foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

5* - 5 sa zvezdicom

Percepcija emisije "Kefalica"

Autor: Tamara Savić

Diplomski rad

Sažetak:
U ovom radu biće opisano istraživanje o odnosima dece i medija, tačnije karakteristikama emisije za decu koju smo obrađivali (“Kefalica”) i načinu na koji su je deca shvatila. Smatrali smo da je ovo istraživanje veoma bitno za otkrivanje novih činjenica koje bi mogle da pomognu u unapređivanju edukacije, kako dece, da bolje percipiraju medijske programe, tako i autora koji te programe kreiraju. U sklopu istraživanja rađen je eksperiment sa decom koja pohađaju predškolsko-pripremni program (6-7 godine). Pošto nas je zanimalo kako na percipiranje ovakve emisije utiče obrazovanje koje neka deca stiču pre šeste godine, bile su nam potrebne dve grupe: deca koja su išla u zabavište pre 6. godine  i ona koja nisu. Na osnovu podataka dobijenih eksperimentom, urađena je komparativna analiza, pomoću koje smo došli do zanimljivih saznanja koja će biti izneta u ovoj studiji.

Ključne reči: televizija, deca, analiza diskursa, komparativna analiza, bebe, rođaci, karakter, medijska pismenost, predškolsko obrazovanje, kognitivni razvoj.

UVOD

Prema istraživanjima stručnjaka za uticaj televizije na razvoj deteta, od 18. godine prosečno dete će provesti veći deo svog života gledajući televiziju, nego u bilo kojoj drugoj pojedinoj aktivnosti, izuzev spavanja. Dokazano je da deca koja gledaju dečje obrazovne emisije bolje čitaju i imaju razvijenije jezičke veštine od dece koja gledaju samo crtane filmove i programe za odrasle (Doroti G. i Džeremi L. Singer, 2002). Nažalost svedoci smo sve manjeg broja kvalitetnih dečjih emisija namenjenih edukaciji mališana. Deca danas svoje slobodno vreme radije provode uz kompjuterske igrice, kvizove i nekvalitetne komercijalne programe, nego obrazujući se se na pravi način.
Da bi dete predškolskog uzrasta (3-6 godina) moglo pravilno da percipira određeni medijski sadržaj, ono mora biti na određeni način medijski “pismeno”. Istraživanje koji će biti predstavljeno u ovom radu, rađeno je na osnovu pretpostavke i ima za cilj da dokaže da deca u predškolskim ustanovama dobijaju potrebno znanje i uče se veštinama koje im kasnije omogućavaju bolje razumevanje televizijski prezentovanih programa namenjenih njihovom uzrastu.

KARAKTERISTIKE PREDŠKOLSKE DECE
uticaj obrazovanja na njihov razvoj

Razvojna teorija opisuje predškolski period na sledeći način:
• Period bogat po razvojnim potencijalima u kom se razvija veliki deo inteligencije i perceptivnih sposobnosti, period u kom dete ima odlično pamćenje i intenzivan senzomotorni i ikonički razvoj
• Predškolska deca, međutim imaju skroman logičko-analitički aparat, perceptivno su fiksirana za kontekst u kom uče, imaju problem sa apstrahovanjem i izražavanjem zbog malog fonda reči i jezičkih mogućnosti, potrebne su im konkretne aktivnosti i slikovit način prikazivanja i označavanja stvari i pojava.
• Snaga reči i modela koje odrasli predstavljaju je velika

Po Pijažeu (Pijaže, Inhelder 1982: 121) postoje četiri perioda u intelektualnom razvoju:

1. Senzo-motorni period, traje od rođenja do pojave govora.
• Ovaj period obeležen je onim što nazivamo “senzo-motorna inteligencija”; iz ove vrste inteligencije proizilazi izvestan broj dostignuća kao što su organizacija prostornih odnosa, organizacija objekata i pojam njihove postojanosti, organizovanje uzročnih odnosa, itd.

2. Period “predoperacionog mišljenja”, javlja se krajem 2. godine i počinje simboličkom ili semiotičkom funkcijom. Ovo je period koji nas zanima u ovom istraživanju.
• Dete je tada u stanju da koristi reprezentacije u mišljenju. Ipak, u ovom stadijumu dete ne može da obavlja operacije na način na koji autor definiše izraz. U njegovoj terminologiji “operacije” predstavljaju interiorizovane akcije koje su reverzibilne, odnosno akcije koje mogu da se izvršavaju u suprotnim pravcima. Konačno, operacije se koordiniraju u celovite strukture, a te strukture dovode do osećanja o unutrašnjoj nužnosti.

3. Glavni period pоčinje oko 7-8 godine i obeležen je nastojanjem operacija.
• U početku, te operacije su konkretne, tj. one se primenjuju neposredno na objekte da bi se manipulisalo tim objektima. Operacije ostaju konkretne od 11-12 godine.

4. Ovaj period obeležavaju formalne ili propozicionalne operacije
• Operacije se više ne primenjuju samo na manipulisanje konkretnim objektima već sada obuhvataju i hipoteze i iskaze koje dete može da koristi kao apstraktne hipoteze, iz kojih može da izvodi zaključke logičkim ili formalnim sredstvima.

Kada govorimo o prednostima koje predškolska ustanova ima i veštinama koje ona razvija kod dece, a koje su im od velikog značaja za bolju percepciju i šire shvatanje medijskog sadržaja, neophodno je naveti sledeće:

Sa decom se u predškolskim ustanovama radi na razvoju govora, izražavanju, unapeđivanju perceptivnih sposobnosti, moralnih normi (Ministarstvo prosvete i sporta: Pravilnik o opštim osnovama predškolskog programa).

Izražavanje se definiše kao slobodno ispoljavanje mišljenja, osećanja, čulnog doživljaja i intuicije, kojim se zadovoljava dečija potreba da saopšti i intrepretira ono što iskusi i opazi, kao i svoje autentične ideje. Izražavanje podrazumeva predstavljanje sopstvenog odnosa prema svetu, drugim ljudima i samom sebi, uz izvesnu preradu i uopštavanje ovih odnosa, što za sobom povlači njihovo intuitivno razumevanje i ugrađivanje u fond životno i praktično upotrebljivih iskustava.

U vrtiću se utiče i na razvoj dečjeg govora. Osim komunikacije sa odraslima i vršnjacima, ovaj cilj se ostvaruje i preko dobrih modela govora u svakodnevnom životu i sredstava masovne komunikacije, koji imaju sve veći uticaj na razvoj govora kod dece.

Deca se kroz predškolsko obrazovanje uče prepričavanju (celovitom i povezanom izlaganju). Prvo se osposobljavaju da pažljivo slušaju, a zatim da prepričaju prethodno dat sadržaj.

