foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

5* - 5 sa zvezdicom

Neetička upotreba dece u televizijskim emisijama "Čik pogodi","Kefalica" i "City Kids"

Autor: Bojana Radoman

Diplomski rad 

Sažetak:                                                                                                                                                                                                                     Diplomski rad "Neetička upotrebe dece u televizijskim emisijama "Čik pogodi", "Kefalica" i "City Kids" predstavlja istraživački poduhvat o nepoštovanju: UNESCO-vih Međunarodnih načela profesionalne etike u novinarstvu, UNICEF-ovih načela u izveštavanju o pitanjima koja se tiču dece, UNICEF-ove Konvencije o pravima deteta "Deca i mediji" i zaključaka Samita "Deca i mediji" donesenih 2007. godine u Johanezburgu. U svrhu istraživačkog rada "Neetička upotreba dece u televizijskim emisijama "Čik pogodi", "Kefalica" i "City Kids" korišćeno je istraživanje Nade Korać i Jelene Vranješ "Slika deteta u medijima", Dečiji alternativni izveštaj grupacije "Deca-deci" (institucija u sklopu Centra za prava deteta), Konvencija "Deca i mediji", Međunarodna načela profesionalne etike u novinarstvu, načela u izveštavanju o pitanjima koja se tiču dece i zaključci Samita "Deca i mediji" doneseni 2007. godine u Johanezburgu. Takođe, interpretirani su rezultati ankete na temu upućenosti javnog mnjenja o neetičnoj upotrebi dece u televizijskim emisijama "Čik pogodi", "Kefalica" i "City Kids", kao i kvantitativno-kvalitativne analize navedenih televizijskih emisija. U cilju dobijanja preciznih rezultata, predstavljena je i komparativna analiza sve tri televizijske emisije. Kao konačan zaključak ovog istraživačkog poduhvata jeste uočavanje dva  modela po kojem se deca upotrebljavaju u televizijskim emisijama: u prvom modelu uočena je instrumentalizacija deteta radi visokog rejtinga gledanosti; u drugom modelu uočena je ekonomska zloupotreba deteta putem poruka oglašivača, a koje se, pritom, ne javljaju u standardnoj formi reklama. Svrha je, naravno jasna, bolja kotiranost oglašivača na ekonomskom tržištu (lakša percepcija određene marke proizvođača od strane potrošača i bolja prodaja proizvoda određenog proizvođača). Izuzetak su EPP blokovi za vreme trajanja dečijih televizijskih emisija, koncipirani kao sastavni deo bloka emisije (npr. Emisija "Čik pogodi").
Trend televizijskih emisija danas jeste da glavnu ulogu u konceptu emisije ima dete. Uspostavili su se i modeli uloge deteta koja mu je dodeljena u emisiji. Postoje 3 modela: u prvom modelu deca su medijski akteri ili neaktivni učesnici televizijskih emisija (publika u studiju, intervjuisani, gost u studiju); u drugom modelu deca su medijski kreatori ili aktivni kreatori televizijskih emisija (novinari, voditelji). Deca nameću koncept emisije i medijske sadržaje u njoj; u trećem modelu deca su pasivni kreatori televizijskih emisija. Deci su koncept emisije i medijski sadržaji u njoj nametnuti, a uloga aktivnog kreatora improvizovana.

Ključne reči: neetičnost, televizija, dete, medijski akter, medijski kreator, instrumentalizacija, ekonomska zloupotreba.

I UVOD

"Način na koji se u jednoj državi shvata detinjstvo, kako se opaža i stereotipizira ponašanje mladih, kako se tretiraju deca - u pogledu zakona koji treba da ih štite i politike koja treba da im ide u korist, zavisi i od toga kako decu vide njihovi sugrađani. Sve je ovo svakako pod uticajem saznanja koje ljudi imaju o deci, a jedan od osnovnih izvora tih saznanja čine upravo mediji." (Kunkel i Smith 1999: 79)

Dejl Kankl i Stejsi Smit svojim istraživačkim radom pokazali su :
- značaj uloge medija u formiranju javnog mnjenja i
- uticaj medija na postavljanje društvenih prioriteta u vezi sa decom,
prilikom formulisanja i stvaranja državne politike prema deci.

Gore navedena zaključna napomena istraživača Kunkl i Smit bila je polazna pretpostavka istraživanja "Slika deteta u medijima Srbije". Upravo su na osnovu nje postavljeni zadaci ovog istraživačkog rada.

Jedan od zadataka koji je u korelaciji sa predmetom istraživačkog rada  "Neetička upotreba dece u televizijskim emisijama "Čik pogodi", "Kefalica" i "City Kids" jeste rasvetljavanje onoga što leži u osnovi ogromnog uticaja medija na stavove, odluke i postupke ljudi, posebno dece (Korać, Vranješević 2001: 1)
Istraživačice Korać i Vranješević otkrile su da se u osnovi ogromnog uticaja medija na stavove, odluke i ponašanja ljudi nalazi:

1. Potreba svake odrasle osobe da odlučuje i/ili čini nešto što se, direktno ili indirektno, tiče dece.

2. Odluka i postupak ljudi koji oblikuju fizički i socijalni kontekst u kome odrastaju deca, a od kojih zavisi kako će izgledati budućnost jednog društva.

3. Odnos društva prema deci, izgrađen na predstavama, koncepcijama i vrednostima vezanim za prirodu deteta i detinjstvo, a koje u tom društvu preovlađuju.

4. Vladajuće predstave, koncepcije i vrednosti u društvu zasnovane na saznanjima odraslih o deci.

5. Saznanja odraslih o deci zasnovana na neposrednom ličnom iskustvu - kao deteta i kao roditelja, na popularnoj literaturi o deci i na slici deteta i detinjstva koju prikazuju mediji masovnog komuniciranja.

Krajnji cilj istraživanja "Slika deteta u medijima Srbije", u korelaciji sa prethodno donesenim zaključcima, bio je da se otkrije u kojoj meri i na koji način mediji u Srbiji prikazuju decu tj. način na koji ta slika može da usmerava i oblikuje odnos javnosti prema deci. (Korać, Vranješević 2001: 2)

U završnim napomenama rada  ističu se:
- slaba vidljivost dece u medijima Srbije;
- prikazivanje dece u pretežno negativnom kontekstu;
- površan i senzacionalistički pristup;
- implicitno ili eksplicitno vrednovanje dece, isključivo na osnovu merila odraslih;
- neosetljivost za razvojne, individualne i druge osobenosti i potrebe dece. (Korać, Vranješević 2001:4 )

Zaključne napomene istraživačica Korać i Vranješević, uzete su kao osnova istraživačkog poduhvata u ovom radu koji će, nadam se, otići i korak dalje. Pokušaćemo da otkrijemo način na koji mediji formiraju i oblikuju odnos ne same javnosti prema deci, već njih samih prema deci.

Saznanje u kojoj meri su deca prisutna u medijima Srbije, i na koji način, produbićemo ispunjavanjem određenih zadataka postavljenih pred ovaj istraživački rad.

Ograničićemo istraživanje na:
- jedan medij ili sredstvo masovnog komuniciranja - televiziju,
- jedan žanr medijskih sadržaja: zabavni program,
- jednu vrstu televizijskih zabavnih emisija: televizijske zabavne emisije u kojima su upotrebljena deca.

Pokušaćemo da otkrijemo trend koji se uspostavlja u koncipiranju televizijskih zabavnih emisija. Nakon toga pokušaćemo da uočimo modele uloga koju deca dobijaju u emisijama. Na samom kraju istraživanja bavićemo se otkrivanjem nekih ustaljenih modela upotrebe dece u televizijskim emisijama.

Svaki uspostavljen trend i model posmatra se kroz prizmu zakona i prava koja deca imaju. U poređenju sa njima otkrivamo da li postoji nepoštovanje/kršenje međunarodno priznatih pravnih dokumenata u vezi sa  decom, u čemu se i najbolje ogleda predmet istraživanja ovog rada -NEETIČNA UPOTREBE DECE U TELEVIZIJSKIM EMISIJAMA.

