foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

5* - 5 sa zvezdicom

Izveštavanje o deci u dnevnim novinama

Autor: Vesna Štetin

Diplomski rad

Sažetak:
Pored toga što postoje sredstva informisanja namenjena isključivo deci, ponekad se i ona koja to nisu bave njima, a vredno je pažnje kako i na koji način. Shodno tome, u ovom radu biće izneto istraživanje kako dnevne novine, koje čine uzorak istraživanja - Dnevnik, Blic i Kurir, izveštavaju o deci, odnosno koliko prostora im poklanjaju na svojim stranicama, na koji način i sa kojom svrhom. Vođena činjenicom da mediji danas predstavljaju sastavni deo dekora javne sfere (tj. da i kada se bave decom rade to isključivo u dekorativne svrhe), smatram da je ovo istraživanje veoma bitno da se ukaže na to da su deca u medijima marginalizovana, da se mediji bore za njihova prava, a nigde ih ne pominju, i da se o njima piše sa puno stereotipa i uobičajeno. S obzirom na to da se tema "Izveštavanje o deci u dnevnim novinama" može sagledati sa različitih aspekata, u daljem radu ću se potruditi da ukažem na sledeća dva aspekta: mesto dece u štampi za odrasle i mesto štampe za odrasle u životu dece. Činjenica je da mediji imaju značajno mesto u životu dece, da imaju moć da utiču na njihovo saznavanje i emocije, i da su pojedini tekstovi i rubrike kao i fotografije, izuzetno privlačni, i okupiraju pažnju najmlađih čitalaca. To će nam pokazati rezultati ankete sprovedene u sklopu istraživanja, među decom osnovno školskog uzrasta, od V do VII razreda, koja su svojevoljno pristala da doprinesu mom istraživanju. Pored ankete u ovom radu biće prikazani rezultati analize sadržaja dnevnih novina (Dnevnik, Blic i Kurir), tačnije sadržaja/tema vezanih za decu. Novine su koncipirane tako da svakodnevno izveštavaju o aktuelnim događajima i temama sa područja Novog Sada i šire regije (a neke su dostupne i u celoj Srbiji). Razlikuju se po profilu i uređivačkoj politici, pa se tako i njihovo pisanje i kvalitet izveštavanja o deci znatno razlikuje.

I UVOD

Još sredinom XV veka, sa pojavom prvog uređaja za štampanje - Gutembergove štamparske prese sa pomičnim slovima, osnovni cilj novinarstva bio je da narodu prenese vesti, mišljenja, komentare i informacije o pitanjima od javnog značaja na tačan, privlačan, trezven i pristojan način. Tadašnje novine bile su malih dimenzija i često su imale samo jedan list. Nisu imale naslove niti oglase i ličile su više na letak nego na današnje zamašne novine sa istaknutim naslovima, brojnim fotografijama i ilustracijama. Nova geografska otkrića, širenje tržišta, tretiranje svakog proizvoda kao robe, širenje obrazovanja i mnoštvo novih industrijskih pronalazaka, doprineli su da se štampa već od polovine XVIII pokaže kao značajan društveni činilac i da bitno utiče na oblikovanje socijalnog života. Tada ovaj medij i definitivno postaje masovan jer je, zahvaljujući milionskim tiražima knjiga, a posebno novina, broj čitalaca postao praktično neodrediv u prostoru i vremenu.

Tiraž novina i gledanost televizije, inače najzastupljenijeg medija u porodici, zavise od zanimljivosti sadržaja koji nude, a u njima je danas najmanje članaka i emisija obrazovnog tipa, i to sve zahvaljujući poremećenom sistemu vrednosti u zemlji i zaostalosti društva. Sve to bilo bi manje strašno da se među konzumentima tih medija i sadržaja ne nalaze deca koja nekritički prihvataju sve ideje i stavove, i koja su u tom uzrastu (od V do VII razreda) podložna uticaju medija jer nemaju iskustva i njihova ličnost se tek razvija.

Javno mnjenje se u najvećoj meri formira pod uticajem medija pa su tako glavni izvori saznanja uopšte, pa i o deci, upravo mediji. Međutim postavljanje prioriteta u našoj zemlji bitno određuje mesto koje deca zauzimaju u njima. Budući da su mediji deo naše svakodnevice, interesovalo me je kako i na koji način izveštavaju o deci, tako da u ovom istraživanju želim da ukažem na položaj dece, tj. tema rada je o deci u domaćoj štampi. Istraživanje je zahtevalo prikupljanje materijala (dnevne novine koje čine uzorak istraživanja) koji je u daljem radu analiziran kodeksom koji je sačinjen za potrebe ovog istraživanja.
Ukratko, oslanjajući se na podatke istraživanja o položaju deteta u našim medijima, autorki Nade Korać i Jelene Vranješević, objavljene u knjizi "Slika deteta u medijima Srbije", želela sam da vidim da li se slika dece u medijima Srbije posle skoro 9 godina promenila - na bolje, na gore, ili je ostala ista.

Pored položaja dece u štampi za odrasle, zanimalo me je koji su to mediji, kao i sadržaji i teme u štampi uz koje deca odrastaju.
 
1. PREDMET RADA

1.1 Utvrđivanje oblasti predmeta istraživanja

Tekstovi u novinama su se promenili, čitaoci su naučeni na upečatljive i skandalozne naslove, a tome su ih naučili urednici listova u poslednjih petnaest do dvadeset godina. Taj način uređivanja nije zaobišao ni one, uslovno rečeno ozbiljnije novine. Ako nema udarnih naslovnih strana i fotografija sa mesta nesreće, nastradalih, ispovesti preživelih, sportskih uspeha i sl, onda su novine dosadne, zastarele ili im je prodaja loša. Kada prosečan čitalac kupi novine, pitanje je da li je to učinio jer je privučen šarenilom naslovne strane sa uokvirenim naslovima, ili možda samo gleda reklame, ili ih je kupio jer ipak želi da se informiše o određenim temama.

U ovom istraživanju je, na prvom mestu, reč o načinu na koji dnevne novine izveštavaju o deci. Prilikom izveštavanja, kako o sadržajima koji nisu u vezi sa decom, tako i o sadržajima koji se odnose na njih, bitno je da se poštuju sva prava, kodeksi i zakoni koji postoje da bi ih štitili. Razlog tome je što deca, poznata po svojoj radoznalosti, mogu biti slučajni čitaoci štampe namenjene odraslima.

Prvo pravilo jeste uravnoteženost između naslova, teksta i fotografije (ako je ima). Naslovi ne treba da budu senzacionalistički/provokativni i moraju da budu usklađeni sa sadržajem na koji se odnose. Isto se odnosi i na fotografiju. Preterano preuveličavanje u odnosu na stvaran sadržaj teksta obično je samo mamac za čitaoce, a naročito one najmlađe. Takvi naslovi i fotografije imaju elemente senzacionalizma i veoma su zastupljeni u našoj štampi jer povećavaju tiraž. Tako npr. u Kuriru skoro da ne postoji stranica koja nema kratak naslov velikog fonta - Krvavi Egipat, Ajvar za silikone, Magarci, Bruka, Muljatori, Ispala, Gaće boli dupe i sl.

Sledeće bitno pravilo jeste jezik kojim su pisani tekstovi u listovima jer član 16. Kodeksa deca i mediji glasi: "dokazano je da mediji imaju ogroman uticaj na razvoj verbalizacije, na dečiji rečnik i stil pisanja i izražavanja. Mediji su svesni velike odgovornosti koju imaju u tom smislu i stoga će maksimalno nastojati da neguju pravilan i dobar jezički i govorni izraz, isključujući nekorektnosti na svakom planu, od fonetskog preko leksičkog do sintaksičkog i semantičkog". Problem sa kojim se ovaj zakon često povezuje jeste činjenica da se mediji prilagođavaju auditorijumu kojem su namenjeni (ovde je reč o odraslima) pa se taj član povremeno krši. Da štampa skoro više ne preže ni od čega govore i pojedine psovke i neprikladan rečnik, koji se najčešće mogu naći na stranicama Kurira. Neki novinari i urednici se takvim načinom izražavanja pozivaju na Zakon o slobodi izražavanja, a neki ipak takvo izražavanje smatraju govorom mržnje. Neiskusni novinari često ne prave razliku između ova dva pojma pa krše zakon.

Treće pravilo jeste izvor i pouzdanost informacija. Taj problem je prisutan jer je tržište veliko (nepregledno) i konkurentno pa ponekad listovi idu toliko daleko i objavljuju informacije koje su nedovoljno proverene. Objavljivanje neverifikovanih informacija može bitno da naruši ugled i kredibilitet javnog glasila, koji od strane auditorijuma veoma lako može biti odbačen. Međutim, listovi koji su nastali u periodu političkih promena u našoj zemlji, o tome možda i ne brinu. Svesni "pouzdanosti" i kvaliteta svojih izvora i informacija već znaju kako će sutra naterati čitaoce da ih ponovo kupe - skandalom ili nepromišljenom izjavom neke javne ličnosti.