Unapređivanje komunikacije je širi pojam od uticanja na razvoj govora i odnosi se na svaki oblik dečjeg izražavanja i sporazumevanja u svakodnevnim kontaktima, pomoću sredstava masovne komunikacije. Važno je da deca pričaju o onome što su videla i doživela, prepričavaju književna dela koja su na njih ostavila utisak, TV emisije, filmove, pozorišne predstave i dr. Deca usvajaju gramatičke strukture prepričavanjem literarnih tekstova. Na taj način se osposobljavaju da pričaju organizovano i bez suvišnih digresija i gubljenja niti priče, što je karakteristično za decu koja nisu pohađala program predškolske ustanove.

Najvažniji cilj perceptivnih aktivnosti je negovanje, razvijanje, izoštravanje i oplemenjivanje čulne osetljivosti deteta, radi bogaćenja njegovog opažanja, kao pretpostavke intenzivnog i instančanog doživjlaja sveta.

Iskustva koja detetu pribavljaju sva njegova čula su nužan uslov razvoja perceptivnih sposobnosti i formiranja fizičkih saznanja o okolnom svetu, ali i preduslov za sticanje ostalih vrsta saznanja (socijalnog i logičkog), odnosno, saznanja koja se prenose i izražavaju verbalnim putem i na simboličke načine.

Deca se u vrtićima osposobljavaju da uočavaju oblike, boje i veličine, a zatim se zapaženo sistematizuje i uopštava, zahvaljujući sistemu senzornih etalona.

Razvoj opažanja podrazumeva sticanje čulnog iskustva, koje je pod velikim uticajem kulture u kojoj dete odrasta. Uz pomoć i upućivanje odraslih, dete je, na osnovu onoga što zapaža, u stanju da zaključuje i uopštava, otkriva uzročno-posledične veze i međusobne odnose između stvari i pojava, što je sve veoma bitno za što bolje usvajanje medijskog sadržaja namenjenog deci. U prerađivanju opaženog mogu mu pomoći svi oblici umetničkog viđenja stvarnosti, pružajući mu odgovarajuća saznanja i stvarajući doživljaj. Znanje, koje se na taj način stiče, budući da osim činjenica sadrži i postupke za pribavljanje novih iskustava, ima odlučujuću ulogu u kognitivnom razvoju deteta.

Posebnu ulogu u struktuiranju društvenih aktivnosti ima njihovo obavljanje kroz razne oblike vaspitno-obrazovnog rada i sve vrste aktivnosti kojima se ostvaruju ciljevi socio-emocionalnog razvoja. Na taj način su društvene aktivnosti integrisane i povezane sa nizom drugih aktivnosti. Već sama komunikacija među decom ili sa vaspitačem (koja zahteva uobličavanje informacija da bi se misli, ideje, osećanja ili iskustva preneli na celovit i razumljiv način) predstavlja po svojoj suštini društvenu aktivnost. Sa njom se povezuje širi pojam interakcije sa društvenom sredinom, koja je od izuzetnog značaja za čitav razvoj deteta. Društvene aktivnosti se prvenstveno odnose na prerađivanje i uvežbavanje socijalnih iskustava i emocija, kao i usvajanje i primenu etičkih normi i pravila ponašanja, čime se kod deteta razvija sposobnost da živi u zajednici, usklađuje sopstvene interese i postupke sa intresima i postupcima drugih, uvažava mišljenja dece i odraslih iz svoje okoline.

Sa decom se razmatra moralno značenje određenih postupaka, pojava i odnosa.

PREDMET RADA

Predmet ovog istraživanja jeste način na koji predškolske ustanove obrazuju decu za bolje poimanje medijskog sadržaja, namenjenog deci tog uzrasta. Za istraživanje smo se služili emisijom “Kefalica”. Ova emisija okarakterisana je kao emisija zabavnog karaktera namenjena deci, koja ima za cilj da približi način na koji deca razmišljaju i kako doživljavaju pojmove sa kojima se svakodnevno susreću, kao i one iz sveta odraslih (iz intervjua sa autorkom emisije Tanjom Aleksić, intervju se nalazi u prilogu rada). Navedena emisija se za vreme istraživanja emitovala jednom nedeljno na beogradskoj televiziji “Avala”. Na osnovu reakcija publike , emisija se kotirala kao veoma popularna kako među decom tako i među odraslima.

Utvrđivanje oblasti predmeta istraživanja:
Razvojna psihologija, mediji, pedagogija, komunikologija.

Definisanje predmeta istraživanja:
Osnovni problem kod nas je što ne postoji definicije deteta, porodice i definicija interesa deteta.
Po Kodeksu “Deca i mediji”- deca se definišu kao mladi koji su na predškolskom i osnovnoškolskom uzrastu
Deca i mediji - najširi pojam podrazumeva decu kao deo nesegmentirane medijske publike, decu kao fokusirani auditorijum, decu kao medijske aktere.
Mediji za decu- oni koji se kreiraju za dečji auditorijum bez obzira da li u tome učestvuju deca.
Dečji mediji – oni mediji koje kreiraju deca.

Definisanje pojmova

Percepcija  je aktivan proces organizovanja, integrisanja i interpretiranja informacija koji nam omogućava upoznavanje i prepoznavanje značenja predmeta, pojava i događanja u našoj okolini.
Predškolska ustanova je formativni proces kojim se na uzrastima od rođenja deteta do njegovog polaska u školu, bude i aktualizuju njegovi psihofizički potencijali, podstiču i usmeravaju pozitivne tendencije koje se ispolje u razvoju, zadovoljavaju dečje potrebe kao stalan izvor razvojnih mogućnosti i stvaraju uslovi za što bolje i uspešnije  izražavanje i korišćenje ovih mogućnosti za postizanje sve viših nivoa u sposobnostima, proširivanje i usavršavanje iskustva, izgrađivanje voljno-karakternih osobina i stavova, oplemenjivanje emocija i menjanje ponašanja deteta odnosno, oformljivanje i razvijanje svih pozitivnih svojstava njegove ličnosti.

Procenjivanje relevantnosti istraživanja:
Veoma je malo istraživanja koja se bave decom u oblasti mediji. Dok se u svetu stručnjaci već godinama bave ovom temom kod nas postoji malo istraživanja koja su proučavala odnos dece i medija; čak je i literatura iz ove oblasti veoma oskudna. Autorka koja se najviše bavila temama u vezi sa decom i medijima je Nada Korać. Jedno od njenih istraživanja radila je zajedno sa Jelenom Vranješević (u knjizi “Nevidljivo dete”, Centar za primenjenu psihologiju) koje prikazuje sliku deteta u medijima, odnosno (ne)vidljivost najmlađih u medijima današnjice. Zatim, razvojno-psihološki istraživačko-obrazovni projekat Videolab (1993-1995) i na njemu zasnovani programi „Ja i mediji” (2001) i „Škola za medije” (2002) koji predstavljaju iskustva koja bi trebalo imati u vidu prilikom koncipiranja programa medijskog opismenjavanja namenjenih deci i mladima.