1.PREDMET RADA

1.1. UTVRĐIVANJE OBLASTI PREDMETA ISTRAŽIVANJA

Istraživanje "Neetička upotreba dece u televizijskim emisijama "Čik pogodi", "Kefalica" i "City Kids" oslanja se na teorijske osnove i empirijska iskustva medijske etike i medija za decu.

MEDIJSKA ETIKA

"Etika, zajedno sa estetikom spada u zajedničku oblast filozofije, a naziva se aksiologija ili teorija vrednosti. Ona se bavi izučavanjem morala i pojmovima dobrog i ispravnog. Svaka etička teorija sadrži bar dve komponente - teorije:

1. Teorija koja određuje šta je dobro ili vredno

2. Teorija koja određuje šta je ispravno." (www.wikipedia.com)

Kada se u korelaciju sa definicijom etike stavi pojam medijska etika, zaključujemo da se ova druga oblast etike isključivo odnosi na medije ili sredstva masovnog komuniciranja. Medijska etika deluje jedino u oblasti medija, gde njena etička načela dobijaju smisao i značaj.

MEDIJI ZA DECU

Mediji za decu definisani su na različite načine. U slučaju definisanja ove oblasti značenje sintagme mediji za decu zavisi od toga kako su reči u njenom nazivu raspoređene, jer određen raspored unutar spoja dve ili više reči daje određeno semantičko značenje i određenu konotaciju. Te, tako sintagma mediji za decu nosi sledeće značenja:

1. Mediji koji se kreiraju za dečiji auditorijum bez obzira da li u tome deca učestvuju ili ne (Valić Nedeljković 2008: 1)

Kada kažemo deca i mediji rukujemo sa mnogo širim pojmom od prethodnog što potvrđuje i broj definicija koje imamo na raspolaganju za određivanje njegovog značenja na semantičkom nivou:

2. Deca kao fokusirani auditorijum

3. Deca kao medijski akteri

4. Načini prikazivanja dece u medijima (Valić Nedeljković 2008: 1)

Kao poslednja varijanta naziva oblasti mediji za decu, javlja se sintagma dečiji mediji i njena definicija glasi:

5. Mediji u čijem kreiranju učestvuju i deca. (Valić Nedeljković 2008: 1)

Svaka od navedenih definicija neodvojivo je povezana za pojmove dete i medij. Razlika je u značaju koji se dodeljuje ulozi deteta.

U definiciji medija za decu, uloga medija je mnogo značajnija i nalazi se u fokusu definicije, dok se dete manje ističe i predstavlja sporedan pojam ove definicije ("bez obzira da li u tome deca učestvuju ili ne" (Valić Nedeljković 2008: 1)).

U definicijama oblasti deca i mediji, dete je mnogo istaknutije od medija i na dete se gleda kao na ciljnu grupu određenog medija. Ove definicije imaju konstrukciju marketinških određivanja pojmova, gde se na glavni pojam gleda kao na deo potrošačkog tela koje treba pridobiti ("deca kao medijski akteri, fokusirani auditorijum" (Valić Nedeljković 2008: 1)).

Definicija dečijih medija usmerena je samo na dete koje aktivno učestvuje u stvaranju medijskih sadržaja. Njegova uloga je jedino bitna ("mediji u čijem kreiranju učestvuju i deca" (Valić Nedeljković 2008: 1)).

Mogućnost različitog interpretiranja značenja oblasti medija za decu i svih sintagmi koji se javljaju u literaturi i medijima, povlači sa sobom i problem definisanja pojmova dete i mediji. Problem nije u nedostatku definicija, već u njihovom velikom broju što doprinosi razuđenosti, nekonkretnosti i apstraktnosti definicija. Stvara se prostor za ograđivanja ljudi od eventualnih sankcija koje bi trebalo da slede usled nepoštovanja/kršenja dečijih zakona i prava.

1.2. DEFINISANJE PREDMETA ISTRAŽIVANJA

Predmet ovog istraživačkog poduhvata jeste kršenje/nepoštovanje zakona i prava formulisanih i usvojenih u vezi sa decom u Srbiji, kako bi ona bila zaštićena u socijalnom, kulturnom, mentalnom i fizičkom smislu.

Dečiji zakoni i prava uobličeni su u međunarodno priznate dokumente za čije formulisanje su odgovorne velike svetske organizacije poput UNICEF-a i UNESC-a.

Ove dve organizacije godinama unazad predstavljaju najvažnije institucije  u radu sa decom i na deci, kao i na njihovom što boljem položaju u svetu. Dete vide kao cilj svog postojanja i trajanja. One su najprepoznatljivije, prihvaćene u svetu, simbol za dete.

Stoga, međunarodno priznati dokumenti UNICEF-a i UNESC-a imaju za cilj da služe javnom interesu, tj. javnom mnjenju, i to na prvom mestu delu javnog mnjenja koje čine deca.

Međunarodno priznati dokumenti UNICEF-a i UNESC-a predstavljaju empirijsku osnovu rada "Neetička upotreba dece u televizijskim emisijama "Čik pogodi", "Kefalica" i "City Kids".

Njihova načela, smernice i članovi za ovo istraživanje predstavljaju izvore neetične upotrebe dece, koje smo mi kvantitativno-kvalitativnom analizom navedenih emisija, dopunili i konkretnim primerima.

1.UNESCOV-a Međunarodna načela profesionalne etike u novinarstvu

2. UNICEFOV-a načela u izveštavanju o pitanjima koja se tiču dece

3. UNICEFOV-a Konvencije o pravima deteta "Deca i mediji" i i Dečiji alternativni izveštaj grupacije "Deca-deci"

4. Zaključci Samita "Deca i mediji" donesenih 2007. godine u Johanezburgu.

UNESCO

Međunarodna načela profesionalne etike u novinarstvu :
Pripremljen pod pokroviteljstvom UNESCO na sastancima međunarodnih i regionalnih organizacija novinara od 1978. do 1983. godine. Objavljen na četvrtom konsultativnom sastanku koji je predstavljao 400.000 aktivnih novinara iz svih delova sveta, održan u Parizu 20. novembra 1983. godine.

Međunarodna načela profesionalne etike u novinarstvu čine međunarodno priznat dokument kojim je regulisana oblast etike u novinarstvu. U njemu je navedeno deset načela, kao deset Božijih zapovesti, kojih jedan novinar mora da se pridržava prilikom obavljanja svoje profesije.

Načelo 1: Pravo naroda na istinitu informaciju.

Načelo 2: Novinarska posvećenost objektivnoj stvarnosti.

Načelo 3: Društvena odgovornost novinara.

Načelo 5: Dostupnost informacija i učešće javnosti.

Načelo 6: Poštovanje privatnosti i ljudskog dostojanstva.

Načelo 7: Poštovanje javnog interesa .

Ova načela direktno se odnose na javno mnjenje i obezbeđuju mu:
- bolji položaj u odnosu na novinara i zadatak njegove profesije
- što bolji položaj u odnosu na državu i državne vlasti.

Ovakva načela ostavljaju jako mali prostor za zloupotrebu javnog mnjenja i od strane novinara i od strane države i državne vlasti.

Međutim, u pravnoj praksi uobičajena je pojava da usvojeni zakoni imaju nedostatke koje se uoče tek pri njihovoj primeni.

Nedovoljno dobra formulisanost zakona nanosi štetu onome na koga se zakon odnosi, znajući da su nedorečenosti idealan način da se manipuliše i zloupotrebi javno mnjenje.

Na konkretnom primeru Međunarodnih načela profesionalne etike u novinarstvu, uočavamo da su načela, kao oblici zakonske regulative, nedovoljno konkretna. Sadržaj načela je apstraktan, ne ukazuje konkretno i precizno na situacije u kojima treba da se primene. Dejstvo načela je uvek ograničeno, jer na taj način novinari i država mogu da se ograde od zakonske regulative u određenim situacijama (npr. u drugom načelu novinari su se ogradili rečenicom: "stvaranje tačne i obuhvatne slike sveta, u kojoj su poreklo, priroda i suština dodađaja, procesa i stanja shvaćeni onoliko objektivno KOLIKO JE TO MOGUĆE" (www.cpm.org.yu).