Drugim rečima, oblast predmeta ovog istraživanja jeste izveštavanje o deci kroz fotografije, jezik i izvore informacija, rubrike i žanrove kojima tekst pripada, predstava deteta i pozivanje na prava deteta, položaj teksta u odnosu na stranicu. U poglavlju Rezultati, biće izneta cela analiza sadržaja prikupljenih novina.
 
1.2. Definisanje predmeta istraživanja

Mnogo je problema koji se vezuju za odnos dece i medija. Prvi i osnovni problem kod nas je što ne postoji jasna definicija deteta, kao ni njegovog interesa. Međutim, postoje institucije, zakoni i kodeksi koji se zalažu za zaštitu prava i interesa dece. Jedan takav je Kodeks "Deca i mediji", gde reč deca označava one mlade koji su na predškolskom i osnovno školskom uzrastu. Propusti u zakonima koji štite decu od velikog su interesa medijima i njihovom modernom načinu izveštavanja. Tako, svakodnevno izveštavajući o javnim dešavanjima, pa i o deci, mnogo više se rukovode potrebom za senzacijom. Drugim rečima, rukovode se potrebom za povećanje tiraža, a ne da, ukazivanjem na problem, pomognu u njegovom rešavanju. 

Razna, ali malobrojna istraživanja ukazuju na to da decu u novinama/medijima prati slaba vidljivost i stereotipna slika prilikom izveštavanja. Vidljivost je, po Gerbneru, merilo značaja koji se u jednom društvu pridaje datoj grupi. Njegovo istraživanje pokazuje da "dete u medijima ima tretman manjine, i to izrazito zapostavljene manjine. Ono je u našim medijima mahom nevidljivo, a kada se vidi ono je pasivno, ugroženo, bez prava i bez glasa". Kada je reč o stereotipnoj slici dece najbolja su zapažanja (Young People and Media, 2001, p.23) koja kažu da ona ide iz krajnosti u krajnost deca-žrtve, deca-uzor, a nigde se ne pominje ogroman ostatak koji spada u one "koji naprosto idu u školu, naprosto idu u diskoteke, naprosto nastoje da rešavaju probleme u svom okruženju, naprosto idu u kupovinu, naprosto se viđaju sa svojim momcima i devojkama, naprosto čitaju dobre knjige, naprosto slušaju dobru muziku, naprosto gledaju dobre filmove - naprosto žive".

Tako sa jedne strane imamo slabu vidljivost i stereotipnu sliku dece u medijima, a sa druge strane imamo činjenicu da i kada se bave njima, mediji to čine vrlo promišljeno i sa ciljem, uglavnom za senzacionalističke i manipulatorske svrhe, ili ih predstavljaju kao žrtve različitih oblika nasilja, kao i objekat zaštite i staranja odraslih. U vreme političkih kampanja zloupotreba dece u svim medijima je naročito prisutna.

1.3. Procenjivanje relevantnosti istraživanja

Ova tema u praksi je nedovoljno obrađena. Razlog tome je što nad štampom veliku prednost imaju elektronski mediji, koji nudeći auditorijumu poruku upotpunjenu slikom, tonom i tekstom, bitno i u većoj meri utiču na društveni i socijalni život građana, i dece. Tako je i literatura iz ove oblasti prilično oskudna. Veći broj informacija prikupljen je pomoću raznih internet sajtova koji prenose podatke i teme o deci i njihovim pravima. Pored toga, glavni oslonac i uzor tokom rada bilo mi je istraživanje koje su 2001. godine sprovele Nada Korać i Jelena Vranješević , i objavile u knjizi "Nevidljivo dete", kao i knjiga "Slika deteta u medijima Srbije", istih autorki.

U knjizi "Slika deteta u medijima Srbije", prethodno pomenute autorke, konsultovane istraživanjima stranih stručnjaka, ističu da malobrojna empirijska istraživanja koja su se bavila slikom deteta u medijima (Gerbner, 1999; Kunkel & Smith, 1999; "Kids these days…", 1999; Young People and Media, 2001; Von Feilitzen & Bucht, 2001), ukazuju na nekoliko ključnih karakteristika:
- slaba vidljivost;
- prikazivanje dece u pretežno negativnim kontekstima, bilo kao ranjive i bespomoćne, bilo kao problematične i opasne;
- površan i senzacionalistički pristup;
- korišćenje deteta kao sredstva za privlačenje pažnje na druge teme ili za pridavanje značaja drugim temama;
- implicitno ili eksplicitno vrednovanje dece, isključivo na osnovu merila odraslih;
- stereotipizirano, često crno-belo prikazivanje (anđeli ili đavoli), uključujući i predrasude o današnjoj deci usled neznanja i straha od novog;
- neosetljivost za razvojne, individualne i druge osobenosti i potrebe dece.

Selekcija informacija koje izvrše novinari/urednici bitan je potez pomoću kojeg se stvara tačno određena slika sveta, koja uglavnom pogoduje vladajućoj klasi, određenim grupama ili uredniku medija. Nekada su novine (mediji) samo instrument politike, koja reč diktira shodno svojim interesovanjima, ciljevima i potrebama. Broj tekstova o deci raste i opada u zavisnosti od ponude nečeg novog ili zanimljivog. Srećne okolnosti kada se deci posvećuje više pažnje su npr. kraj kao i početak školske godine, Zmajeve dečje igre (koje se održavaju jednom godišnje), podela novogodišnjih paketića (koja je takođe jednom godišnje), pojedinačni ili ekipni uspesi na takmičenjima (ali u analiziranim primercima uočavam da ni to nije dovoljan povod posvećivanja veće pažnje iako je školarac osvojio zlatnu medalju na narodnoj Olimpijadi matematičara), predizborne kampanje i sl. Često možemo da primetimo da i na manifestacijama gde učestvuju deca svu medijsku pažnju ipak privuku političari ili neki drugi predstavnici društvenog života. 

2. CILJ RADA

2.1. Definisanje cilja istraživanja

Osnovni cilj ovog istraživanja je da se kroz praćenje tekstova iz dnevnih novina Dnevnik, Blic i Kurir, koje izlaze na teritoriji Republike Srbije, ispita slika deteta koju ova štampa, namenjena odraslima, plasira javnosti, a čiji sadržaj povremeno dospe u ruke dece. Tema je od aktuelnog značaja jer je uticaj medija na javno mnjenje moćan regulator oblikovanja misli, odluka i postupaka odraslih, pa i dece. Cilj ovog istraživanja je i da se ukaže na to da postoje prava i zakoni kojima se štite deca, ali se oni nigde ne spominju, a nekada i krše. Pojavljivanje dece u medijima regulisano je ne samo etičkim kodeksima već i Konvencijom Ujedinjenih Nacija o pravima deteta, koju je prihvatilo više od 190 zemalja, a među njima i bivša SFRJ u decembru 1990. Kodeks "Deca i mediji", rađen na osnovu Konvencije UN o pravima deteta, koji je potpisala većina medija u zemlji, a koji između ostalog Članom 4. propisuje sledeće: "mediji se obavezuju da će poštovati prava deteta u duhu odredbi Konvencije, u svim aspektima svog delovanja, a ne samo u rubrikama i programima koji su namenjeni deci, kao i da će označavati na odgovarajući način sadržaje koji nisu primereni deci raspoređujući ih što više van domašaja dečje pažnje".
Izveštavanje o deci i mladima predstavlja izazov novinarima. Kršenje etike može biti posledica neznanja samog novinara. Zato je UNICEF  postavio načela s namerom da pomogne novinarima u izveštavanju o pitanjima koja se tiču dece. Ponuđene su smernice  za koje UNICEF veruje da će koristiti medijima (i štampanim i elektronskim) da izveštavaju o deci. Smernice treba da podupru najbolje namere moralnih izveštača: da služe javnom interesu ne ugrožavajući dečja prava, i priložena su u poglavlju Dodaci.

2.2. Obrazloženje o potrebama istraživanja

Uloga koju su mnogi mediji imali tokom ratova devedesetih godina, u nekim medijskim kućama i danas je prisutna. Udarni naslovi sa stresnim fotografijama na naslovnim ili celim stranicama rubrike, postali su tradicija uređivanja novina. Na primer, kako je rubrika crne hronike postala dominantna u srpskoj štampi, tako se ona polako preselila i na naslovne stranice. Smrt viđena u medijima, televiziji i u štampi nije ništa novo, ali se u njenoj prezentaciji često ode predaleko. Istovremeno, treba proceniti da li je javni interes, odnosno, da li je pravo građana da zna istinu preovlađujuće nad efektom koji npr. fotografija može da proizvede, a mnoga urednička uputstva ukazuju da je dovoljno opisati situaciju - i bez mrtvog tela i potresne slike, čitaocu će tekstom biti prenesena tragičnost ili jačina događaja. Međutim, mnogi urednici rekli bi da nema dobre prodaje bez tekstova o kriminalu, bez slike ubijenog na ulici i sl., ali se na ovim prostorima i u tome otišlo predaleko. Svaki urednik treba da ima na umu ko sve lista štampu koju on uređuje, jer dok odrasli ređe čitaju novine za decu, deca često i sa radoznalošću prelistavaju štampu za odrasle.