CILJ RADA

Definisanje cilja istraživanja: cilj istraživanja je da se uoči razlika između dece koja su prošla kroz obrazovne ustanove do 6. godine i one dece koja to obrazovanje nisu imala. Ono što smo hteli da pokažemo ovim istraživanjem je da predškolske ustanove iako nemaju programe namenjene medijskom opismenjavanju dece, ipak utiču i na taj deo razvoja svojim vaspitno-obrazovnim radom.
Smatramo da je to veoma bitno za svako dete jer što je dete bolje upoznato sa specifičnostima medijskog jezika, manje su mogućnosti manipulacije na koje nailazimo u televizijskom programu, čak i dečjem koji se emituje svakodnevno na televiziji.

Obrazloženje o potrebama istraživanja: želeli smo da otkrijemo da li mediji odgovaraju na potrebe dece s jedne strane, a s druge da vidimo da li predškolsko obrazovanje ima uticaj na razvijanje medijske pismenosti kod dece.

METOD

U izradi ovoga rada  korišćene su tri metode:

• kvalitativna analiza sadržaja emisije „Kefalica”, koja je obuhvatila analizu medija, aktera, autora, epizoda, utvrđivanje žanra, prostora koji ova emisija zauzima (opširnije u poglavlju Analiza rezultata)

• eksperiment sa decom predškolskog uzrasta, komparativna analiza podataka dobijenih u eksperimentu

U eksperimentu je učestvovalo 16 dece iz vrtića “Radosnica” koji pripada ustanovi “Radosno detinjstvo” iz Novog Sada. Deca su pripadala pripremno predškolskoj grupi. Da bismo mogli da radimo komparativnu analizu bile su nam potrebne dve grupe:
a) grupa od osmoro dece koja su pre predškolske nastave išla redovno u zabavište od svoje treće godine - “Grupa 1”
b) grupa od osmoro dece koja nikada pre predškolske nastave nisu išla u zabavište - “Grupa 2” 

Vodilo se računa da bude podjednako i dečaka i devojčica, birana su deca uzrasta od 6 godina, prosečnih kognitivnih sposobnosti.

Prilikom sprovođenja ovog istraživanja, deci je prvobitno puštana emisija koju su gledali uz prisustvo svoje vaspitačice. Nakon pogledane cele emisije, pojedinačno su bili ispitivani. Sa njima je razgovarala nepoznata ženska osoba koja nije prisustvovala emitovanju pomenute emisije. Od dece je zahtevano da prepričaju sve što su zapamtili od onoga što su gledali. Svaki razgovor sa detetom je snimljen diktafonom u audio formatu.    

Utvrđivanje kriterijuma za kodiranje dobijenih podataka:
Da bismo mogli da uradimo analizu dobijenih podataka, bilo je potrebno sastaviti tabelu na osnovu koje su se mogle uporediti izjave dece iz emisije i dece koja su nakon gledanja emisije ispitivana. Ono što nas je zanimalo jeste kako su deca percipirala emisiju, koliko su usvojila od onog što su čula o datoj temi, postoji li ekstrakinematografskih elemenata u njihovom prepričavanju i koliko su ličnog iskustva unela u prepričavanje epizoda.
Pošto emisija ima tri epizode, napravljene su i tri zasebne tabele za svaku grupu (ukupno šest tabela), na osnovu kojih je kasnije izvedena uporedna analiza (tabele su priložene u apendiksu)
Kodna lista:
• Sadržaj
• Primerenost sadržaja uzrastu
• Kontekstualnost
• Ekstrakinematografsko
• Lično iskustvo

Emisija    ispitanici    Ekstra kinematografsko    Lično iskustvo
1. deca objašnjavaju šta su bebe
E1: bebe su mala, mala deca
E2: bebe, pa to je kad se majka porodi i onda dobiješ beebu na primer dve tri četiri
E3: kad se rodi iz stomaka i onda se usrećiš                                                                                                          A1: naučili smo kako se rađaju bebe, kad se oženi mama i tata . . . deca pričaju kako se rađaju bebe. . . i kad se venčaju mama i tata  i onda . . ovaj  kad se ožene onda im rode bebu mislim mama rodi bebu                                                  A2: to ne znam jer me je Čeda čačkao   
B2: ako imaš neki stomak ovoliki to znači da si trudan

Metode obrade i analize podataka:

Razgovori sa decom kao i emisija, transkribovani  su da bi se dalje izradila tabela na osnovu koje je mogla da se uradi komparativna analiza dobijenih podataka.

Da bismo mogli da pratimo uspešnost dekodiranja cele emisije “Kefalica” načinili smo modifikovanu skalu uspešnosti prepričavanja filmske naracije, koju je za potrebe svog eksperime¬nta izradila Bjanka Zazo (1983) uzimajući u obzir dva kriteriju¬ma: kvalitet  (organizovanost) i kvantitet (broj) događaja obuh¬vaćenih pričom (Valić Nedeljković: 23-24).
Bjanka i Rene Zazo (1983) su skalirali priču u četiri tipa u zavisnosti od  kvaliteta (poredak i organizacija priče) i  kvantiteta  (količina ispričanog). 
Prvi tip obuhvata nepotpuno pripovedanje: sadrži manje od četiri faze. U ovoj grupi treba praviti razliku između nepotpunog i neorganizovanog, i nepotpunog i donekle organizovanog pripovedanja.
Drugi tip odgovara potpunom, ali loše organizovanom pripovedanju: u njemu  se nalaze sve faze sekvence, ali u pogrešnom redosledu. 
Treći tip obuhvata potpuno, dobro sređeno pripovedanje, ali čija organizacija ne ide dalje od običnog protivpostavljanja; logične veze nisu izražene; pojedino¬sti su verno prenesene, ali nisu uklopljene u celinu.
Četvrti tip pripada potpunom i dobro organizovanom pripovedanju sa logičkim uklapanjem pojedinosti, upotrebom uzročnih veznika (zato što, jer, budući da) i  tendencijom  uopštavanja i sintetizovanja do¬gađaja pre njihovog opisivanja” (B. Zazo, 1983, 224).