Načelo 4: Profesionalni integritet novinara u fokusu interesovanja ima samog novinara, a govori o moralu, savesti i dostojanstvu svakog ljudkog bića, o kojima bi trebalo da vodimo računa u svakom trenutku, a ne samo kad smo na dužnosti.

Načelo 8: Poštovanje univerzalnih vrednosti i raznovrsnosti kulture.

Načelo 9: Suzbijanje rata i drugih velikih zala s kojima se suočava čovečanstvo.

Načelo 10: Unapređivanje novog svetskog informacionog i komunikacionog poretka.

Načela 4, 8, 9 i 10 su uopšteno i univerzalno definisana, te svojom sadržinom nude različite mogućnosti tumačenja.

Tako se javlja problem davanja prilike ljudima da svojevoljno tumače načela, uglavnom u svoju korist, i tako manipulišu onima na koje se načelo odnosi.
Ključna zamerka UNESCO-vim Međunarodnim načelima profesionalne etike u novinarstvu javila se kao posledica dovođenja ovog dokumenta u vezu sa predmetom istraživanja.

Ni u jednom trenutku deca kao deo javnog mnjenja nisu spomenuta posebno, već su stavljena zajedno sa ostalim društvenim grupama u sintagmu „javno mnjenje“ ili „narod“. Deca spadaju u manjinski deo javnog mnjenja koje ima svoje specifične razvojne potrebe i zbog čega se uvek moraju odvajati od ostalih društvenih grupa. To odvajanje dece može se sprovesti jednostavnim naglašavanjem da se određeno načelo u celosti odnosi i na decu, ili stavljanjem u izuzetke- deca kao posebna društvena grupa.

UNICEF

Načela u izveštavanju o pitanjima koja se tiču dece

Načela UNICEF-a u izveštavanju o deci predstavljaju etičke smernice za izveštavanje o pitanjima koja se tiču dece. Sačinio ih je Tim za medije UNICEF.
Dokument se sastoji iz tri dela:

1. Načela

2. Smernica za intervjuisanje dece

3. Smernica za izveštavanje o deci

Prvi deo Načela sadrži šest stavki u vidu napomena kako bi se suzio broj načina interpretacije sadržaja smernica. Svrha napomena jeste da podseti na ona dečija prava Konvencije o pravima deteta koja je moguće prekršiti u situacijama kada se izveštava o deci ili kada se deca inervjuišu.

Smernice za intervjuisanje dece su veoma važne za ovaj rad zato što se jedan od uočenih modela uloga koje se deci u televizijskim emisijama dodeljuju direktno odnosi na njih. To je model deteta u ulozi medijskog aktera. Dete se u toj ulozi upotrebljava u televizijskim emisijama kao intervjuisani i kao gost u studiju.

Sadržaj načela, smernica za intervjuisanje i smernica za izveštavanje je podroban i potkrepljen konkretnim primerima u praksi.

UJEDINJENE NACIJE

Konvencija o pravima deteta "Deca i mediji"

Konvencija o pravima deteta usvojena je i otvorena za potpisivanje, ratifikaciju i pristupanje Rezolucijom br. 44/25 koju je Generalna skupština UN usvojila 20. novembra 1989, a stupila je na snagu 2. septembra 1990. u skladu sa članom 49.

Konvenciju su ratifikovale 192 zemlje. Samo dve zemlje to nisu učinile -Sjedinjene Američke Države i Somalija, ali su svojim zvaničnim potpisom iskazale nameru da je ratifikuju.

Konvencija počiva na četiri temeljna principa, bez čijeg poštovanja nije moguće ostvariti ni ostala prava:
- pravo na život, opstanak i razvoj - koje država mora da obezbedi svakom detetu, u maksimalnoj mogućoj meri;
- pravo na nediskriminaciju - svoj deci pripadaju jednaka prava, bez obzira na rasu, boju, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, rođenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja;
- pravo na najbolji interes deteta - u svim postupcima koji se tiču deteta, njegov/njen najbolji interes imaće prioritet;
- pravo na uvažavanje mišljenja deteta - pravo deteta da izrazi svoje mišljenje u svim stvarima i postupcima koji ga se tiču i da se njegovo mišljenje uzme u obzir .

Konvencija sadrži sve vrste ljudskih prava koja su međusobno isprepletena. Ne postoje više ili manje važna prava, jer sva zajedno čine celinu.

Radi lakšeg razumevanja, prava Konvencije o pravima deteta biće grupisana na sledeći način:

1. Prava na odgovarajuću brigu i staranje od strane države (čl. 4, 6, 8, 11, 18, 23, 24, 26, 27, 39, 40)

2. Lična prava (čl. 19, 20, 22, 25, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38)

3. Prava na zaštitu (čl. 19, 20, 22, 25, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38)

Konvencija u članu 5 ističe prava i odgovornost roditelja, odnosno proširene porodice, da usmeravaju i savetuju dete u vezi sa njegovim pravima, shodno njegovim razvojnim mogućnostima.

KODEKS "DECA I MEDIJI"

Deo Konvencije: "Programiranje i odgovornost medija" je u korelaciji sa predmetom ovog istraživanja. Iz tog razloga ćemo odvojeno od ostalih delova Konvencije, analizirati navedeni deo.

"Programiranje i odgovornost medija" sadrži uvodnu napomenu u kojoj tvorci Konvencije daju slobodan prostor za manervisanje sadržajem članova Konvencije od strane ljudi iz medija, u njihovu korist, a na štetu deteta.

"Određenja iz Konvencije o pravima deteta i drugih domaćih i međunarodnih dokumenata važe, u načelu, za sve medije, ali se time ne iscrpljuje oblast delovanja koju treba obuhvatiti Kodeksom. Svaki medij će na odgovarajući način interpretirati ovu materiju, a za radio i televiziju navodi se veći broj konkretnih pravila, s obzirom na veličinu i slojevitost njihovog uticaja, posebno kada su u pitanju deca." (www.child.org.yu)

Sam sadržaj članova, iako je u uvodnoj napomeni naglašena njihova konkretnost, uopšten je i generalizovan, a članovi su raspoređeni u sledeće odeljke:

1. Programske aktivnosti

2. Porodični i dečiji auditorijum

3. Odgovornost prema deci

4. Pravila za porodično gledanje

5. Scene nasilja

6. Uznemiravanje i osetljivost mladih

7. Deca u programu i intervjui sa decom

8. Maloletni prestupnici

9. Devijantna ponašanja

10. Jezik za medije i decu

11. Ekonomska propaganda i deca

12.  Programi takmičenja i nagrada

13. Briga o duhu i slovu Kodeksa

Jedini odeljci koji se izdvajaju po konkretnosti i podrobnosti sadržaja članova su:
- Deca u programu i intervjui sa decom
- Ekonomska propaganda i deca
- Programi takmičenja i nagrada

Deo Konvencije o pravima deteta pod imenom "Prava deteta i njihova medijska zaštita" takođe je direktno vezan za predmet ovog rada, pa ćemo i odeljke ovog dela navesti:

1. Deca i mladi- definicija deteta

2. Ravnopravan medijski tretman sve dece

3. Upoznavanje sa pravima deteta- medijska promocija Konvencije

4. Slobodno izražavanje deteta

5. Zaštita deteta od svih oblika eksploatacije

6. Pomoć deci ugroženoj oružanim sukobima

Članovima u ovom delu Konvencije moguće je zameriti na apstraktnosti i uopštenosti sadržaja, jer se medijima i ostalima, daje mogućnost da interpretiraju članove na način koji njima najviše odgovara u određenom trenutku.

Centar za prava deteta uočio je sledeće nedostatke Konvencije- apstraktni, uopšteni i generalizovani sadržaji članova. Stoga je pokrenuo dva projekta u cilju uklanjanja nedostataka dokumenata. Pokretanje ovih projekata je opravdano činjenicom da Konvenciju smatraju Dečijim Ustavom zbog značaja koji ima za decu i dečije zakone i prava.

Prvi projekat ima za cilj da Konvenciju konkretizuje i na taj način ukloni brojne zablude u kojima se nalaze i stručnjaci i laici pri interpretaciji ovog dokumenta.