Deca, poznatija kao gledači slika i čitači naslova u današnje vreme, i današnjim načinom izveštavanja, nisu pošteđena negativnih i u velikoj meri amoralnih pojava i sadržaja koji dolaze od sredstava masovnih komunikacija. Možda se urednici novina vode jednostavnom pretpostavkom da su elektronski mediji kod dece popularniji i da slika ili smrt viđena na televiziji može kod publike da izazove stresniji efekat u odnosu na štampu.

Od štampe, kao najstarijeg medija masovnog komuniciranja u celokupnoj istoriji ljudskog društva, očekuje se da postupa u skladu sa određenim opštepriznatim normama profesionalizma. Međutim u srpskim medijima pravila se stalno krše. Prisetimo se tako na primer objavljivanja slika (u skoro svim dnevnim novinama) nesrećnog mladića rastrgnutog u beogradskom zoo-vrtu, slika odsečene glave mladića pronađene u Beogradu, zatim zlostavljanje devojčice iz osnovne škole „Sonja Marinković“ u Novom Sadu od strane njenih školskih drugarica, ili objavljivanje fotografija obolele dece iz bolnice u Veterniku. To su očigledni primeri u kojima su mediji otišli predaleko i prekršili etičke i zakonske norme, a najpre dečja prava, a pri tom su neki listovi ostali nekažnjeni. Za takve i slične postupke medija psiholog-istraživač Prvoslav S. Plavšić u razgovoru za Dosije NUNS-a primećuje da "mladi talentovani pobednici niza svetskih olimpijada u znanju, umetnosti ili sportu, izgleda da nisu dovoljno atraktivni medijima". A pritom, dodaje, kao da niko nema u vidu da društvo u kojem najmlađi imaju takav tretman, nema prava da od njih očekuje više nego što im daje, ali se može nadati "vraćanju duga sa kamatom".

Cilj ovog istraživanja zapravo je potreba da se ustanovi mesto tj. tema/rubrika koja "povećava prisutnost" dece u štampi jer, ako "mladi talentovani pobednici niza svetskih olimpijada u znanju, umetnosti ili sportu, nisu dovoljno atraktivni medijima", koje su to onda teme/rubrike koje su atraktivnije, i kojima se u štampi pridaje veći značaj kad su deca u pitanju.

Podjednako važan podatak za istraživanje predstavlja mišljenje dece o štampi za odrasle, kao i šta je njihov najčešći predmet interesovanja u štampi koju čitaju. Kako bi istraživanje bilo kompletnije, neophodno je bilo realizovati anketu među njenim najmlađim čitaocima.
 
3. METOD

3.1. Metod obrade i analize podataka

Za potrebe realizacije istraživanja korišćena je metoda analize medijskog diskursa čiji je cilj da ukaže kakva je slika deteta koja se putem štampe plasira javnosti. Tokom meseca jula i avgusta izdvojene su i analizirane dnevne novine Dnevnik, Blic i Kurir . Reprezentativni uzorak štampe, za sva tri lista, čine sledeći datumi: petak 10. jul, četvrtak 16. jul, petak 17. jul, ponedeljak 20. jul, petak 24. jul, utorak 4. avgust i petak 5. avgust. Kao što se može primetiti iz analize su izostavljeni dani vikenda. Predmet i analizu istraživanja čine tekstovi iz svih rubrika, koji u bilo kom kontekstu izveštavaju o deci.

Prikupljeni materijal, ukupno 21 primerak novina, podeljen je u 3 grupe, i biće prikazan u 3 tabele . Na osnovu dobijenih rezultata izvedena je i uporedna analiza koja je, radi lakše preglednosti i razumevanja, grafički prikazana u poglavlju: Rezultati
Značajno je napomenuti da je analiza rađena za vreme letnjeg raspusta, što doprinosi još većoj meri nevidljivosti dece u štampi. Iako se na prvi pogled čini da ukupan broj analiziranih tekstova - 133 nije mali, moram naglasiti da se veći broj istih/sličnih tekstova pojavljuje u skoro svim novinama. Međutim, sva tri lista imaju svoj način izveštavanja, koji je analiziran prema sledećim kategorijama: žanr, rubrika/tema, predstava deteta, pozivanje na prava i zakone, izvori informacija, položaj teksta na stranici, fotografija uz tekst, govor mržnje i glas deteta. Navedene kategorije ujedno predstavljaju kodeks koji je sačinjen za potrebe ovog istraživanja, i koji će u daljem u radu biti prikazan kroz tabele, u poglavlju: Dodaci.

Pošto se ovo istraživanje odnosi na decu, i njihov položaj u štampi, nisam želela da u mom radu, kao i u tom mediju, oni budu zanemareni. Smatrala sam da je bitno da i deca doprinesu ovom istraživanju, što su i učinili kroz anketu/upitnik , koja je sačinjena od 18 pitanja, na koja su deca  svojevoljno odgovarala i popunjavala u školskom okruženju, tačnije za vreme velikog odmora. Deca-ispitanici, ukupno 30, različitog su uzrasta, pola i interesovanja. Cilj ankete bio je da otkrijem kakvo interesovanje štampa izaziva kod njih, koje su to rubrike koje ih najviše interesuju i kojim temama bi, između ostalog, ispunili jednu celu stranicu. Pitanja su kratka i precizna i dozvoljavaju odgovore sa "da" i "ne", a u nekima su ponuđeni odgovori. Kao i rezultati analize novina, i rezultati ankete nalaze se u poglavlju: Rezultati.
 
4. KORPUS ISTRAŽIVANJA

4.1. Utvrđivanje kriterija za izbor korpusa

Politička događanja iz zemlje i sveta, ekonomija, hronika, krađe, ubistva, poneki sportski uspeh, teme su kojima mediji ispunjavaju svoj prostor. Osnovna namera ovog istraživanja bila je da ispitam kako domaća štampa u svakodnevnom obraćanju javnosti izveštava o deci, kao i postoje li, i u kom su kontekstu vesti o deci, za decu i od dece. Ideja za ovu temu i istraživanje nastala je kao rezultat svakodnevnog prisustva medija u našim životima.

Korpus ovog istraživanja čine dnevne novine Dnevnik, Blic i Kurir, koje svakodnevno izveštavaju o aktuelnim dešavanjima. Prikupljane su i analizirane po sledećim datumima: petak 10. jul, četvrtak 16. jul, petak 17. jul, ponedeljak 20. jul, petak 24. jul, utorak 4. avgust i petak 5. avgust. Pomenuti dnevni listovi, za opstanak na tržištu, trude se da čitaocima pruže što veću ponudu različitih sadržaja, sa ciljem da zadovolje čitalačku potrebu auditorijuma. Listovi se razlikuju po uređivačkoj politici, kao i načinu izveštavanja uopšte, pa i o deci. Istraživanje je zahtevalo sačinjavanje posebnog kodeksa, kako bi se analiziranim uzorkom dobila slika deteta u štampi za odrasle, njihov položaj kroz rubrike, stranice, fotografije i žanrove.
Tokom meseci jul i avgust prikupljeno je po 7 primeraka, od svake novinske kuće- Dnevnik, Blic i Kurir. Uzorak čini 21 primerak novina, sa ukupno 133 analizirana teksta, u kojima se kroz bilo koji kontekst piše o deci, ili je prisutan/uočen njihov doprinos listu.

Tabela 1. Prikaz broja objavljenih tekstova u dnevnom listu Blic po analiziranim datumima:

Petak
10. jul    Četvrtak
16. jul    Petak
17. jul    Ponedeljak 20. jul    Petak
24. jul    Utorak
4. avgust    Petak
5. avgust
6    16    10    7    8    9    4

Blic  ’- beogradski dnevni list, u Srbiji je oformljen januara 2004. godine. Danas predstavlja jedne od najtiražnijih i najčitanijih listova u zemlji. Izlazi svakodnevno, i dostupan je na teritoriji cele Srbije. Za svaki veći grad u zemlji postoji posebno izdanje - Blic dodatak, pa tako za Novi Sad postoji dodatak Blic Novi Sad, koji izlazi na 12 strana. Nekada ima i Blic dodatke u vidu- Blic posao, Blic oglasi, Blic tiket, Blic berza. Broj stranica je promenljiv, u zavisnosti od ponude dnevnih događanja. Petkom (10., 17. i 24 jula) izlazi na osamdeset strana, koje čine i neki od Blic dodataka. Četvrtak 16. jul - 56 strana, ponedeljak 20. jul - 56, utorak 4. avgust - 44, i u petak 5. avgusta - 72 strane. Pored standardnih rubrika politike, ekonomije, tema dana, društvo/ ekonomija, kultura, svet, crna hronika, sport, zabava i razonoda, TV program, oglasi, postoje i neke druge promenljive rubrike - akcija, žene, reportaža/ sudbina, automobili, nauka, deca, tehnika, reportaža/ nauka, medicina. Cena primerka dnevnog lista Blic iznosi 25 dinara, dok je petkom, i danima kada izlazi na 80 strana - 30 dinara.