U  prvu grupu, NEPOTPUNO PRIPOVEDANJE, uvrstili smo četiri podtipa:
0) ni jedna epizoda nije  ispričana;
1) nepotpuno i  neorganizovano  pripovedanje (1 epizoda ispričana);
2) nepotpuno ali ipak malo organizovano pričanje (2 epizode ispričane uglavnom preko reda);
3) nepotpuno ali prilično organizovano pričanje (3 epizode ispričane).

KORPUS ISTRAŽIVANJA

Utvrđivanje kriterijuma za izbor korpusa:

Prilikom biranja korpusa trudili smo se da to bude emisija u kojoj učestvuju deca, starosne dobi kao i deca koja su kasnije ispitivana u toku istraživanja. Bilo je potrebno da je emisija namenjena deci i da im je dopadljiva.

Utvrđivanje kriterijuma za kodiranje korpusa:
Prilikom utvđivanja kriterijuma za kodiranje korpusa sledili smo logiku dečje emisije i njene specifičnosti.
Metode koje su korišćene u ovom istraživanju prilagođene su korpusu: deci i medijima za decu.

ANALIZA DISKURSA

Analiza sadržaja emisije “Kefalica”:

Medij: “Kefalica” je jedna od emisija iz produkcije televizije “Avala”
Ova  televizija je informativno-zabavnog karaktera, koja svojim programskim konceptom nudi informacije iz različitih oblasti, kako poslovnih, političkih  i zabavnih tako i iz oblasti kulture i sporta. Na ovoj televiziji se emituju  sportske, zabavne i političke emisije kao i  kvalitetan filmski, serijski i dokumentarni program.
Datum: 21. 3. 2008.
Žanr: TV emisija
Teme: emisija obrađuje pojmove iz svakodnevnog života, uglavnom iz sveta odraslih, stručne termine ne tako poznatih deci uzrasta 5-6 godina, ali i pojmove bliske deci.
Vreme: 10min 30s + reklame 4 min i 30 s, ukupno 15 min.
Reklame: traju 4 min 30 s
- ne reklamiraju  se sponzori emisije i propagandne poruke nisu vezane za samu emisiju
Akteri: deca i gosti emisije (uvek dve javne ličnosti)

Uvodni deo emisije

1) Najavna špica traje 3 s. i čine je: ispisan naziv i prepoznatljiv logo ove emisije, crtani lik devojčice koja maše i sunca uz pratnju takođe prepoznatljive muzike/zvučnog efekta, koji prati čitavu emisiju. Zapravo, ova najavna špica je i džingl koji se pojavljuje između epizoda, i između manjih celina unutar epizoda.

1. Studijska najava - voditeljka najavljuje emisiju
2. Snimak dece koja se igraju u sobi vrtića napravljen kao muzički prilog
3. Džingl

2) Pregled iz prethodne emisije – voditeljka iz studija najavljuje pregled prethodne emisije
1. Voditeljka najavljuje iz studija pregled prvog pojma - Srbija
2. Kratak video zapis dečaka koji je u prošloj emisiji objašnjavao taj pojam
3. Voditeljka najavljuje iz studija pregled drugog pojma - osećanja
4. Kratak video zapis dečaka koji je u prošloj emisiji objašnjavao taj pojam
5. Voditeljka najavljuje iz studija pregled trećeg pojma - sport
6. Kratak video zapis u kom su tri dečaka i dve devojčice u prošloj emisiji objašnjavale taj pojam

3) Najava predstojeće emisije – voditeljka iz studija najavljuje kojim će se to pojmovima baviti u predstojećoj emisiji

Epizode

1. Šta su bebe?

1. deca objašnjavaju šta su bebe
2. džingl
3. Ana Stanić, pevačica, objašnjava ko su bebe
4. džingl
5. deca objašnjavaju kako su nastale bebe
6. džingl
7. Gordan Kičić, glumac, objašnjava ko su bebe
8. džingl
9. deca objašnjavaju kako su nastale bebe
10. objašnjenje pojma: na pozadini na kojoj je prepoznatljiv lik devojčice nacrtana je i beba (kao pojam o kom se radi); preko slike se ispisuje tekst u kom se objašnjava šta su bebe, dok voditeljka taj tekst izgovara, tako da ga možemo pratiti i čitajući, a i slušajući glas.
11. snimak dece koja se igraju u sobi vrtića napravljen kao muzički prilog
12. džingl

2. Ko su rođaci?

1. voditeljka najavljuje sledeći pojam
2. deca objašnjavaju ko su rođaci
3. džingl
4. Gordan Kičić, glumac, objašnjava ko su rođaci
5. džingl
6. deca pokušavaju da objasne ko su stric, strina, ujak, tetka. . .
7. džingl
8. Ana Stanić, pevačica, objašnjava ko su rođaci
9. džingl
10. deca pokušavaju da objasne ko su stric, strina, ujak, tetka, unuk. . .
11. objašnjenje pojma: na pozadini na kojoj je prepoznatljiv lik devojčice nacrtana je i grupa ljudi koji predstavljaju rođake; preko toga se ispisuje tekst u kom se objašnjava šta su bebe
12. snimak dece koja se igraju u sobi vrtića, napravljen kao muzički prilog
13. džingl

3. Šta je karakter?

1. voditeljka najavljuje sledeći pojam
2. deca objašnjavaju šta je karakter
3. džingl
4. Ana Stanić, pevačica, objašnjava šta je karakter
5. džingl
6. deca objašnjavaju šta je karakter i šta znači kad neko ima čvrst karakter
7. Gordan Kičić, glumac, objašnjava šta je karakter
8. džingl
9. deca odgovaraju na pitanja – Kako neki karakter postaje jak i kakav karakter oni imaju
10. objašnjenje pojma: na pozadini na kojoj je prepoznatljiv lik devojčice; preko toga se ispisuje tekst u kom se objašnjava šta je karakter
11. džingl

Odjavni deo

1. voditeljka odjavljuje emisiju iz studija
2. animacija, u pozadini tekst u kom voditeljka navodi ko je sve pomogao tom izdanju “Kefalice”; tada bez off-ova, idu slike učesnika uz koje su ispisana i njihova imena: gosti (Ana Stanić, Gordan Kičić ), kao i deca koja su učestvovala ( Jelena, Tomislav, Mila, Kosta, Uroš, Ana, Filip, Tara, Tijana) i na kraju i sama voditeljka/autorka Tanja Aleksić
3. džingl
4. voditeljka iz studija podseća na termine emisije i oprašta se
5. odjavna špica: animirana slika uz poznatu melodiju i ispisan pokretni tekst u kom su ispisani vrtići u kojima je snimana „Kefalica”, ljudi koji su realizovali emisiju (autor, saradnici, kamerman, rasveta, montažer. . .) i sponzori.