Navešćemo deo projekta u kojem su date uvodne napomene u vezi sa Konvencijom i deo projekta u kojem su istaknute najveće zablude o Konvenciji:
"Konvencija je delo profesionalaca i stručnjaka i namenjena je, pre svega,  profesionalcima: nastavnicima, zdrastvenim i socijalnim radnicima, advokatima, sudijama i pripadnicima svih onih profesija koji rade ili profesionalno dolaze u kontakt sa decom, u koje spadaju i ljudi iz medija. Namenjena je i roditeljima.

Ali, sa njenom suštinom bi trebalo da su u najvećoj mogućoj meri upoznata i sama deca.
Blagovremeno poznavajći i razumevajući sva prava koja im pripadaju  rođenjem i koja im se garantuju Konvencijom, deca će sazrevati u odgovorne osobe spremne da poštuju tuđa prava, ali i da se bore za što doslednije ostvarivanje svojih.

Na uskraćenost, neadekvatno ostvarivanje, ili pak kršenje prava iz Konvecije može da ukaže svako. Kad god se prava deteta ne poštuju treba reagovati kao pojedinac, grupa ili institucija i skrenuti pažnju nadležnima: ministarstvima, institucijama, službama, lokalnim organima ili se direktno obratiti za pomoć i posredovanje organizacijama za prava dece. Konvencija u tom smislu služi kao putokaz šta i kako treba činiti. (www. cpd. org. yu)

"Najveće zablude:

1. Nema više, odnosno manje, važnih prava, ne postoji njihova hijerarhija. Svako pravo može u određenoj situaciji da postane najznačajnije za pojedino dete ili njegovo bliže okruženje.

2. Iako prvobitno usvojena od strane Generalne skupštine UN, Konvencija postaje obavezna, iako nije u formi zakona, tek kad je država, tj. njen parlament usvoji. U našoj zemlji, prema Ustavu SRJ, Konvencija je zakon kao i svaki drugi. Slobodnije rečeno, Konvencija je "Dečiji Ustav".

3. Prava deteta ne znače apsolutnu slobodu činjenja. Suština prava deteta je da im se obezbedi život i razvoj u sigurnosti i zdravom okruženju kako  bi mogli da ostvare sve svoje potencijale i daju doprinos društvu i kao deca i kao odrasli.

4. Nijedno dete nije toliko malo da ne može da izrazi svoju potrebu, želju ili mišljenje. Pitanje je samo kako to saopštava i kako odrasli na to reaguju. Bebe to čine pokretima, mimikom i plačem, a starija deca rečima. Uvažavanjem tako iskazane potrebe ili želje, odrasli daju mogućnost detetu da na svoj način utiče na donošenje odluke.

5. Da li je neka odluka važna za samo dete znaćemo tek onda kada ga to pitamo. U životu svakog deteta i u svim uzrastima, postoje stvari koje ga se direktno tiču i koje su za njega važne. Mnogo je tema i sadržaja u porodici, školi ili ustanovi o kojima dete može i treba da bude saslušano, a njegovo mišljenje uvaženo.

6. Smisao dečijih prava nije zamena autoriteta ili anarhije, već stvaranje preduslova za ostvarivanje ljudskih prava svakog pojedinca bez obzira na uzrast.

7. Kao PRVO, ne dajemo MI deci prava, već im ona PRIPADAJU rođenjem. DRUGO, učeći da imaju prava, deca istovremeno uče da ta ista prava pripadaju i drugima. Zalažući se za poštovanje sopstvenih prava, deca razvijaju osećaj odgovornosti i poštovanja prava drugih pojedinaca i grupa. Isto tako, učestvujući u donošenju odluka, deca lakše preuzimaju na sebe i odgovornost za njihovu primenu.

8. Najveća odgovornost i obaveza da se prava dece što doslednije i svestranije ostvaruju je na državi. Država je ta koja je potpisala i ratifikovala Konvenciju i ona sa svojim organima i nadležnim službama, među kojima je i služba za informisanje, stoji kao garant da će se ta prava i ostvarivati u praksi. Međutim, prema samoj Konvenciji, uloga roditelja je od najvećeg značaja i država mora da poštuje prava i odgovornosti roditelja da usmeravaju i savetuju dete u vezi sa njegovim/njenim pravima, shodno razvojnim mogućnostima deteta. (www. cpd. org. yu)

CENTAR ZA PRAVA DETETA BEOGRAD, GRUPACIJA „DECA-DECI“

Dečiji alternativni izveštaj

Dečiji alternativni izveštaj je drugi projekat koji je Centar za prava deteta pokrenuo u drugoj polovini 2007. godine, ali ovog puta su u izradi i realizaciji projekta bili uključeni i Dečija koalicija za izveštaj o pravima deteta u Srbiji i Dečji informativno-kulturni servis DIX.

Dečija koalicija za izveštaj o pravima deteta u Srbiji i Dečiji informativno- kulturni servis DIX su okupljeni pri grupaciji „Deca-deci“, koja funkcioniše kao sastavni odeljak Centra za prava deteta Beograd.

Dečiji alternativni izveštaj imao je za cilj da sazna:

1. koliko deca znaju o Konvenciji (41% dece od 12-17 godina ume da kaže tačno šta je Konvencija o pravima deteta, dok 20% dece tvrdi za sebe da su dobro upoznati sa pravima deteta);

2. na koji način se informišu o pravima (na prvom mestu je preko škole sa 67%, na drugom mestu u porodici sa 47%, a tek na trećem mestu su se našli mediji ili sredstva javnog informisanja sa samo 38%);

3. ocenu važnosti prava po dečijem mišljenju (kod dečaka najveći značaj imaju sledeća prava: 1. zdravstvena zaštita, 2. život i fizička bezbednost, 3. zaštita od trgovine ljudima; dok kod devojčica prva tri mesta zauzimaju sledeća prava: 1. zaštita od seksualnog nasilja, 2. zaštita od fizičkog nasilja, 3. zaštita od psihičkog nasilja. Tri najmanje bitna prava za svu decu, bez obzira na pol, kultura i umetnost, učešće u društvenom odlučivanju i sloboda veroispovesti);

4. u kojim oblastima je deci najbitnije da se čuje njihov glas (približno 75% dece smatra da se njihovo mišljenje dovoljno ili uvek uvažava, a najbitnije oblasti u kojima žele da se njihov glas čuje su: odlučivanje unutar porodice, u grupi vršnjaka i o školskim pitanjima);

5. koga deca smatraju najboljim zaštitnikom svojih prava (kada je u pitanju pojedinac, deca će se u 73% slučajeva obratiti majci, zatim ocu. Na trećem mestu je najbolji drug ili drugarica, a na četvrtom bliski članovi porodice. Poslednja tri mesta dele psiholog, nastavnik i neke druge bliske osobe van škole i porodice sa po 15%);

6. kao podpitanje prethodnog pitanja, koje ćemo zbog važnosti rezultata odgovora, obraditi i posebno je: koliko su država, škola, roditelji i vršnjaci efikasni po pitanju zaštite prava koja deci pripadaju.

Država najviše štiti pravo na državljanstvo, nacionalnu kulturu i jezik, a najmanje pravo na zaštiti života i fizičke bezbednosti, na zaštitu od psihičkog nasilja i pravo na uvažavanje dečjeg mišljenja. Prava ugrožena od strane države su: uvažavanje dečijeg mišljenja, učešće dece u društvenom odlučivanju i zaštita od psihičkog nasilja.

Škola najbolje štiti pravo na kvalitetno školovanje, nacionalnu kulturu i jezik i slobodu veroispovesti. Najmanje štiti prava na učešće u društvenom odlučivanju, uvažavanje dečijeg mišljenja i život i fizička bezbednost. Oblasti u kojima sama škola ugrožava prava deteta su: slobodno vreme, uvažavanje dečjeg mišljenja i učešće u društvenom odlučivanju.

Roditelji su najbolje ocenjeni kao zaštitnici svih dečijih prava osim za: slobodno vreme, pravo na kulturu i umetnost, uvažavanje dečjeg mišljenja, privatnost i intimu i informisanost o bitnim stvarima. Prava koja ugrožavaju roditelji su: slobodno vreme i uvažavanje dečijeg mišljenja.