Tabela 2. Prikaz broja objavljenih tekstova u dnevnom listu Dnevnik po analiziranim datumima:

Petak
10. jul    Četvrtak
16. jul    Petak
17. jul    Ponedeljak 20. jul    Petak
24. jul    Utorak
4. avgust    Petak
5. avgust
11    7    6    11    6    2    5

Dnevnik, list sa tradicijom izlazi od 15. novembra 1942. godine. Pokrenut pod nazivom "Slobodna Vojvodina", i štampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodilačkog odbora za Vojvodinu 15. novembra 1942. godine u ilegalnoj štampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. "Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik. Prvi urednik lista bio je narodni heroj Svetozar Marković Toza, koji je pogubljen od okupatora 3. februara 1943. godine. Svojim sadržajem obuhvata dešavanja iz Vojvodine. Izlazi svakodnevno, sa stalnim brojem strana, na 32 stranice. Pored standardnih rubrika: politika, ekonomija, društvo, novosadska hronika, Vojvodina, crna hronika, kultura, sport, svet, Balkan, TV program, oglasi i monitor, postoje i druge rubrike promenljive po danima. To su: poljoprivreda, dnevnikov šah sredom, porodica, iz drugog ugla, globus, mreža, knjiga, muška posla, ženska posla, dečiji dnevnik, lekar, filmska planeta, ekologija, moja kuća. Cena primerka dnevnog lista Dnevnik iznosi 30 dinara, dok je vikendom 35 dinara.

Tabela 3. Prikaz broja objavljenih tekstova u dnevnom listu Kurir po analiziranim datumima:

Petak
10. jul    Četvrtak
16. jul    Petak
 17. jul    Ponedeljak 20. jul    Petak
24. jul    Utorak
4. avgust    Petak
5. avgust
7    3    4    3    1    6    1

Kurir . Izlazi svakodnevno, na 24 strane, i dostupan je na teritoriji cele Srbije. Ima stalne rubrike: vesti, Srbija, crna hronika, stars, Tv izlog, TV program, sport, oglasi, a od promenljivih: stil, moda, scena. Cena primerka dnevnog lista Kurir je 15 dinara.

Prelistavanje štampe je deo svakodnevne rutine, kako kod odraslih, tako i kod dece. Na osnovu toga interesovalo me uz koje medije, štampu, deca provode najviše vremena, tačnije koje su to teme i rubrike koje ih najviše interesuju. Za potrebe pronalaženja ovog odgovora bilo je neophodno uraditi anketu/upitnik među decom.
Anketa je sačinjena od 18 pitanja, na koje je odgovorilo 30 dece-ispitanika, različitog uzrasta i pola, iz osnovne škole "Prva vojvođanska brigada" u Novom Sadu. Kriterijum za učešće u anketi bio je da deca umeju da čitaju i pišu, kao i to da su imala iskustvo sa medijskim/ novinskim sadržajem koji nije namenjen njihovom uzrastu. Prilikom odabira dece vodila sam računa da broj dečaka i devojčica, kao i broj predstavnika iz svakog odeljenja bude isti. Tako uzorak čini po 10 ispitanika iz V, VI i VII razreda (iz svakog po 5 dečaka, i 5 devojčica). Anketa je rađena u školskom okruženju, za vreme odmora, kako ne bi remetila redovnu nastavu. U poglavlju Dodaci nalaze se upitnik.
 
II ANALIZA

Zahvaljujući medijskoj slici o deci, formiraju se predstave, pojmovi i stavovi o detetu i detinjstvu, i kreira se javno mnjenje. Sve to ima važan uticaj na roditelje, učitelje, lekare, političare i društvene institucije koje donose odluke koje mogu biti od sudbonosnog značaja za život dece. Zato je važno kako se deca "vide".

Dnevne novine Blic najtiražnije su, i sadržajno bogatije u odnosu na Dnevnik i Kurir. Distribuiraju se po celoj teritoriji naše države, pa u sklopu lista postoji regionalno izdanje za sve veće gradove u Srbiji, što dodatno doprinosi povećanju tiraža. Tako analizirani dnevni list Blic ima poseban dodatak Blic Novi Sad. Svojim sadržajem pokriva sve oblasti društvenog života od politike, ekonomije, društva, preko crne hronike, sporta pa do zabave. Analizirani primerci sadrže i nagradne igre (koje doprinose još većem tiražu) kojim privlači čitaoce konkurentskih listova. Po načinu izveštavanja nalazi se na granici između ozbiljnih dnevnih novina (kao što je Dnevnik) i tabloida kao što je Kurir. U pogledu karakteristika izveštavanja, veća sličnost primećena je između Blica i Kurira. Nekada njihov način izveštavanja teži senzacionalizmu i objavljivanju neprimerenih fotografija, kao i naslova koji su van konteksta sadržaja teksta. Sadrži i zahtevnije novinarske forme kao što su članak, izveštaj, reportaža, intervju, ali pored toga u listu dominiraju kratke vesti i saopštenja. Zahtevnijim formama koje su sadržinski obimnije prepušteno je mesto na sredini strane, dok kratke vesti služe za dopunjavanje preostalog prostora, pa otuda dosta agencijskih i kratkih vesti.

Dnevnik je pokrajinski list, koji svojim sadržajem pruža informacije sa teritorije cele Vojvodine. Svojim stilom pisanja i izveštavanja izdvaja se kao kavalitetniji i ozbiljniji (u odnosu na ostale analizirane novine). Iako i u njemu dominiraju kratke vesti (17), prisutan je i približan broj članaka (12) i izveštaja (12). Na stranicama ovog lista primećeno je i učešće dece, tačnije 20. jula, u rubrici dečiji dnevnik objavljeni su dečiji školski radovi - crteži, pesme, priče i školski sastav dece iz novosadskih osnovnih škola. Dnevnik je takođe jedini list koji je za vreme analize pomenuo Krivični zakon Srbije, u korist odbrane i zaštite deteta.

Kao i ostale analizirane novine, namenjen je širokom čitalačkom auditorijumu, ali se od ostalih izdvaja po dužoj tradiciji izlaženja i odgovornijoj uređivačkoj politici, što bitno utiče na stil pisanja. Dnevnik neguje jezik i kulturu izražavanja, ne teži senzacinalizmu, preuveličavanju naslova, nema vulgarizme i psovke, pa ga zbog toga mogu čitati i deca.

Izveštavanje beogradskog tabloida Kurir zabeleženo je sa najmanjim brojem tekstova o deci (25), među kojima su najdominantnije kratke vesti (18). List ima površan pristup informacijama, uglavnom senzacionalistički, sa velikim fotografijama i upadljivim naslovima - šokantno, skandal, užas, ucena, dekine perverzije, urnebes, i sl. Auditorijumu, deci, primamljiv je prvenstveno zbog radikalne promene jezika i stila izveštavanja, koji podrazumevaju klevete, neprimeren rečnik - vulgarizme, psovke, provokativne i dvosmislene naslove kao i narušavanje privatnosti - jer je to ekonomski isplativo. Kurir, pored standardnih rubrika politike, ekonomije, društva, crne hronike i sporta, svojim senzacionalističkim fotografijama i zadiranjem u privatne živote poznatih ličnosti, privlači čitalačku publiku koja nije njegova tradicionalna publika. Tako povećava tiraž, ali gubi identitet. Od 25 tekstova 13 su agencijske kratke vesti i izveštaji, na osnovu čega možemo zaključiti da list nema specijalizovane novinare, saradnike ili stručnjake koji se bave temama o deci. Glas deteta nijednom nije zabeležen.

Ovaj list odlikuju ogromni naslovi, koji zauzimaju dosta prostora na strani i skreću pažnju znakovima interpunkcije, i često su van konteksta sadržaja teksta. Tako izdvajam tekst, objavljen 16. jula, koji prati senzacionalistički naslov-ucena, istaknut velikom fontom slova, izvučen iz konteksta. Iako je podnaslov u skladu sa tekstom, sam naslov nije u kontekstu teksta. Reč je o farmaceutskoj kompaniji koja je prekinula humanitarnu isporuku leka, od kojeg zavisi život 23 osobe, među kojima ima i dece.

