sa njima?
- Ne. Bio sam art direktor, a ujedno sam radio animaciju i scenografiju. Moj segment emisije u okviru "Na metar od zemlje" bio samostalni rad, pa bi se moglo reći da sam radio za decu bez njihovog prisustva.

Dok su se emotovale vaše serije, na našim prostorima je bio rat. Kako ste uspevali da pravite dečji program u vremenu u kom je sve bilo podređeno politici?
- Mogu samo da kažem da su ljudi sa kojima sam radio bili divni i svi smo se maksimalno trudili da s lošim tehničkim mogućnostima napravimo nešto dobro. Koliko se sećam, to nam je i uspevalo.

Zašto više ne radite u dečijim medijima?
- Za mene je televizija bila jedan stepenik u ličnom razvoju. Kada sam naučio stvari koje su me interesovale, više nisam imao potrebu da radim u tom mediju.

Da li vam nedostaje rad sa decom?
- Nakon televizije, radio sam sa decom i u Karlovačkoj gimnaziji, na Arhitektonskom fakultetu i u osnovnoj školi "Jožef Atila". Ukratko, trenutno mi ne nedostaje rad s klincima, pošto imam dvoje svoje dece.

Kakav je po vašem mišljenju dečiji program danas?
- Ima dobrih emisija, ima ih i loših. Moji klinci su još uvek mali, pa ne provode puno vremena gledajući televiziju.

Šta je po vama dovelo do toga da se dečiji program danas svede na puko reklamiranje proizvoda za decu?
- Tržište i nedostatak volje ljudi na televiziji da profesionalno rade svoj posao. Na primer, čak i kada skoro 20 godina kasnije gledam naš dečiji program, imam utisak da je urađen pomoću "štapa i kanapa". Naravno, čast izuzecima poput emisije "Fazoni i Fore".