Vršnjaci najviše brinu o zaštiti prava na uvažavanje mišljenja, učešća u društvenom odlučivanju i informisanosti o bitnim stvarima, a ugrožavaju dečja prava na privatnost, zaštitu od fizičkog nasilja i uvažavanje mišljenja;

7. ocenu životnog standarda po dečijem mišljenju (57% dece smatra da im je životni standard vrlo dobar ili odličan);

8. dečji sistem vrednosti (petina tinejdžera u Srbiji su zagovornici etički čiste države, dve petine srednjoškolaca nema nikakav čvrst stav o ljudskim pravima, a svaki četvrti muški srednjoškolac odobrava kolektivnu odmazdu);

9. o isključenosti dečaka iz škole i pravnoj nepismenosti dece (Podaci Ministarstva prosvete kažu da je među srednjoškolcima u Srbiji, upisanih između 2000. i 2005, njih 49,5% muškog pola, dok smo mi tokom istraživanja 2007. zatekli samo 38,3% muških učenika. Problem neupućenosti naših ispitanika u osnovne korišćene termine doveo nas je do zaključka da naša deca znaju vrlo malo o pravu uopšte, pa pravne izraze vrlo maglovito shvataju).

Dečiji alternativni izveštaj je zapravo istraživanje mišljenja dece po pitanju dečijih prava. Prikazuje kako deca vide, shvataju i razumeju Konvenciju o pravima deteta. Zbog simplifikacije i konkretizacije sadržaja članova Konvencije o pravima deteta, Dečiji alternativni izveštaj može da posluži kao vodič kroz Konvenciju i svakom odraslom čoveku, bio stručnjak ili laik.
    
SAMIT "DECA I MEDIJI"

Zaključci Samita "Deca i mediji"

Samit "Deca i mediji" je projekat koji je pokrenula jedna nevladina organizacija iz Australije 1995. godine u Melburnu.

"Cilj organizovanja ovog projekta bio je da se problem dece i medija podigne na globalni nivo, poput klimatskih promena, navodi jedna od organizatora Patricia Edgar." (Valić Nedeljković 2008: 2)

Budući da problem dece i medija predstavlja ujedno i temu ovog rada, zaključke poslednjeg Samita u Johanezburgu, donesenih 2007. godine, uzećemo kao smernice pri kvantitativno-kvalitativnoj analizi televizijskih emisija "Čik pogodi", "Kefalica" i "City Kids":
- Medijski programi koji se dizajniraju za decu moraju imati obrazovanje za cilj, a ne da im cilj bude prodaja igračaka i firmirane robe.
- Mediji za decu moraju biti od poverenja i staviti interes dece ispred interesa za profit.
- Deca se moraju uključiti kao aktivni kreatori programa i oni bi trebalo da nameću sadržaje u dečjim emisijama.
- Aktivni mediji za decu bi trebalo da prihvataju i izazove i rizike, da pomeraju granice, istražuju nove mogućnosti, otvaraju nova pitanja, podstiču decu na razmišljanje i naravno da budu zasnovana na multi-kulti principu.- Mediji imaju ogromnu moć. Ukoliko se ona pravilno usmeri oni mogu da inspirišu i da motivišu na akciju. (Valić Nedeljković 2008: 3)

Zaključci Samita "Deca i mediji" trebalo bi da se nađu kao prilog uz svaki od navedenih dečjih međunarodnih dokumenata, jer prikazuju srž problema dece i medija, te suštinska načela delovanja medija u radu sa decom.

1.3. PROCENJIVANJE RELEVANTNOSTI ISTRAŽIVANJA

Istraživanje "Neetičke upotrebe dece u televizijskim emisijama "Čik pogodi", "Kefalica" i "City Kids" relevantno je iz sledećih razloga:

1. Pri definisanju oblasti predmeta istraživanja - mediji za decu, primećujemo da postojanje više od pet definicija ove oblasti govori o njenoj širini, rasplinutosti i apstraktnosti.

Nepostojanje konkretne i jedinstvene definicije oblasti mediji za decu i pojma deteta može ukazivati na:
- površnost u pristupu problemima dece;
- odražavanje i podržavanje jedne stereotipne implicitne filozofije deteta i detinjstva, koja predstavlja mešavinu tradicionalnih uverenja, predrasuda i nepoznavanja dece;
- mogućnost izbegavanje sankcija usled kršenja dečjih prava jer se ljudima nudi više različitih načina interpretacije pojma mediji za decu i pojma deteta, gde će se čovek uvek opredeliti za onaj način kojim će izbeći kaznu, doneti sebi korist, a onima na koje se prava odnose - deci, štetu.

2. Prema nalazima UNICEF-a naša deca su među najugroženijim u Evropi. Svako kao da "gleda svoja posla", a dete ne može samo sebe da zastupa, ne može samo da se brani. Umesto da u takvoj situaciji nastupe kao zaštitnici dece i njihovih prava, mediji prečesto nastupaju sasvim suprotno, čineći situaciju još gorom.

Deca su pri tome potpuno svesna te situacije. Novija istraživanja Prijatelja dece Srbije i UNICEF-a pokazuju, ne samo da su deca nezadovoljna poštovanjem svojih prava u sredini gde žive, nego ukazuju i na teške povrede i zloupotrebe tih prava. Ona su ne zadovoljna većinom institucija, pa i medijima koji se vrlo malo bave njima.

U svetu se posebna pažnja posvećuje deci i televiziji, jer sva istraživanja ukazuju na to da su upravo deca najbrojniji i najnekritičniji konzumenti tv-sadržaja. Televizija je, više od ostalih, medij koji deca najradiije i najduže u kontinuitetu dnevno konzumiraju. (Valić Nedeljković 2008: 2)

Ovaj istraživački rad za predmet istraživanja uzeo je problem dece i medija, posebno televizije. Opravdanost istraživanja povodom problema dece i medija, posebno televizije, potvrdili su rezultati istraživanja UNICEF-a i Prijatelja dece Srbije.

Kada saznanje da televiziju deca najradije i, dnevno najduže konzumiraju, sagledamo zajedno sa podatkom da su deca svesna da se mediji,od kojih očekuju da su najbolji zaštitinici dečijih prava, jako malo bave njima, važnost i značaj ovog istraživačkog poduhvata u potpunosti su opravdani. Posledice nepostojanja jedinstvene i konkretne definicija pojma deteta i pojma mediji za decu samo su neke od potreba za ovim istraživanjem. Da bismo iste te posledice uklonili još na početku istraživanja, navešćemo konkretne i jedinstvene definicije osnovnih pojmova ovog rada - pojma deteta i pojma mediji za decu.

Za potrebe ovog istraživanja definisaćemo dete članom 1 Konvencije o pravima deteta koje glasi:
"Dete je svako ljudsko biće koje nije navršilo osamnaest godina, osim ako se po zakonu, punoletstvo ne stiče ranije ili kasnije" (www.child.org.yu).

Medije za decu definisaćemo kao medijske sadržaje kreirane za dečiji auditorijum u kojem deca nose ulogu medijskog aktera ili kreatora.

Ovom definicijom obuhvatili smo sve vrste medija- štampu, radio i televiziju, definisili ciljnu grupu medija za dec - deca, naveli modele uloga koju deca mogu da imaju u određenom medijskom sadržaju- medijski akter (intervjuisani, gost u studiju, publika), ili medijski kreator (voditelj, novinar).
 
2. CILJ RADA

2.1. DEFINISANJE CILJA ISTRAŽIVANJA

Cilj istraživanja je da se na konkretnim primerima iz navedenih televizijskih emisija uoče:
- ustaljeni modeli upotrebe dece u televizijskim emisijama;
- ustaljeni modeli uloga koje se deci dodeljuju u televizijskim emisijama, i
- trend koncipiranja televizijskih zabavnih emisija na upotrebi deteta kao centralnog dela emisije.

U praksi televizijskog novinarstva, novonastali trend se sve češće koristi, na njega se ne gleda kao na problem, već kao sastavni deo koncepta televizijskih zabavnih emisija.

Drugi cilj ovog istraživanja je da se odredi u kojoj meri je javno mnjenje nesvesno neetičke upotrebe dece u televizijskim emisijama "Čik pogodi", "Kefalica" i "City kids", i na koji način ono doživljava decu u takvim televizijskim emisijama.