Vremenski period od 10. jula do 5. avgusta obeležen je dešavanjima, iz zemlje i sveta, od kojih izdvajam one koji su se pojavljivali u analiziranim uzorcima: Egzit, koji je počeo 10. jula, 17. jul obeležen je kao dan žalosti zbog stradanja Srpskih turista u Egiptu (gde su sva tri lista objavljivala slike povređenih iz bolnice, koje su potresne), 4. avgust - osvajanje zlatne medalje srpskih sportista na Svetskom prvenstvu u Rimu, i njihov doček u Beogradu, 5. avgust - početak sabora trubača u Guči, kao i talas velikih vrućina koji je u ovom periodu zahvatio Srbiju. Navedeni događaji nisu u bitnoj meri doprineli smanjenju pojava tekstova o deci, ali su doprineli povećanju predstave deteta - dete žrtva, jer su među žrtvama na letovanju u Egiptu, i dvoje dece.

Velika sličnost u načinu praćenja događaja postoji između Blica i Dnevnika, sa veoma malim odstupanjima. Kurir zajedničko sa ova dva lista imao je samo izveštavanje o nesreći u Egiptu. Teme kojima se on bavio su dešavanja na političkoj i estradnoj sceni, koje možda doprinose tako malom broju tekstova o deci. Kurir je zapravo list kojem informisanje građana nije prioritet jer tekstovi nemaju informativnu pouzdanost, već prednost daje zabavi i senzacijama koje će prodati novinu.

Analiza je pokazala primetne razlike broja tekstova o deci, u pojedinim danima. Tako je 16. jula Blic objavio 16 tekstova što u odnosu na, Dnevnik 7, i Kurir 3, čini više od pola. Broju tekstova o deci, tog dana u Blicu doprinela je rubrika deca, sa 8 tekstova, među kojima nijedan nije za decu i od dece. Reč je o tekstovima za odrasle - savetima za roditelje. 20. jula Dnevnik se izdvaja od druga dva lista sa 11 objavljenih tekstova, čemu doprinosi rubrika dečiji dnevnik, sa 6 radova kojima su deca autori. Tog dana Blic je objavio 7, a Kurir 3 teksta. Dnevnik 4. avgusta objavljuje 2 teksta, što je u odnosu na Blic 9, i Kurir 6, drastično malo. Taj datum je obeležio doček sportista sa Svetskog prvenstva u Rimu.

Postoje i sadržaji koji nisu ušli u uzorak, kao ni u analizu. U Blicu, 10. jula, jedan tekst nije ušao u analizu jer predstavlja samo podsetnik šta se desilo na taj dan 2004.godine. Vest čini jedna rečenica (a reč je o detetu žrtvi).

Petak, 5. avgust, u Blicu u rubrici društvo postoji jedna cela stranica posvećena humanitarnim akcijama prikupljanja novca za socijalno ugroženu i bolesnu decu. Ukupno 6 kraćih tekstova, ali koji zbog svoje neodređenosti nisu ušli u analizu.
 
REZULTATI

KOMPARATIVNA ANALIZA REZULTATA

Analiza štampe

Među novinskim prilozima o deci najzastupljenije su kratke vesti (68) kojima se uglavnom najavljuje ili ukratko prenosi neki događaj vezan za njih. U Kuriru, od ukupno 25 tekstova za sedam dana, primećeno je 18 kratkih vesti, dok ozbiljniji novinarski žanrovi kao što su intervjui i reportaže nisu zapaženi. Iako je u Blicu vidljivost dece malo veća u odnosu na Dnevnik, mora se istaći da kratke vesti, u Blicu (33), čine više od polovine tekstova. Primećeno je i 14 članaka, 9 izveštaja i 3 reportaže. Iako se generalno izdvaja po najozbiljnijem pristupu ovoj tematici, i u Dnevniku dominiraju kratke vesti (17), ali je i približan broj izveštaja (12), kao i članaka (12). Prisutna je i jedna reportaža. Kategorija ostalo podrazumeva/ubraja tekstove koji su van novinarske forme pa je tako u Dnevniku primećeno i 6 tekstova (sa dečje strane) koja su deca pisala.
Slaboj vidljivosti dece doprinosi i to što je analiza rađena za vreme letnjeg raspusta. Tokom letnjih meseci, naročito u julu i avgustu, ima znatno manje političkih dešavanja, kojima su mediji najviše naklonjeni. To je ujedno i dobar period da se ustanovi kako štampa u takvim situacijama nadoknađuje slobodan prostor, i popunjava svoje stranice, jer sa manje političkih dešavanja u štampi stvara se više prostora za druge teme.

Uporedni prikaz zastupljenosti žanrova
 
Slika 1

Kada je reč o pozivanju izvora informacija na prava i zakone, grafikon (Slika 2) pokazuje da li se u analiziranim tekstovima na bilo koji način pominje Konvencija o pravima deteta, pozivanje na neko pravo ili zakon. Prema tome, kada je reč o pravima, Kodeksima i Zakonima koji služe zašiti deteta, analiza je pokazala da se oni uopšte i ne pominju. Samo u jednom tekstu Dnevnika (20. jula) pominje se Zakon, tačnije Krivični zakon Srbije koji štiti dete od dečje pedofilije (o čemu je u tekstu i reč). Izvor ove informacije ujedno je i jedan od stručnjaka čiji je glas zabeležila analiza. Ovaj mali broj zapravo predstavlja paradoks jer dok se sa jedne strane javnosti prezentuje slika deteta kao veoma ugroženog člana društva, s druge strane o njegovim pravima uopšte se i ne govori.

Mediji bi trebali više da izveštavaju o pravima deteta, o Zakonima i kodeksima, kao i institucijama koje štite decu i zalažu se za njihova prava. Na taj način javnost bi imala uvid u sam proces njihovog sprovođenja, kao i uvid u konkretne rezultate. Pretpostavka je da veliki deo populacije/auditorijuma nije informisan o tome šta ovi pomenuti zakoni podrazumevaju, zabranjuju i koji im je krajnji cilj. Iz ovoga može da se zaključi da ni sama deca ne poznaju zakone koji postoje da bi ih štitili, koja su njihova prava i kako mogu da ih ostvare.

Uporedni prikaz o pravima deteta
 
Slika 2

Uporedni prikaz o položaju teksta
 
Slika 3

Primećeno je da se položaj teksta u većini slučajeva prilagođava žanru kojem pripada i aktuelnosti koju ima u određenom vremenu. Aktuelnost teme ipak bitnije utiče na veličinu i lociranje teksta na stranici. Da teme o deci nisu toliko aktuelne govori i Slika 3 gde se vidi da one najčešće zauzimaju donju polovinu stranice (58), ređe su locirani na gornjoj polovini (32) a najređe zauzimaju više od pola i celu stranicu (18). Što se tiče tekstova koji se nalaze na sredini stranice (25), tu se ubrajaju i oni tekstovi koji su se nalazili na samim ivičnim linijama strane.

Ono što nije ušlo u analizu, a vredno je pomenuti, jeste zastupljenost tema o deci na naslovnim stranicama. Zabeležene su samo dve najave tekstova na naslovnim stranama. Jedna u Dnevniku (24. jula) gde se tekst kasnije pojavio u novosadskoj hronici, a druga u Blicu (16. jula) gde se tekst kasnije našao na stranicama crne hronike. Polovinu naslovne strane čini naslov sa velikim fontom slova i slikom lekara o kojem je reč: "Lekaru osam meseci zatvora zbog smrti devojčice".

Položaj teksta na stranici ujedno zavisi i od načina uređivanja novina. U Blicu i Kuriru primećeno je da su središnji i gornji deo lista prepušteni člancima, reportažama, obimnijim izveštajima, ili kraćim tekstovima koji su upotpunjeni jednom ili sa više fotografija. Aktuelnim temama se takođe posvećuje centralni deo novina. Kada su ova dva medija u pitanju, primećena je velika sličnost u koncipiranju lista, tako da i jedan i drugi, kratkim vestima dopunjavaju praznine na stranicama.

U Dnevniku nije primećen stalan šablon kojim se određuje položaj teksta na stranici, već se on iz dana u dan menja u zavisnosti od broja i veličine tekstova.

Uporedni prikaz o govoru mržnje
 
Slika 4

Izveštavanje analiziranih dnevnih novina o deci bilo je daleko od govora mržnje ili otvorenog neprijateljstva, ali i bez većeg angažovanja za neka od aktuelnih pitanja. Međutim, iako ovakvo izveštavanje o deci - bez govora mržnje, donosi njihovu bolju sliku, ona su u našoj štampi, i sa i bez njega, zanemarena i marginalizovana.

Iako govor mržnje nije primećen i zastupljen (u analiziranim tekstovima), postoje primetne razlike u stilu i načinu izveštavanja i izražavanja kod ova tri lista. Blic i Kurir rukovode se slobodnijim stilom, pa dopuštaju sebi objavljivanje ružnih i neprimerenih reči, kao i dvosmislice koje se najčešće nalaze u naslovima. Kurir svojim specifičnim pisanjem, ali ne u temama o deci, često ima govor mržnje, oštre kritike koje prelaze u uvrede na račun pojedinih političkih i ekonomskih predstavnika. To dokazuje da je taj list nedovoljno profesionalno osposobljen da se suprotstavi govoru mržnje, ili to uopšte ne želi. Mediji koji govorom šire mržnju na ovim prostorima rade to sasvim svesno, i to je stav njihove uređivačke politike. To se vrlo često radi i iz ubeđenja da će loša vest brže i bolje prodati novine nego dobra vest.