Analiza

“Kefalica” je petnaestominutna emisija zabavnog karaktera, koja se emituje jednom nedeljno na beogradskoj televiziji „Avala”. U ovoj emisiji, deca predškolskog uzrasta (5-6 god.), daju svoja objašnjenja na postavljena pitanja.  Neka od njih su • Šta je politika?
• Šta je Jugoslavija?
• Šta je padež?
• Šta je država?

Kao što se može videti, ovo nisu pojmovi koji su bliski deci, ali su zato njihova objašnjenja veoma zanimljiva npr.

• padež je kad neko padne
• politika – to je meni sumnjivo!
• čika koji radi na pumpi je benzioner
• država je kad nešto držiš

Iz navedenog  je veoma lako zaključiti da ovo nije emisija za decu nego više emisija o deci. Ona je pre namenjena zabavi odraslih nego edukaciji dece.
„Kefalica” se sastoji od 3 epizode koje predstavljaju po jedan pojam. Svaka epizoda ima deo u kom deca objašnjavaju pojam, zatim javnu ličnost, gosta emisije i na kraju “stručno” objašnjenje autora.
Reklame zauzimaju skoro 1/3 „Kefalice”, što je za emisiju koja traje 15 min, predugo. Sadržaj reklamnog bloka nije u vezi sa tematikom emisije, nema dečijih proizvoda niti reklama sponzora emisije.

U vrednosti ove emisije možemo da svrstamo njen zabavni karakter, profesionalan odnos sa decom, i ono što je veoma bitno da nema zloupotrebe dece. Prednosti ove emisije su i to što deca mogu od svojih vršnjaka da čuju različita viđenja jedne stvari, raznovrsnost mišljenja i da na osnovu toga stvore i sopstveno. Poznato je da deca lakše usvajaju mišljenja svojih vršnjaka nego što prihvataju učenje odraslih.

Ne postoji jasno naznačeno ko je ciljna grupa kojoj je ova emisija namenjena, ali na osnovu učesnika, zaključujem da su to prevashodno deca predškolskog uzrasta - ako je suditi po učesnicima, a ako po komentarima na ulici, poslu, fakultetima, javnom prevozu i po formiranju mnogobrojnih foruma na internetu na kojim se redovno pretresaju zanimljivosti i duhovite dosetke dece iz predthodne emisije, onda su to definitivno odrasli. To je ono što je ovu emisiju učinilo veoma gledanom.

Ono što bismo zamerili autorima ove emisije je što se emisija nije osmišljavala u skladu sa pravilima Kodeksa “Deca i mediji”, pa tako imamo oglušavanje o:

član 9:
…Programi koji se prave prvenstveno za decu, treba da vode računa o obimu interesovanja i o potrebama dece, počev od poučnih i kulturnih do veoma raznovrsnih zabavnih materijala. U svom totalitetu programi treba da doprinose zdravom, uravnoteženom razvoju dece, da im pomažu da steknu predstavu o svetu i da se prilagode društvu u kom žive…

član 13:
…Svaki intervju sa decom zahteva posebnu pažnju. Decu ne treba ispitivati o privatnim stvarima porodice, niti o stvarima koje mogu prevazilaziti njihovu sposobnost rasuđivanja (NTK, 1991).

Objašljenja autora i gostiju emisije

Kao što smo prikazali u poglavlju Analiza sadržaja, u sklopu svake epizode postoji objašnjenje koje daje autor. To objašnjenje bi trebalo da nam objasni značenje obrađenog pojma, nakon što smo čuli zanimljive odgovore intervjuisane dece.
Uprkos dobroj nameri autora, ovaj deo epizode nje uspeo da postigne svoj cilj, tj. približi na adekvatan način dati pojam publici.
Jedan od razloga zašto je ovaj pokušaj autora neuspešan , jeste davanje objašnjenja koje nije primereno ciljnoj grupu. Tu se javlja i drugi problem, nepoznavanje publike. Naime, autor je u ovoj emisiji napravio nekoliko grešaka, koje je Rastislav Durman (iz izručaka sa Durmanovog predavanja u okviru izbornog predmeta “Deca i mediji” na studijskoj grupi žurnalistika u Novom Sadu u akademskoj 2007/2008 godini) definisao na sledeći način:

Najčešći uzroci nekvalitetnog sadržaja medija za decu za koje su krivi autori:

1. Starosno preširoko shvaćena ciljna grupa iliti neobaziranje na razvoj i različitosti
2. Lupetanje dobronamernog autora
3. Izbor neadekvatnih izražajnih sredstava (teško za praćenje zbog jezika, činjenica koje deca ne znaju, teška kamera i montaža, muzika)

Primer 1. – obajšnjenje prvog pojma:
Bebe su najmlađi članovi ljudskog roda. Tako nazivamo tek rođenu decu. Pre nego što će se roditi, bebe u svom stomaku majka nosi 9 meseci. Za to vreme od sićušne oplođene jajne ćelije beba raste i razvija se, dobije glavu, ruke, noge i ostale delove tela. Taj period naziva se trudnoća. Kada se rodi, bebi je potrebno puno pažnje, brige i ljubavi da bi porasla i naučila sve što joj je potrebno za dalji život.
Primer 2. – objašnjenje drugog pojma:
Rođaci su ljudi sa kojima smo u srodstvu. To znači da imamo zajedničko poreklo i zajedničke pretke. Tako su nam pored oca, majke, braće i sestara, rođaci i babe, dede, stričevi, tetke ... Postoje i rodbinski odnosi koji nastaju kada se dvoje ljudi venča. Tada se stvara veza između muža ili žene i rođaka onog drugog. To su tast, tašta, svekar, svekrva, dever, zaova... Iako rođake ne možemo da biramo, to su često osobe koje su nam bliske i sa kojima se rado viđamo.
Primer 3.- objašnjenje trećeg pojma:
Karakter je skup važnih osobina kojima se neko odlikuje i predstavlja način na koji ljudi ispoljavaju svoje osobine i pokazuju svoja osećanja. Čovekov karakter se izražava i kroz njegovo ponašanje u različitim situacijama. Ljudi se razlikuju po svom karakteru. On može biti slab ili jak, odlučan ili neodlučan, staložen ili plahovit... Karakter ne zavisi od obrazovanja niti od inteligencije, već od sklopa osobina svakog čoveka.