2.2. OBRAZLOŽENJE O POTREBAMA ISTRAŽIVANJA

Rezultati preliminarnog istraživanja koje je sprovedeno uz pomoć ankete pokazali su nesvesnost javnog mnjenja neetičke upotrebe dece u televizijskim emisijama.

Kako javno mnjenje ne vidi problem u upotrebi dece u televizijskim emisijama, postoji velika opasnost da, ako se što pre ne ukaže na taj problem, on postane opšte prihvaćeno stanje na koje teško da ćemo ikada moći bilo kakvim istraživanjima da utičemo.

Neophodno je osvestiti javno mnjenje po pitanju upotrebe dece u televizijskim emisijama jer ovakav način upotrebe dece (u televizijskim emisijama) nanosi veliku štetu deci.

Na decu treba gledati kao na ljudska bića sa posebnim razvojnim potrebama i njihove potrebe uvek stavljati na prvo mesto.

3. METOD

3.1. METODE OBRADE I ANALIZE PODATAKA

Prvi metod obrade i analize koji služi za sređivanje i prikazivanje podataka jeste analiza medijskog diskursa ili analiza sadržaja, na koju se orijentišu savremeni metodisti.

"To je kvantitativna tehnika kojom se opisuju učestalost i sadržaj poruka u procesu javnog komuniciranja na osnovu čega se donose zaključci o shvatanjima, stavovima, namerama, vrednostim odašiljača poruke, o njihovim odnosima prema drugim društvenim grupama - primaocima poruke. Sastoji se iz kvantitativnog dela, gde se svaka pojava označava brojevima, i iz kvalitativnog dela koji sadrži promenljive i nepromenljive kategorije. Na ovaj način rezultate istraživanja  prvobitno predstavljamo brojčano, a zatim i tekstualno, opisujući pojavu koju smo određenim brojem registrovali." (Mitrović, Petrović, 1992: 21)

Drugi metod je metod ankete kroz pitanja otvorenog ili zatvorenog tipa. Upitnik može da ima ponuđene odgovore ili da daje slobodu ispitaniku da svojim rečima odgovori na pitanje.

3.2. METODE I TEHNIKE IZRADE MEDIJSKOG PROIZVODA

Metode i tehnike izrade medijskog sadržaja u ovom istraživanju su anketa i kvantitativno-kvalitativna analiza medijskog sadržaja.

"Anketa predstavlja, zajedno sa intervjuom, dva osnovna tipa razgovora. Anketa je tehnika za prikupljanje podataka upisivanjem odgovora ispitanika na pitanja iz upitnika. Naročito korisna tehnika za proučavanje javnog mnjenja, kad se od velikog broja pojedinaca traže odgovori na samo nekoliko pitanja relevantnih za istraživanje povodom kojeg se anketa i sprovodi." (Mitrović, Petrović, 1992: 19, 20)

Prva anketa je sprovedena kako bi se opravdala potreba za ovim istraživanjem. Kvantitativno-kvalitativna analiza medijskog sadržaja urađena je posle ankete kako bi se konkretnim primerima potkrepila teza istraživanja, ali i promenljive i nepromenljive kategorije kodeksa analize sadržaja lakše definisale.
Kodeks je instrument kojim se tehnika, kvalitativno-kvantitativna analiza medijskog sadržaja, sprovodi.

Budući da je urađena kvantitativno–kvalitativna analiza tri televizijske emisije, na samom kraju ćemo primeniti uporedni metod na slučaj praćenja  jedne iste društvene pojave u istom vremenskom periodu na tri različite televizije. Tehnika koju ćemo sprovesti je komparativna analiza.

4. KORPUS ISTRAŽIVANJA

4.1. UTVRĐIVANJE KRITERIJA ZA IZBOR KORPUSA

Uzorak ispitanika u anketi je 50.

Kriterijumi koje su morali da ispune ispitanici kako bi mogli da postanu deo uzorka ispitanika su sledeći:

1. Kako se u definiciji deteta, detetom smatra svako ljudsko biće od rođenja do svoje 18. godine, a svrha naše ankete je bila da saznamo kako odrasli gledaju na upotrebu deteta u televizijskim emisijama, zato nijedan ispitanik nije smeo da ima manje od 18 godina;

2. Bilo je neophodno da je svaki od ispitanika barem jednom bio u prilici da prati sve tri emisije koje predstavljaju korpus istraživanja;

3. Moraju da budu roditelji ili su barem u bračnoj zajednici, te je mogućnost da postanu roditelja prirodno velika.
Praćene su tri televizijske emisije, i to:

1. "Čik pogodi"  na televiziji B92

2. "Kefalica" na televiziji Avala

3. "City Kids" na televiziji PINK

B92

B92 je osnovan 1989.  kao omladinska radio stanica koja je emitovala program u Beogradu. Danas je B92 kompanija koja obuhvata regionalnu radijsku i nacionalnu televizijsku stanicu, veb sajt i servis za Internet provajding, književno izdavaštvo, muzičku produkciju i kulturni centar REX.
B92 je stekao međunarodni ugled zahvaljujući brojnim prestižnim međunarodnim nagradama.

Osnovne aktivnosti B92 su tri medija: televizijska stanica koja beleži najveći rast među nacionalnim kanalima, najpopularnija privatna radio stanica, kao i najpopularniji portal.

TV B92 je počela emitovanje 2000. godine, kao nastavak aktivnosti i projekata kojima se do tada bavio. U šest godina postojanja, TV B92 je stanica sa najbržim razvojem u zemlji. Za poslednje četiri godine uspela je da utrostruči gledanost i danas se kotira kao treća najpopularnija u svojoj ciljnoj grup i (urbani od 15 do 54). Prema podacima agencije AGB Strategic Research danas 42 predajnika na teritoriji Srbije pokrivaju signalom B92 ukupno više od 98% celokupne populacije. TV B92 je takođe i jedna od četiri stanice koje su dobile dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou. (www.b92.com)

Vrednosti koje zastupa TV B92 su: posvećenost odgovornom novinarstvu, pozitivnim društvenim promenama, nezavisnosti, inovativnosti i društvenom razvoju. Njen primarni cilj je da informiše i obrazuje što potvrđuje i programska šema ispunjena kvalitetnim i relevantneim programskim sadržajima koji informišu, zabavljaju i pomažu publici da bolje razumeju okruženje. B92 je nacionalni medij sa komponentom javnog servisa koji se izdržava od komercijalnih prihoda.

O "ČIK POGODI"

"Zabavni kviz u kome glavnu reč vode deca!"

Da li biste se kladili u tri miliona dinara da znate koju reč deca pokušavaju da objasne sledećim rečima – " moj tata ima jedan, ima oko 20 cm...", "moja mama ga ima, stavi bateriju u njega i on vibrira", "tata kaže da ga mama previše koristi" - to je mobilni telefon, naravno!

Ili, na primer, evo kako objašnjavaju reč "pobeda" - to je nešto što si uradio, ili nešto što si mogao da uradiš, ili nešto što nisi uradio, i nisi smeo da uradiš, i nešto što si uradio, nešto što je trebalo, i onda ti je drago da si uradio...".

Dobro došli u "Čik pogodi", urnebesni kviz u kome bil ko iz publike može da bude takmičar i ima šansu da osvoji čak tri miliona dinara! Počinjemo tako što nasumice izaberemo šest takmičara iz publike. Oni se kroz kviz nadmeću pokušavajući da pogode koje reči deca opisuju. Nakon četiri eliminacione runde, ostaju dva takmičara sa najviše bodova, koji se bore jedan protiv drugog u otkrivanju tajne ličnosti. A onda, u završnoj igri- pravila se menjaju- deca pokušavaju da pogode šta odrasli pričaju. Na kraju kviza takmičar treba da odluči: da li će da zadrži sumu koju je do tada osvojio ili će da pokuša da osvoji tri miliona dinara! Kviz vode Ivana Radanović i Andrija Milošević. Trajanje: 60 min. Vreme emitovanja: nedelja, 19 sati". (www.b92.com)

Ovo je opis emisije "Čik pogodi" na zvaničnom i jedinom sajtu televizije B92 na kojem se ovaj kviz emituje.