Dnevnik, kao ozbiljniji list, neguje jezik i kulturu izražavanja, pa se svojim stilom pisanja i izveštavanja izdvaja kao kvalitetniji list.

Kada je reč o načinu pisanja tj. jeziku kojim se novine služe morala bih naglasiti nekoliko zamerki, ali da napomenem da su svi sadržaji van teme i tekstova o deci. Tako je u Dnevniku primećena jedna psovka, ali u citatu nečije izjave, dok je u Kuriru primećeno nekoliko psovki, koje su se dalje kroz tekst često ponavljanje.

Uporedni prikaz o predstavi deteta kroz rubrike:
 
Slika 5

Pored standardnih rubrika za sva tri lista kategorija ostalo zapravo predstavlja male razlike u koncipiranju listova, te zbog tih različitosti nije mogla biti izostavljena. U zavisnosti od lista, nju čine sledeće rubrike: u Dnevniku - mreža, porodica/oglasi, svet, dečiji dnevnik, lekar; Blic - tema dana, deca, zabava, reportaža, žene; Kurir- vesti, Srbija, reportaža, stil (u navedenim rubrikama se nalaze tekstovi o deci). Možemo primetiti da samo u Dnevniku i Blicu postoje rubrike o deci. Daljom analizom Slikom 7 i Slikom 9 biće pokazano da li u realizaciji tih stranica učestvuju deca, i koji je njihov doprinos.

Kada se izuzme kategorija ostalo (koju čini više različitih rubrika), rubrika crne hronike najdominantnija je po izveštavanju/pisanju o deci sa 29 teksta, od čega su u 24 teksta deca predstavljena kao žrtve. Rubrika društvo broji 11 tekstova, Vojvodina 7, sport 2, politika i kultura po 1 tekst, dok ekologije i ekonomije nije ni bilo. Pošto je Dnevnik novosadski list, a Blic sadrži dodatak - Blic Novi Sad, analiza ukazuje da je upravo u rubrikama Novog Sada prisutno 27 tekstova.
 
Uporedni prikaz o predstavi deteta
 
Slika 6

Aktivnost deteta odnosi se na sve teme u kojima je dete prikazano kao aktivan učesnik u raznim oblastima života, ili kao nosilac zasluga, priznanja i pobeda sa raznih takmičenja i događaja. Prema dobijenim podacima dete je aktivno samo u 18 slučajeva/tekstova. Pasivno dete (8) predstavlja kategoriju gde se deca u tekstovima pominju ali isključivo u promociji poteza odraslih, recimo npr. izgradnja parkova, igrališta za decu, poseta bolnicama i sl. Deca žrtve (33) najviše su prisutna u Blicu (17) i Kuriru (9). Primećena je i slaba prisutnost dece prestupnika (4), tačnije dece koja se u sukobu sa zakonom.

Sledeća kategorija predstavlja decu kao predmet zaštite i staranja odraslih (21), i odnosi se na tekstove gde je dete pasivan primalac pomoći, zaštite ili podrške odraslih. Tekstovi u kojima se deca pozivaju na neki događaj i koji najavljuju dešavanja vezane za decu (18) jednako su prisutna kao i aktivnosti dece kroz sva tri lista.

Kategorija neodređeno (30) predstavlja tekstove o deci koji su namenjeni isključivo odraslima (saveti o zdravlju, zaštiti dece od sunca, pravilna ishrana, saveti o dojenju i sl). Ova kategorija u znatnoj meri povećava prisutnost dece tj. temu o deci u štampi. Velik broj saveta koji se nalazi pod tom kategorijom nastaje od strane samog novinara, ili tekstovi nisu potpisani. Iz toga možemo zaključiti da su to informacije koje su samo preuzete sa nekog internet sajta, ili su prepisane iz neke brošure. I takav način izveštavanja dokazuje da se o deci piše površno i bez većeg upuštanja u problematiku teme. Saveti o zdravlju koji su se najčešće pojavljivali treba da budu propisani od strane stručnjaka, jer pogrešno davanje saveta može loše da se odrazi na život i zdravlje deteta.

Kada se izuzme kategorija neodređeno, sledeća dominantna odrednica je dete žrtva. Da bi bilo predstavljeno kao žrtva, tekst ne mora da se nalazi u rubrici crne hronike. Kao primer možemo da izdvojimo samo jedan list, npr. Kurir gde je u rubrici crne hronike prisutno 6 tekstova, a u 9 tekstova se dete pojavljuje kao žrtva.
 
Uporedni prikaz o izvorima informacija
 
Slika 7

Izvore informacija o deci najvećim delom predstavljaju novinari (82). Agencijskih tekstova kao i onih koje autor nije potpisao ima 20, dok je glas stručnjaka, roditelja i dece jedva primetan. Reč stručnjaka zabeležena je u samo 4 teksta, i to su uglavnom saveti roditeljima. Zabeleženo je i 6 tekstova u kojima su autori deca. Tu je zapravo reč o rubrici dečiji dnevnik u Dnevniku (20. jul) gde je cela stranica posvećena dečijim školskim radovima - pesmama, pričama i jednim dečijim sastavom, kao i crtežima dece od I do VII razreda novosadskih osnovnih škola. U Blicu (16. jula) takođe je zabeležena rubrika deca, ali nijedan od 8 tekstova nije napisan od strane deteta. Sve to ukazuje da listovi kampanjski pristupaju problemima i temama o deci, i da ne postoji strategija niti određena uređivačka politika kada su u pitanju deca. To takođe ukazuje da ne postoji plan i želja zalaganja medija za ozbiljnije teme o deci, za decu kao i od dece.

Od ukupno 133 analizirana teksta, svega 4 objavljena teksta su od strane stručnjaka, 3 u Dnevniku i 1 u Blicu. Na osnovu ovoga stiče se utisak da u redakcijama listova ne postoje novinari-saradnici tj. stručnjaci koji se bave isključivo temama o deci. Ovako slaba zastupljenost stručnih tekstova posredno govori i o odsustvu uređivačke inicijative i interesovanja kada su deca u pitanju, što se može primetiti da su tekstovi bez većeg angažovanja za ukazivanje na njihovu stvarnu problematiku.
 
Uporedni prikaz o zastupljenosti fotografija uz tekst
 
Slika 8

Kada je o fotografiji reč, skoro polovina tekstova nije vizuelno praćena. Tako beležimo 58 tekstova bez nje. I kada uz tekst postoji fotografija, istraživanje je zahtevalo da se utvrdi kom kontekstu ona pripada. Slika sa detetom u kontekstu teksta ima 39, bez deteta na slici ali u kontekstu teksta 27, van konteksta teksta 2, promocija odraslih 4. Kategoriju nešto drugo predstavljaju 3 dečja crteža u Dnevniku, u rubrici Dečiji dnevnik.

Fotografija u novinama, može biti važna koliko i sam tekst. Ona je zapravo vizuelno saopštenje o nekom događaju, i zbog svoje moći saopštavanja ona je bliža čitaocima jer govori sve jezike sveta i lako se pamti. Kršenje zakona u štampi, ne mora biti pokrenuto govorom mržnje, već može biti i kao posledica objavljivanja neprimernih i potresnih fotografija. Iako Blic i Kurir teže senzacionalističkim, provokativnim i potresnim slikama, prisustvo dece na takvim fotografijama nije primećeno.
 
Uporedni prikaz o vidljivosti glasa deteta
 
Slika 9

O glasu deteta je skoro nemoguće govoriti. U analiziranim novinama prisutan je samo 12 puta što je u odnosu na ukupan broj tekstova (133) poražavajuće malo. Ovaj broj pokazuje da se deca najmanje pitaju o bilo čemu, a mediji nimalo ne doprinose da se taj problem prevaziđe. U Dnevniku je dečiji glas najviše primetan. Tome doprinosi rubrika dečiji dnevnik, gde su objavljeni dečiji školski radovi i crteži. U Blicu takođe postoji rubrika deca ali nijedan tekst nije nastao od strane deteta, niti je njemu namenjen.

U vezi sa tim zaključujem da mediji/štampa, i državna i privatna, ima emisije i rubrike o deci, i rukovode se pretpostavkom da je time apsolviran problem odgovarajućeg tretiranja dece i njihovih prava u medijima. Jednostavnije rečeno, pojavljivanjem rubrika o deci misle da su izmirili svoju obavezu prema njima - jer im time daju medijski prostor. Međutim, taj ustupljeni prostor najmanje je kreiran od strane dece, pa je tako i njihov glas i doprinos nepostojan.

Zaključak analize štampe

Analiza je pokazala da se dnevne novine nekontinuirano bave temama o deci. Njihovo sporadično pojavljivanje govori o odnosu medija prema njima, odnosno o činjenici da su teme o deci najčešće zanimljive u ekstremnim životnim situacijama u koje dospevaju. U analiziranom periodu nije objavljen nijedan istraživački tekst koji je imao za cilj da auditorijumu iz više uglova predstavi problematiku teme.