Navedena objašnjenje su veoma nerazumljiva deci jer se koriste reči kao što su:
• bebe su najmlađi članovi ljudskog roda
• oplođena jajna ćelija
• ljudi sa kojima imamo zajedničke pretke
• rodbinski odnosi koji nastaju kada se dvoje ljudi venča
• karakter je skup važnih osobina kojima se neko odlikuje
• može biti staložen ili plahovit

Zbog terminologije koja je ovde upotrebljena deca će pre upamtiti odgovore svojih vršnjaka (koji su svakako zabavni, ali ne i sasvim tačni) nego pravo objašnjenje.
Stoga možemo da zaključimo da krajnji cilj ove emisije nije da deca nauče šta dati pojam zapravo znači već da čujemo na koji način mališani (koja učestvuju u emisiji i ustvari predstavljaju reprezentativni uzorak) percipiraju pojmove koje koriste odrasli u svakodnevnoj komunikaciji.
Vrlo je zanimljivo da je svako dete dalo nekakvo objašnjenje, tj. nije odbilo da odgovori ukoliko mu je pojam nepoznat.
Osim toga, ni  u delu epizode gde javne ličnosti pokušavaju da približe deci dati pojam,  ne vodi se računa o terminologiji.
Teorija tu grešku naziva:
• lupetanje dobronamernog autora (najčešće gostovanje nenaviklog odraslog u dečjim emisijama, ili autora koji «menja fah «)
Tako u ovoj “Kefalici”, u epizodi „rođaci”, Gordan Kičić koristio je više puta reči i fraze koje pripadaju žargonskom jeziku:
• upoznaš neku drugu ekipu (drugo društvo)
• gotivnog ujaka
• vodi te na tekme (utakmice)
i u epizodi „karakter” isuviše stručne i nerazumljive termine:
• jače defisan karakter
• naše društvo bi trebalo da insistira
• koncentracija
• treba osvestiti to

REZULTATI

KOMPARATIVNA ANALIZA EKSPERIMENTALNIH REZULTATA

Kako su deca percipirala Epizodu I (bebe)

Tema prve epizode bila je priča o bebama, ko su bebe i kako one nastaju. Zanimljivost vezana za ovu emizodu jeste da je pola epizode posvećeno tome ko su bebe, a druga polovina tome kako su bebe nastale, dok se u krajnjem objašnjenju, koje je dao autor, obrađuju obe stvari. Iako se pretpostavljalo da će deci ovog uzrasta biti lakše da daju objašnjenje o tome ko su bebe, a ne kako one nastaju, analizom nije potvrđena ta naša hipoteza.
Naime, od ukupno 16 dece, samo 3 je prepičalo šta je to beba, dok je 12 reklo kako bebe nastaju, a 2 uopšte nije odgovorilo na ovu epizodu. Ako bismo ove rezultate posmatrali na osnovu grupa u koje su deca bila podeljena, ishod bi bio sledeći.

Deca koja su učestvovala u ovom istraživanju su najčešće svoje prepričavanje počinjali ovom epizodom i najopširnije o njoj pričali (čak njih 11/ 61.1%). To se može objasniti na dva načina.
Jedan je to što je ova epizoda bila prva koja je emitovana, pa su je samim tim deca najpažljivije pratila, dok su još bila dovoljno skoncentrisana na emisiju.
Drugi je svakako taj što je ova tema, za razliku od druge dve, bila najbliža uzrastu ispitivane dece.
Deca iz grupe 2 (njih petoro) su se za prepričavanje ove epizode koristila i ličnim iskustvom, dok to nije uradilo ni jedno dete iz grupe 1.
Na osnovu ovoga možemo zaključiti da je deci iz grupe 1 bilo jasnije šta se od njih traži, tj. da prepričaju emisiju, a ne da odgovaraju na pitanja iz emisije. Odnosno, deca koja su pre predškolskog obrazovanja pohađala zabavište, naučena su da konkretno odgovaraju na zadatke, bez suvišnog proširivanja priče, što je u ovom primeru i vidljivo, dok deca iz grupe 2 odgovaraju veoma nepovezano i uz dosta nepotrebnih informacija, kojima se služe u nedostatku veštine konciznog odgovaranja na dato pitanje. Tako su neki od njih, prepričavajući ovu epizodu, dodali i priče iz svog života:

Primer 1:
B1: a tata video bebu i rekao baš slatka beba .n  i  .n i y  i mama i tata su voleli bebu i beba polako polako porasla i punila je jednu godinu . . .
B2: ako imaš neki stomak ovoliki to znači da si trudan
B4: mala bića. . a ona su bića i onda sve rastu i rastu pa ide u školi pa . . završe fakultet pa sve to pa postaju ljudi . n
B7: kad bebu nešto boli ona ne zna da kaže nego mora da plače
Jedan dečak (B5) iz ove grupe, nije dao gotovo ni jedan podatak iz emisije a o ovoj temi pričao je čak 10 minuta. Njegova priča počela je rođenjem deteta, preko njegovog odrastanja, školovanja, ženidbe, pa sve do dobijanja sopstvenog deteta (transkript se nalazi u prilogu rada).

Deca su iz ove epizode najčešće spominjala sledeća objašnjenja:

Primer 2: objašnjenje
Dečak iz emisije (E12):
i onda se oni venčaju i onda se kao ljuube ljubee i od e’ zagrle se i kao momak ima tu ovde ima dva jajanceta u e’ piši i onda kad se ljube e’ iz njegove piše pređe u maminu i onda to malo potraje ali kad mama vadi dete onda je malo zaboli stomak a ne kad kao što puno kad jedeš pa onda te zaboli stomak ne tako nego je maalo zaboli stomak a babica jedna nije kao prva baba nego babica babica .. babica onda ovako drži dete ovde ovde ga ovako drži (pokazuje na stomak) i sagne deteta i onda ga ovako po leđima potapše zato što da ispljune onu ono prljavo i onda e’ malo dete mora da plače zato što da bi disalo.

Deca iz grupe 1:
A3: rađaju se tako da jedan kažee . . se venčajuu i onda se sačeka nekoliko meseciii i onda se stvori neka semenka
A6: onda je jedna devojčica sve znala i jedan dečak je pokazao kako kako kad je mama imala bebu
A7: neki je reko dečak da mama i tata poljube se i onda i onda se beba rodi
B8: beba se rađa od jednog malog zrna u stomaku pa se stvori beba

Deca iz grupe 2:
B5: Gledali smo kad se rodi bebaa onda se oni venčaju pa onda se poljube pa onda se udaju pa onda e’ imaju dete i onda e’ onda rode bebu i onda bebu mama čeka da se ta beba isporodi i onda se rodi ta beba onda je oni e’ e’ izvade iz stomaka i operu je kosu onda je lepo e’ onda je daju mami
B6: zapamtila sam .n mami prvo raste stomak sve više pa mamu malo boli stomak pa ode u bolnicu i onda vade bebu
B7: gledali smo kad mama voli tatu kad kad se ljube pa rodu bebe

Dakle, čak njih 7 je prepričavajući ovu epizodu koristilo ono objašnjenje koje je čulo od ovog dečaka. Zapravo, ovo objašnjenje jeste najvernije i verovatno su ga već čuli, ali isto bi se mogao uzeti u obzir način na koji je ovaj dečak pričao. Prilikom svog izlaganja bio je prilično ubedljiv i dok je pričao koristio se gestikulacijom tako da je svaku navedenu radnju i pokazivao (babica ovako drži dete, momak ima tu ovde ima, onda ga ovako po leđima potapše).