Koncept emisije "Čik pogodi"

Prvi blok emisije je najava voditelja u studiju.

U drugom bloku emisije, voditelji predstavljaju takmičare i najavljuju prvu igru.

U trećem bloku emisije počinje prva igra "Pogodi reč" u kojoj deca objašnjavaju pojmove iz svakodnevnog života, a takmičari pokušavaju da objasne. Ovaj blok emisije je najavljen špicom za tu igru.

U četvrtom bloku emisije počinje druga igra "Čik izaberi", prethodno najavljena špicom, u kojoj takmičari treba da pogode za koji su se odgovor (uz koji ide i slika tog pojma), od dva ponuđena, a na pitanje iz svakodnevnog života, deca opredelila.

U petom bloku sledi sms kviz koji traje sve dok se ne završi reklamni blok, a gledaoci treba da pogode koju to reč deca objašnjavaju. Imaju tri ponudjena odgovora. Ako pogode osvajaju novčanu nagradu.

U šestom bloku sledi nova igra "Čik ko zna" u kome takmičari pojedinačno moraju da pogode da li su deca znala tačan odgovor na pitanje koje im je postavljeno.

U sedmom bloku sledi igra "Čik zaustavi" u kojoj takmičari ponovo pogađaju koji to pojam deca objašnjavaju, ali po principu ko će pre.

U osmom bloku, u igri "Pogodi ko je", dete je gost u studiju i voditelj ga ispituje o tajnoj ličnosti sakrivenoj od očuju takmičara. Iz informacija koje voditelj dobija od deteta takmičari treba da zaključe ko je tajna ličnost.

U devetoj igri "Čik objasni" deca su gosti u studiju i pogađaju pojmove koje takmičar pokušava da objasni. U slučaju da pogodi, osvaja izvesnu novčanu sumu.

U desetom bloku "Čik odluči" takmičar treba da odluči da li će da rizikuje da osvoji tri miliona dinara ili izgubi i ono što je u prethodnoj igri osvojio. Zadatak takmičara je da pogodi o kom pojmu je dete pričalo.

AVALA

Televizija Avala je nacionalni medij sa komponentom javnog servisa koji se izdržava od komercijalnih prihoda. Pored televizijske stanice ima još i zvanični internet sajt na kojem smo mogli da pronađemo samo gore navedene informacije o televiziji. Poslali smo zahtev marketing službi da nam prosledi, u svrhu ovog istraživanja još neke zvanične podatke o televiziji, ali nismo naišli na saradnju.

O "KEFALICI"

Dečija emisija "Kefalica" je veoma dobro prihvaćena kod publike. U „Kefalici“ deca daju svoje odgovore na veoma ozbiljna pitanja kojima se bave odrasli. To iz njihove perspektive uvek izgleda drugačije, interesantno i duhovito.

Petak,19 i 30 h. Trajanje emisije 30 min.

Koncept emisije "Kefalica":

Emisija "Kefalica" se sastoji od pet blokova:                                                                                                                                                        

U prvom bloku, posle uvodne špice, je najava voditelja sa podsećanjem na prethodnu emisiju, tj. na pojmove koji su obrađeni u prošloj emisiji. Zatim sledi spot sa decom posle kojeg se ponovo vraćaju u studio gde voditeljka najavljuje drugi blok emisije.

U drugom bloku voditeljka otkriva koji će se pojam obrađivati, zatim slede prilozi dece koja objašnjavaju taj pojam, a potom sledi stručno objašnjenje tog pojma i njemu sličnih pojmova od strane voditelja, ali u formi više slajdova na kojima je ispisano značenje pojmova. Pozadina slajdova je atraktivna (jake boje, stalna promena slike, devojčica koja stoji u uglu svakog slajda i skakuće). Inače, naučno je dokazano da dečiju koncentraciju najbolje odžavaju šarene, pokretne svari, ljudi i pojave. Na kraju sledi špica kojom se povezuje drugi blok emisije sa trećim.

Ovako je koncipiran i treći i četvrti blok emisije.

PINK

PINK Internacional Company je vodeća privatna, medijska korporacija koja čine komercjalna televizija (TV PINK), radio stanica (Radio PINK) i kompleks filmske produkcije (PINK Films International).

Osnovana 1993. godine kao jedna od prvih medijskih kompanija u privatnom vlasništvu. Spada u komercijalne medijske operatere. Osnovna filozofija ove televizije - zabava i informacija za milione gladalaca i slušaoca.

Od 1998. godine televizija PINK dominira po gledanosti, zauzimajući prvo mesto po rejtingu i zastupljenosti.

Ostvarujući do 45% od ukupnog prihoda marketinškog tržišta u Srbiji, PINK zauzima lidersku poziciju u ovoj oblasti. Vrednosti kojima teže su kreativan radio i dinamična televizija u kojima možete uživati, koji informišu i obogaćuju duh.

PINK International je centralni stub PINK Media Group koju čine osam individualnih, pravno i finansijski nezavisnih kompanija, koje pokrivaju raznovrsne, ali komplementarne oblasti u medijskoj industriji.

Krajem 1994. godine PINK International je osnovao televiziju PINK. Emitovanje je počelo iz malog studia dok je signal dosezao samo do beogradskog gledališta. Do 1998. TV PINK je imala nacionalnu pokrivenost kao i lidersku poziciju u gledanosti i tržištu reklama na kojoj se nalazi i dan danas.

TV PINK proizvodi i emituje domaće i strane programe, popularne serije, filmove, tele-novele, zabavne, muzičke i "talk show" programe, najmodernije "reality show" programe kao i svakodnevne centralne informativne emisije i političke duele. PINK International je najveći kupac američkih programa u regionu i između ostalog, ima ugovore sa "Warner Brothers i Paramount". (www.pink.com)

O EMISIJI "CITY KIDS"

"Po ugledu na "City", najgledaniju kratku formu emisija na ovim prostorima, napravljena je i emisija "City Kids" koja prati sve oblasti interesantne najmlađoj populaciji. Muzika, film, aktuelne igrice za računare, pozorišne predstave... koje prezentuju tinejdžeri-manekeni iz UMS-a." (www.pink.com)

Koncept emisije "City Kids"

Emisija "City Kids" broj 1:

U prvom prilogu dete je u ulozi voditelja koji najavljuje početak emisije i prilog koji sledi povodom koncerta grupe "Novi fosili". Zatim se u prilogu javlja dete u ulozi novinara na terenu, tj. na pres konferenciji povodom istog događaja i intervjua sa članovima spomenute pop grupe."

U drugom prilogu dete je ponovo u ulozi voditelja i u ulozi novinara na terenu. Devojčica u studiju najavljuje svoju koleginicu na terenu koja prati otvaranje BILTEN polifonije i razgovara sa predsednicom te organizacije.

U trećem prilogu obrađene su vesti iz sveta. Najpre voditeljka najavljuje vesti iz sveta, pa potom sledi prilog sa kadrovima iz filma Toma Kruza o kome je i reč u ovom prilogu. Kadrovi su pokriveni off-om novinara.

U četvrtom prilogu voditeljka u studiu najavljuje prilog u kojem je pregledan sadržaj najnovijeg izdanja časopisa "LILY". Ulogu voditelja koji izdvajaju najaktuelnije vesti iz štampe, obavljaju dve voditeljke u nekoj vrsti otvorenog studija.

Peti prilog je odjava voditeljke i, naravno, odjavna špica.

Emisija "City Kids" broj 2:

U prvom prilogu, posle uvodne špice, voditelj pozdravlja publiku i najavljuje vesti iz sveta koje su pokrivene snimcima filma u kojem glumi Tomy Lee Jones o kojem se u prilogu i radi. Zvučna pozadina je off novinara.

U drugom prilogu koji je najavio voditelj u studiu,novinar izlazi na teren povodom manifestacije za decu koju je organizovala UMS škola za talente, i tom prilikom priča sa portparolom iste organizacije.

U trećem prilogu voditelj ponovo najavljuje vesti iz sveta, o snimanju nastavka filma "Isterivači duhova".

U četvrtom prilogu, nakon najave voditelja u studiju, sledi intervju sa portparolom bioskopa povodom projekcije dečijeg filma.