Zaključak je da je izveštavanje analiziranih novina o deci, u periodu od 10. jula do 5. avgusta, površno i bez većeg angažovanja, što potvrđuje i velik broj kratkih vesti i tekstova. Nijedan od tekstova koji su, u analiziranom periodu, objavljeni u dnevnim listovima nije izazvao reakciju čitalaca ili nekog organa državne uprave koja bi za posledicu imala rešenje ili poboljšanje odnosa medija prema deci. Izostajanje reakcije je upravo najbolji dokaz da je izveštavanje o deci površno, a da je društveni i politički uticaj koji mediji imaju neiskorišćen resurs. Takođe je veoma upečatljiv izostanak istraživačkog pristupa temama o deci.

Nejzastupljeniji izvori i prenosioci informacija su upravo novinari i agencije, bez većeg interesovanja da se i deci da reč. O važnosti tema svedoči i njeno pozicioniranje na naslovne strane (samo 2 teksta imala su najavu na naslovnoj strani).

Tekstovi koji prate decu plasirani su u različitim temama, pa je tako primećena njihova najveća zastupljenost u rubrikama crne hronike gde se oni u najvećoj meri predstavljaju kao žrtve različitih okolnosti i događaja, kao predmet staranja i zaštite odraslih, ili se vezuju za neki konflikt, pa čak i kriminalnu aktivnost. To su stereotipi koji auditorijum/čitaoce navode da decu dele na dve grupe: deca anđeli i deca đavoli.

Polovina tekstova nije praćena fotografijom, iako vizuelna prezentacija može da bude važna koliko i sam tekst. Prava i zakoni koji štite decu ostali su slabo primetni, i u analiziranom uzorku samo jednom spomenuti. Glas i doprinos deteta je skoro nevidljiv. Ipak, u analiziranom uzorku nije prisutno negativno etiketiranje dece. Velik deo tekstova u Dnevniku i Blicu u direktnoj je vezi sa lokacijom u kojoj se list izdaje (Novi Sad).

Na osnovu dobijenih rezultata zaključujem da je, i posle skoro devet godina od istraživanja N. Korać. i J. Vranješević, slika dece u medijima ostala ista, možda još i lošija.

Kao zaključak svog truda i istraživanja ove dve autorke napravile su neku vrstu "lične karte" deteta u medijima Srbije, koju bih takođe i ja u svom radu iskoristila, kao znak da se i posle skoro devet godina ona ipak nije promenila, a izgleda ovako: "Dete je pripadnik retke, bespomoćne i veoma ugrožene vrste. Pripadnici te vrste uglavnom su neodređenog uzrasta, pola i socijalnog statusa. Jedino što umeju i vole da rade jeste da se igraju i zabavljaju. Osim ovoga deca malo šta umeju i razumeju, a još manje imaju da kažu. Mi odrasli smo tu da ih štitimo od svih rizika i izvora ugrožavanja. To i činimo, koliko nam druge obaveze i materijalni uslovi dozvoljavaju, zato što smo dobri, uviđavni i humani."

Analiza ankete

Deca su u stalnom kontaktu sa sredstvima masovnih komunikacija, bilo u porodičnoj ili društvenoj sredini i nemoguće je izbeći njihovu ulogu na vaspitnom i saznajnom polju. Danas postoji mnogo veći izbor štampe, tržište je veliko i nepregledno, što deci pruža mogućnost da odaberu svoj pravac tj. ono što je u skladu sa njihovim interesovanjima. Tako je u anketi 20 ispitanika potvrdilo da štampu za koju se interesuju kupuju sami. Iako u anketi nijednom nije navedena kao medij uz koji provode najviše vremena, štampa je itekako prisutna u dečijim životima. Prelistavanje štampe je deo svakodnevne rutine, bilo da se zaista interesuju za određene sadržaje, bilo da samo razgledaju fotografije i naslove. Oni štampu prvenstveno doživljavaju kao vid zabave i provođenja slobodnog vremena, pa tako ne mogu da je zamisle bez trača, skandala, akcije i dinamike, jednom rečju - bez zabave.

Anketa je potvrdila da su kod dece-ispitanika, za sva tri uzrasta i pola, elektronski mediji- televizija (25) i internet (20), i slabije radio (9), zastupljeniji u odnosu na štampu, koja u anketi nijednom nije obeležena kao medij uz koji provode vreme.
Kada je reč o interesovanjima odraslih/roditelja anketa je pokazala da pored dnevnih informativnih novina, kupuju i periodične magazine. Tako bih izdvojila one koji su se češće spominjali. Kod očeva: Žurnal, Dnevnik, Blic, Večernje novosti, Građanski list, Kurir, Tempo, dok je kod majki najzastupljenija bila Glorija, Kuća stil, Skandal, Hello, Svet.

Na pitanje da li čitaju štampu za odrasle, 25 ispitanika dalo je potvrdan odgovor, ali 19 o pročitanim sadržajima sa roditeljima i ne pričaju. I kada je odgovor bio potvrdan - da pričaju o pročitanim sadržajima, analiza je pokazala da su to bila slična ili ista interesovanja dece i njihovih roditelja, tačnije slična interesovanja očeva i sinova, kao i ćerki sa majkama. Ustanovljeno je da izbor štampe većim delom zavisi od izbora interesovanja odraslih, ali i da oni, sa 14 potvrdnih odgovora iz ankete, čitaju štampu za koju se interesuju njihova deca. Samo kod 6 ispitanika obeleženo ja da im roditelji brane i prigovaraju za odabir novina, ali i pored toga deca ipak kupe svoj časopis.

Na pitanje šta misle o štampi njihovih roditelja, deca su u 22 odgovora pozitivno reagovala, sa komentarima da su novine zabavne, super, da im se sviđa što ima velik broj tekstova, informacija, fotografija. Deca uglavnom privučena naslovnom stranom prelistavaju novine, obraćajući pažnju na naslove i fotografije. Drugim rečima, sadržaj teksta odnosno sama zainteresovanost za tekst, u anketi, nijednom nije potvrđena kao razlog interesovanja za štampu namenjenu odraslima. Deca su zapravo gledači slika i čitači naslova. Zaustave se na onoj stranici ili slici koja im privuče najviše pažnje. Međutim kako započnu da čitaju tekst shvataju da to zapravo nije ono što su očekivali, i prelaze na dalje razgledanje naslova i fotografija. Anketa je takođe potvrdila da se deca (25 ispitanika) ne obaziru na to ko je autor teksta.

Podsećanja radi, anketa je realizovana na 30 ispitanika, različitog pola i uzrasta. Tako, sa razlikom u polovima, postoje prilično uočljive razlike njihovih interesovanja. Među devojčicama uzrasta od V do VII razreda ne postoji razlika u interesovanju štampe. Izdvajam časopise koji su se najčešće pojavljivali kao odgovori ispitanika u anketi: Bravo, Story, Politikin zabavnik, Huper, Super Tin, Joy, Lepi i pametni, My Love Story, Skandal, Svet, Hello, Lepota i zdravlje, dok su dečaci veće interesovanje pokazali za novine kao što su Tempo, Time out teen, Politikin zabavnik, Nacionalna geografija. Štampa za kojom su devojčice pokazale najveće interesovanje, na našem tržištu poznatije su kao žuta štampa i tabloidi. Zasnivaju se na brojnim fotografijama, kratkim tekstovima, i usputnim komentarima. Da bi ponudila što više raznolikosti, a ujedno i da ne bi izgubila tržište, ovakva štampa promoviše određene vrednosti, namećući ih kao primarne. Njihov sadržaj prepliće se sa televizijskim sadržajem, tačnije zabavom.

Anketa je pokazala da su teme kojima su dečaci više naklonjeni: sport (30) i zabava (30), dok su devojčice veće interesovanje pokazale za teme zabave (30), sveta (30), lepote, mode, stila, trenda. Zajedničko interesovanje, kod 26 dece ispitanika, za oba pola, je rubrika crne hronike, kao i to da im u štampi najviše pažnje privlače slike, naslovi i naslovne stranice. Vesti i udarne fotografije iz crne hronike prisutne su i na naslovnim stranama, istaknute uokvirenim i velikim naslovima. Možda upravo otuda nastaje tako veliko interesovanje za ovu temu.

Na pitanje kojim temama bi ispunili jedni celu stranu novina, pored uobičajenih tema o sportu, lepoti, modi, turnirima u malom fudbalu u školi, savetima za zdravlje, vicevima i blamovima sa časova, fotografijama sa njihovih ekskurzija, predlozima o buticima sa lepom "fensi" garderobom- a da nije skupa, zapazila sam i izdvojila interesovanje za neke ozbiljnije teme o štetnosti duvana, alkohola, droge - kako je jedna ispitanica VII razreda nazvala - o bolestima zavisnosti i narkomaniji.
Na pitanje kako vide sebe i svoje vršnjake kroz štampu, 29 odgovora glasilo je isto: "ne znam, nisam obraćao/la pažnju". Iz takvih odgovora izdvojila bih jedno zapažanje, od strane učenika VII razreda, prema čijem odgovoru nisam mogla ostati ravnodušna: "ne vidimo se od politike i političara".