Primer 3: objašnjenje
Devojčica iz emisije (E6):
šta bebe rade kad se rode bebe se rađaju isto u jaju kao i bilo koja životinja samo što to malo jajašce raaste polako povećava se kao na primer kad koka hoće da rodi pile

Deca iz grupe 1:
A4: zapamtio sam kad su rekli deca da se bebe izlegnu iz jajeta
A5: jedna devojčica je rekla kako se rađaju bebe. . rađaju se iz jednog  jajeta i onda vreme kako rastu tako se širi jaje . .
A7: i onda je drugi reko da može beba da se izlegnu iz jajeta  . . a drugi je a treći je rekao da može kao kokoška u stvari jedna devojčica je rekla da može kao koka  leži na jajetu i onda se izlegne . . .

Deca su se, prilikom prepričavanja ove izjave, ogradila da je to neko drugi rekao, odnosno da to nije njihovo mišljenje što može da znači da je njima jasno da to nije način na koji nastaju bebe, ali je njihov zadatak bio da prepričaju sve što su videli.
Zanimljivo je da niko od dece iz grupe 2 nije ovo spomenuo. Ova deca su češće tokom prepričavanja iznosila lična iskustva i stavove, a ovo mišljenje devojčice iz emisije nije se slagalo sa njihovim, te su ga izostavili. Ovde vrlo jasno vidimo da deca iz Grupe 2 nisu shvatila šta je njihov zadatak, tj. da mi od njh ne tražimo da nam objašnjavaju pojmove iz emisije nego da nam emisiju prepričaju.

Kako su deca percipirala Epizodu II (rođaci)

Iako smo na početku istraživanja pretpostavljali, odnosno bili gotovo ubeđeni da je deci ovog uzrasta poznato ko su rođaci i ko sve spada u rođake, učesnici ovog istraživanja su nam dokazali suprotno. Od ukupno 16 učesnika 7 ih nije spomenulo ovu epizodu, dok je njih 6 samo nabrojalo, 3 je umesto termina rođak koristilo strina, roditelji, unuk.

Primer 4:         
B1: pričali o mami i tete i bake i dekee i sestre i brat
B4: .n i pitali su šta je to strina . . otac i šta je to otac i otac to ti je strin ujka . .
o roditeljima. . roditelji. . y. . roditelji su . . . tvoj tata   tvoja mama.
A8: pričali su o ujku i to . . kao unuk. . kao neki mali dečak je reko unuk

Samo 1. dete je pokušalo da da svoj odgovor na dati  pojam. Objašnjenje bi moglo biti sledeće: deca se u svakodnevnoj komunikaciji sa svojim roditeljima ne služe ovim terminom – nikada se detetu neće reći „Doći će ti rođaka” ukoliko se misli na tetku, strinu, ujnu ili „Ići ćemo kod rođaka” tako da je ovaj pojam ostao nejasan predškolskoj deci. Oni shvataju donekle ko sve spada pod rođake, ali još ne mogu da objasne rodbinske veze.

Kao što možemo zaključiti na osnovu ovog grafikona, deca iz obe grupe su slično reagovala na ovu epizodu.
Odgovor  jedne od devojčica iz emisije ponovilo je više ispitanika.

Primer 5:
Devojčica iz emisije:
E6: da bi dobila i ujka i ujnu moraju oni da se sretnu pa da se venčaju a a kada nemaš ujka i ujnu ako imaš uj ujka a nemaš ujnu treba da nateraš ujka da se zaljubi u neku deevojku a ako imaš ujnu a nemaš ujka treba da nateraš ujnu da se zaljubi u nekoga

Deca iz grupe 1:
A8: pričali su o ujku i to . . kao unuk. . kao neki mali dečak je reko unuk . . se žene nije se ženio pa će imati ujnu kad se bude ženio i . . zaboravio sam dalje
Deca iz grupe 2:
B6: ako nemaš ujnu onda moraš ujaka da se zaljubi u jednu devojku i onda imaš i ujku i ujnu.

B7: kad tetke kad tetke ili strine da moraju da nađaju momka

Kako su deca percipirala Epizodu III (karakter)

Ova epizoda najmanje je zaintreresovala decu. Samo je 40% od ukupnog broja dece spomenulo ovaj pojam, odnosno njih petoro iz 1. i troje iz 2. grupe.
S jedne strane, to se može objasniti rasporedom po kom je ova epizoda zauzela poslednje mesto u emisiji, a sa druge strane nerazumevanjem termina koji je u ovoj epizodi obrađen.
                       
Činjenica je da uprkos zanimljivosti onoga što posmatraju, ni stariji predškolci nisu u mogućnosti da pažljivo prate duže od desetak minuta, što je i ovde potvrđeno. U vrtićima se kod dece razvija sposobnost koncentracije, odnosno voljnog zadržavanja pažnje na aktivnost koja je u toku, što se može zaključiti i pomoću ovog grafikna koji pokazuje da su deca iz prve grupe, čak 63% njih, spomenula ovaj pojam, dok skoro isti procenat njih iz druge drupe nije spomenulo ovaj pojam.
Ako pažljivo proučimo objašnjenje autora zaključujemo da deca predškolskog uzrasta nisu u mogućnosti da percipiraju ovaj pojam, pogotovo ne na način na koji je predstavljen deci (više u poglavlju Objašljenja autora).