Iako je anketa rađena sa učenicima iste škole, generacija VII razreda potvrdno je odgovorila da u školi postoji školski list koji uređuju deca, što su potvrdili i ostali ispitanici nižih, V i VI razreda, ali je navela da ih škola ne obavezuje da taj list kupuju. Takav odgovor kod dece V i VI razreda nije potvrđen. Oni su obavezni da ga kupuju.

Bilo da novine prelistavaju zajedno sa roditeljima, bilo da se sami interesuju za određene rubrike i teme, u oba slučaja, dete izborom štampe koji je sam napravio, izloženo je vaspitnim i obrazovnim, dobrim i lošim uticajima (u zavisnosti od tema za koje se interesuje). Nakon pročitanog teksta, naslova ili slike stvaraju se uslovi za dvosmernu komunikaciju, koja dovodi do razvoja niza elemenata i faktora koji doprinose formiranju celokupne ličnosti (na razvoj emotivne, psihološke, socijalne, govorne, mentalne strukture deteta).

Anketa je pokazala veliko interesovanje dece za teme crne hronike, što znači da je nasilje kod njih konstantno u središtu pažnje. Ovakav rezultat nije iznenađujuć jer su agresivnost i nasilje sastavni deo odrastanja. Prisutni su kako na televiziji, u crtanim filmovima, u školi, na ulici, u kući, tako i u štampi. Međutim, ukoliko je moguće usvojiti negativno socijalno ponašanje posredstvom štampe, utoliko je moguće usvojiti i pozitivno. Mogućnosti za to su jednake, i sve zavisi od medija šta će i na koji način objaviti. Zato deci treba omogućiti da čitaju-slušaju-gledaju sadržaje koji podstiču razvoj pozitivnih emocija poput ljubavi, drugarstva, prijateljstva.

Štampa ima i svoje dobre strane. Može da bude efikasno sredstvo vaspitno-obrazovnog rada na razvoju govora i pismenosti, ako nađe svoje pravo mesto i ako se dopunjava sa ostalim sredstvima obrazovanja. Tržište nudi velik izbor štampe, ali deci ostavlja malo mogućnosti da dođu do pravih, kvalitetnih novina primerenih njihovom uzrastu. Neki domaći istraživači  navode da je u dečijoj štampi najkvalitetniji materijal za rad sa decom predškolskog i osnovno školskog uzrasta, koji se nabavlja preko obrazovnih ustanova. Nažalost, većina roditelja kao i sama deca, tome ne pridaju dovoljno pažnje, tako da ostaju bez svojih dečijih novina ili ih se sami odriču zarad listova koji su im interesantniji i svakodnevno dostupni, van kontrole roditelja.
Mediji imaju toliku moć da mogu da stvore neki stil, da formiraju grupe istomišljenika, trend, idole, koji se najbolje primećuju kroz svet mladih. Međutim, kasnije taj odabir može da utiče na razvoj osobe i poremeti sistem vrednosti (u zavisnosti od sadržaja za koje se interesuju). Anketa je pokazala da deca danas odrastaju uz televiziju, internet, i uz žutu štampu. Iz toga možemo zaključiti da im je već nametnut "savremeni sistem vrednosti" i da se sve manje interesuju za teme koje su zapravo primerene njihovim uzrastima.
 
ZAKLJUČAK

Analiza dnevnih listova koji su obuhvaćeni ovim istraživanjem potvrdila je izražen deficit medijske pažnje, kao i slabu prisutnost stručnjaka koji se bave temama o deci. Prema analiziranom uzorku danas u novinama ili na televiziji retko da možemo naći emisiju ili članak o mladim ljudima/deci koja su predstavljena kao uspešni stručnjaci u određenoj oblasti iako bi ovakvi novinski članci ili emisije mogli da posluže kao pravilan uzor svim generacijama u našoj zemlji. Umesto toga, zahvaljujući medijima, danas skoro svi u Srbiji znaju za predstavnike kriminalnih grupa, brojne predstavnike političke i ekonomske vlasti, kao i ljude sa javne scene, a niko i ne zna npr. ko je od osnovaca ili srednjoškolaca predstavljao Srbiju na Evropskom ili Olimpijskom takmičenju iz fizike, matematike, hemije, i čije znanje ili uspeh je nagrađeno zlatnom medaljom. Moć i uticaj medija, u velikoj meri doprineli su remećenju tih pravih vrednosti.

Da bi se medijima moglo pomoći da dobiju pozitivnu ulogu, za početak povoljno bi bilo kada bi oni pristupili sopstvenom preispitivanju, kako temama, tako i novinarima koji ih obrađuju, i kada bi svaka medijska kuća imala neku vrstu edukativne obuke za novinare, kojom bi na jednostavan i direktan način usavršavali način pisanja o deci . Takođe, od velike koristi bi bilo kad bi predstavnici vlasti na svim nivoima, shvatili da mediji ne postoje da bi služili njima, već i građanima, i kada bi pažnju sa sebe preusmerili na potrebe dece jer od njihovog obrazovanja i razvoja zavisi budućnost našeg društva.

Postoje institucije koje se zalažu za zaštitu dece i njihova prava, i koje u javnosti često apeluju na njihov loš položaj uopšte, pa i u medijima, ali činjenica je da se malo toga preduzima da se taj problem prevaziđe i promeni.

Za prevazilaženje tog problema, i popravljanja medijske slike o deci neophodna je zajednička aktivnost više značajnih faktora: medija, lokalne samouprave, nevladinih organizacija koje se bave problemima dece, institucija koje se zalažu za zaštitu dece i njihova prava, kao i političkih partija. U oblasti medija, poželjno i korisno bilo bi organizovanje stručnih seminara, tribina, radionica i predavanja na temu pravilnog, istraživačkog i nepristrasnog izveštavanja o deci. Na ovaj način, i za duži period, mediji, ali i novinari pojedinih redakcija, sa mnogo više pažnje, interesovanja i znanja bavili bi se ovom temom. Tako bi se predstava deteta u medijima znatno poboljšala, a njihov doprinos i prisutnost povećala.

Takođe od velike je važnosti uključivanje predstavnika dece-novinara u ovakve projekte i aktivnosti, kao i njihovo medijsko edukovanje, kako bi se aktivnije uključili u takav projekat. Tek kada se mediji budu objektivno i profesionalno bavili temama o deci, sagledavali je sa više aspekata, i bavili se istraživačkim novinarstvom - tek tada će slika dece u njima biti mnogo drugačija odnosno bolja.

Dok čekamo da se to desi, sa decom o medijima treba razgovarati jer u jednostavnom dečijem umu mnoge stvari iz sveta odraslih nisu logične.

Kao zaključnu tezu istakla bih sledeće: nekada izbor padne na one novine na koje je čitalac navikao, a nekada na one koje imaju šareniju i interesantniju naslovnu stranicu. Izbor kupca je svojevrstan, što znači da je auditorijum žrtva sopstvenog izbora jer mediji plasiraju i insistiraju na onom što je publici interesantno.
 
Literatura

Kamenov, Emil Vaspitno – obrazovni rad u pripremnoj grupi dečjeg vrtića- teorija i praksa. Dragon, Novi Sad, 2006;

Korać, Nada i Vranješević, Jelena (2001) Nevidljivo dete. Beograd: Jugoslovenski centar za prava deteta.

Lemiš, Dafna (2008) Deca i televizija. Beograd: Clio.

Prvoslav S. Plavšić , dr Ružica Rosandić, dr Nada Korać (1993) Kodeks deca i mediji. Beograd: Odbor za zaštitu prava deteta

Pješčić, Mirjana, (1977) Uticaj predškolskog vaspitanja na uspeh u I razredu osnovne škole, Predškolsko dete,

Trebješanin, Ž. (2000) Predstava o detetu u srpskoj kulturi. Beograd: Jugoslovenski centar za prava deteta.

Valić Nedeljković, Dubravka i Gajić, Zlatomir (skripta sa predavanja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, kurs: Deca i mediji, u akademskoj 2007/2008). Definisanje.

Konsultovani internet sajtovi

www.nuns.org.yu
http://www.nuns.org.yu/dosije/11/24.jsp
http://www.nuns.org.yu/dosije/14/08.jsp
http://www.borba.rs/content/view/2957/123/
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=07&dd=01&nav_id=368918
http://www.ringier.rs/content.php?kat=1&art=16
http://www.cpm.edu.yu/code/navigate.asp?Id=34
http://www.media-diversity.org/bosnian_serbian_croatian/clanci_publikacije/tolerancija%20pocinje%20kada%20priznamo%20predrasude.htm