Od svih objašnjenja dece iz emisije o pojmu karakter, samo je 1 dečak rekao da karakter znači „da je neko karakterista i da ide na trening karatea”. Ovo izdvajamo jer su svi iz grupe 2, koji su spomenuli ovaj pojam, pričali o njemu kao o sportu. Ovo je razumljivo jer je deci bilo lakše da prihvate da je to sport (jer im je taj pojam poznat od ranije)

Primer 6:
B2: karate karate je kad budeš jak .. karate kad budeš . . ovaj. . to znači da. . ovaj. . kad bude slab taj ne može da tuče nekog ko je najjači taj je najjači . . i . . y . .(nerazumljivo ) mu je ako imaš neki stomak ovoliki to znači da si trudan. . ako ima jedno dve godine to znači da je još mali. . . a ako ima tri godine to znači da su mnogo velika. . nije baš puno . . i . .  tako. . y . . joj . .još ovaaj. . šta dam još –da- . . . malo sam zaboravio. . . karate je na primer . . . kad imaš ovaaj. . najjače mišiće i nekog udaraš ovde u zub znaš kako je boli nekog zub. . i . . taako . . . ako ima neko veliku ruku na primer neki čovek ili tako neko. . ako udari u stomak gotov je. . i . . tako . .
B4: karakter je bio. . kad nešto treniraš to kad nešto treniraš. . kad. . kad treniraš karate i to sve .n to kad nešto treniraš a to je karakter kad oće neko sa nekim da se tuče pa to je karakter
B8:    i karakter. . kako se u karatama radi

Dok je samo jedno dete iz grupe 1 tako shvatilo ovaj pojam:

Primer 7:
A1: mogu još samo ovo. .o karakterima. . mislim o sportovima to najviše obožavam. . ja od sportova obožavam pleees jedan,  idem na ples,  i volim plivanje košarku odbojku . . eto puno volim fudbaal- tako fudbal

Jedna devojčica iz iste grupe je iznela svoje mišljenje o ovom, pogrešnom shvatanju datog termina:

Primer 8:
A3: I onda ovaj kaže da su to neki što vežbaju, to mi je bilo najsmešnije  da se vežbaju neki karate  i to mi je bilo mnogo smešno (smeška se)  da se od toga vežbaju karate i to mi je bilo smešno

Percipiranje celokupne emisije

Kod analize percepcije celokupne emisije, koristili smo modifikovanu skalu  uspešnosti prepričavanja filmske naracije autorke Bjanke Zazo (opširnije objašnjeno u poglavlju Metod).
Pošto niko od dece po percipiranju emisije nije uvršten u grupe 2, 3 ili 4, podsetićemo samo na obeležja 1. grupe:

U  prvu grupu NEPOTPUNO PRIPOVEDANJE uvrštena su četiri podtipa:

0) ni jedna epizoda nije  ispričana;
1) nepotpuno i  neorganizovano  pripovedanje (1 epizoda ispričana);
2) nepotpuno ali ipak malo organizovano pričanje  (2 epizode ispričane uglavnom preko reda);
3) nepotpuno ali prilično organizovano pričanje (3 epizode ispričane).

Od 16 dece, čak njih 11 dekodiralo je emisiju nepotpuno i  neorganizovano (1 epizoda ispričana preko reda)

Na osnovu grafikona vidimo da je 40% dece iz Grupe 1 dekodiralo emisiju nepotpuno, ali ipak malo organizovano, dok to nije slučaj sa decom iz Grupe 2.
Deca iz ove grupe su mnogo lošije dekodirala “Kefalicu”. Čak 50% njih je emisiju prepričalo  nepotpuno i  neorganizovano, dok je 37% to uradilo još lošije.

Ukoliko bismo analizirali na koji način su svi učesnici bili uspešni u dekodiranju, grafkon bi izgledao ovako:

Iz ovoga zaključujemo da su deca veoma loše dekodirala emisiju jer je najveći procenat njih prepričalo emisiju nepotpuno i neorganizovano, a čak niko nije emisiju prepričao potpuno, pa makar i loše organizovano.

ZAKLJUČAK

Istraživanje koje je predstavljeno u ovom radu, sproveli smo u nameri da otkrijemo kako deca percipiraju sadržaj kreiran za njih i da li im i koliko u tome pomaže obrazovanje koje stiču u predškolskim ustanovama do šeste godine.
Na osnovu pedagoške teorije, deca se u zabavištu uče raznim veštinama, razvijaju kognitivne sposobnosti, s njima se radi na razvoju govora itd. Mi smo hteli da vidimo ima li to uticaj i na razvijanje medijske pismenosti kod najmlađih gledalaca.
Na osnovu dobijenih rezultata, do kojih smo došli komparativnom analizom, zaključujemo da su deca koja su se i pre 6. godine obrazovala, zaista bila uspešnija u dekodiranju emisije “Kefalica”.
Takođe, primetili smo razliku među dve ispitane grupe, prilikom prepričavanja pogledane emisije. Naime, deca iz Grupe 1 su sistematičnija i konciznija, dok su deca iz Grupe 2 u svojim propširnim i  nejasnim izlaganjima izostavljala bitne podatke.
Zaključili smo i da su kod dece na shvatanje određenih pojmova uticali razni faktori: predznanje, iskustvo, obrazovanje, porodično stanje, socio-kulturni element.
Ukoliko bismo uzeli u obzir da deca iz Grupe 2 nisu ranije išla u vrtić, odnosno da je sa njima kod kuće veoma retko rađeno na razvijanju govornih sposobnosti, bilo nam je razumljivije zašto su oni u svoje prepričavanje unosili toliko ličnog iskustva, pričali nepovezano i konfuzno.
Iako je analiza pokazala da su u dekodiranju sadržaja bila uspešnija deca iz Grupe 1, opšti zaključak je da su sva deca veoma loše percipirala emisiju. Na osnovu ovog zaključka, uspeli smo da dokažemo našu hipotezu da ovo nije emisija prilagođena deci predškolskog uzrasta i da je ona  namenjena uglavnom zabavi odraslih, a da su deca korišćena kao predmet te zabave.
Ustanovili smo i da predškolske ustanove iako nemaju programe namenjene isključivo medijskom opismenjavanju dece, ipak utiču i na taj deo razvoja, svojim vaspitno-obrazovnim radom.

LITERATURA

Durman, Rastislav (skripta sa predavanja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na kursu Deca i mediji u akademskoj 2007/2008). Feleri u dečjim tv programima.

Kamenov, Emil (1997). Metodika III deo-priprema dece za školu u najstarijoj grupi dečjeg vrtića. Novi Sad: Odsek za pedagogiju Filozofskog fakulteta.

Kamenov, Emil (1999). Predškolska pedagogija - knjiga I. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva

Kamenov, Emil (1999). Predškolska pedagogija - knjiga II. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

List prosvetnih radnika republike Srbije. Pravilnik o opštim osnovama predškolskog programa. Ministarstvo prosvete i sporta. YUISSN 0033-1651 specijalni broj.

Pijaže, Žan i Inhelder, Berbel (1982). Intelektualni razvoj deteta. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Prijatejli dece Srbije, Odbor za zaštitu prava deteta (1993). Konvencija o pravima deteta  Kodeks deca i mediji (usvojen 1989)

Valić Nedeljković, Dubravka (magistarski rad odbranjen 1982. Na fakultetu političkih nauka u Beogradu).  Filmska  komunikacija.

Valić Nedeljković, Dubravka i Gajić, Zlatomir (skripta sa predavanja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na kursu Deca i mediji u akademskoj 2007/2008). Definisanje