Emisija "City Kids" broj 3:

U prvom prilogu emisije posle uvodne špice, voditelj najavljuje prilog o datumu bitnom u životu svakog deteta, o prvom radnom danu osnovnih i srednjih škola. Novinar izlazi na teren, tj. u neku osnovnu školu i uzima izjave od osnovaca.

U drugom prilogu, voditelj u studiju najavljuje prilog o Školici keramike koji je urađen kroz intervju sa predstavnikom ove školice i uzimanjem izjava od dece polaznika.

Manifestacija "Kids shopping day" je obrađena uzimanjem izjava od strane novinara, izjava portparola prodavnica u kojima je planirana rasprodaja (knjižara, prodavnica odeće, prodavnica igračaka).

Odlazak novinara na premijeru pozorišne predstave za decu "Toby", intervju sa jednim od glumaca iz predstave i sa portparolom pozorišta za decu, a naravno, pre početka priloga, voditelj u studiju najavljuje šta sledi.

Peti prilog je odjava emisije voditelja u studiju. 

ZAKLJUČNA NAPOMENA:

Sve tri televizijske emisije se emituju na televizijama koje imaju nacionalnu pokrivenost i izdržavaju se od komercijalnih prihoda.

Ukupno snimljenog materijala: 3 sata i 58 minuta.

Kriterijumi po kojima sam ove tri emisije uvrstili u korpus istraživanja su sledeći:

1. da su deca u emisiji upotrebljena,

2. da emisija po svojoj koncepciji pripada zabavnom programu,

3. televizija na kojoj se emisija emituje je nacionalna i komercijalna.

4.2 UTVRĐIVANJE KRITERIJA ZA KODIRANJE KORPUSA

Predlog preliminarnog anketnog upitnika:

prvi deo:

1. Ime i prezime

2. Godište

3. Bračno stanje

4. Ima li decu

drugi deo:

UVODNO OBJAŠNJENJE:

Istraživanje neetičke upotrebe dece u medijima opravdano je rezultatima ankete koja se bavila problemom neosvešćenosti javnog mnjenja po pitanju predmeta istraživanja.

1. Emisiju "Čik pogodi" pratite zbog:
a) dece
b) voditeljskog para
c) koncepcije emisije

2. Pitanja koja se deci postavljaju u emisiji "Čik pogodi" u odnosu na njihov uzrast su:
a) prilagođena
b) nisu prilagođena

3. Da li uloga koja je deci dodeljena u emisiji "Čik pogodi" utiče na  specifične razvojne potrebe koje su karakteristične za taj uzrast:
a) pozitivno
b) negativno
c) nema uticaja

4. Emisija "Kefalica" namenjena je :
a) deci
b) odraslima
c) svima

5. Pitanja koja se deci postavljaju u emisiji "Kefalica" u odnosu na njihov uzrast su:
a) prilagođena
b) nisu prilagođena

6. Emisiju "Kefalica" gledate zbog:
a) razonode
b) zbog toga što vaše dete može da sazna dosta stvari praćenjem ove emisije

7. Teme koje deca obrađuju u emisiji "City Kids" u odnosu na njihov uzrast su:
a) prilagođena
b) nisu prilagođena

8.Uloga voditelja i novinara koja je dodeljena deci u ovoj emisiji je u odnosu na njihov uzrast:
a) prilagođena
b) nije prilagođena

9. Kako biste ocenili način na koji deca obavljaju dodeljenu ulogu voditelja i novinara:
a) po ugledu na odrasle
b) po sopsvenom nahođenju, u skladu sa svojim godinama i znanjem
c) po modelu koji su mu nametnuli realizatori emisije

10. Deca u ovim emisijama su:
b) ravnopravni članovi televizijske ekipe emisije
c) kao sredstvo privlačenja što većeg broja gledalaca

Predlog kodeksa koji sadrži kategorije koje se kodiraju, pa potom analiziraju.

Postoje nepromenljive i promenljive kategorije.

Nepromenljive kategorije:                            

1. Medij

2. Naziv emisije

3. Datum

4. Redni broj emisije

5. Redni broj bloka emisije/priloga u emisiji

6. Dužina

7. Dete u ulozi medijskog aktera:

1) intervjuisani

2) gost u emisiji

3) deo scenografije (publika u studiju, akteri spota kojom se najavljuje blok emisije, početak emisije, kraj emisije -odjavna ili najavna špica-)

4) nije u ulozi medijskog aktera

8. Dete u ulozi medijskog kreatora:

1) dete - novinar

2) dete - voditelj

3) dete - scenarista

4) dete nije u ulozi medijskog kreatora

Promenljive kategorije:

9. Medijski sadržaj se odnosi na:

1) kulturu, obrazovanje, nauku

2) sport

3) aktuelne događaje u svetu zabave (muzika i film) kod nas

4) obeležavanje praznika, manifestacija i datuma bitnih za decu

5) rešavanje problema sa kojima se deca svakodnevno tokom odrastanja susreću

6) pitanja o pojmovima iz svakodnevnog života

7) aktuelni događaji u svetu zabave (muzika, film)

8) ostalo

10. Odnos članova ekipe televizijske emisije prema deci:

1) omalovažavajući ("ja sam stariji i iskusniji, a ti si još mali") / po modelu koji su im nametnuli realizatori emisije

2) sa poštovanjem/po svom nahođenju

3) podilazi detetu - spušta se na detetov nivo / po ugledu na odrasle

4) ironičan i podrugljiv

5) neutralan

11. Učešće dece u emisijama pozitivno se odražava na njihove specifične razvojne potrebe:

1) pozitivan

2) negativan

3) nema uticaja

12. Medijski sadržaj je od socijalnog i kulturnog značaja za dete:

1) ne

2) da

13. Dete kao deo  ekonomske propagande:

1) programi takmičenja i nagrada u kojima se deca navode na uverenje da se veće svote novca i različite nagrade mogu osvojiti jako lako i pukom srećom,

2) poruke oglašivača u kojima se deca instrumentalizuju, a njihove potrebe, stavovi i motivi iskrivljuju,

3) zloupotreba prirodne lakovernosti dece ili nedostatka iskustva i njihove lojalnosti,

4) deca nagovaraju drugu decu i odrasle na kupovinu određenog proizvoda,

5) posedovanje ili korišćenje određenog proizvoda može doneti neku prednost ili korist fizičkog, socijalnog ili psihološkog karaktera u odnosu na drugudecu,

6) identifikacija marke proizvođača ili preterano ponavljanje naziva proizvoda,

7) ličnost iz dečijeg programa saopštava reklamne poruke u okviru ili oko programskog termina u kome  ta ličnost redovno nastupa,

8) promocija poznate ličnosti uz pomoć deteta,

9) nema je

14. Prilagođenost medijskog sadržaja uzrastu dece:

1) prevazilazi njihovu sposobnost rasuđivanja

2) prilagođen je

NAPOMENA:

Za jedinicu kvantitativno-kvalitativne analize televizijskih emisija "Čik pogodi", "Kefalica" i "City Kids", uzeli smo prilog/blok u emisiji.

U okviru svakog priloga/bloka u emisiji uočavamo:

1. Ustaljene modele upotrebljavanja dece u odabranim emisijama.

2. Modele uloga koje se deci dodeljuju u odabranim emisijama.

3. Zajednički koncept sve tri televizijske emisije - trend koncipiranja takvih vrsta emisija.

U 9, 10. i 18. kategoriji možemo staviti više od jedne mogućnosti jer se i uloga deteta u toku trajanja jednog bloka emisije promeni i po tri puta.

II ANALIZA PODATAKA

Mogućnost da se problem istraživanja reši na zadovoljavajući način zavisi, ne samo od načina prikupljanja podataka, već i od pravilno izabrane statističke obrade podataka.

Za sve primenjene varijable u svrhu istraživanja primenjeni su odgovarajući statistički postupci.

Postupci za obradu podataka, izabrani su tako da na optimalan način omoguće rešavanje problema i ispunjavanje ciljeva ovog istaživanja. U ovom istraživanju primenjen je klasičan, procentualni matematički račun.

1. ANALIZA REZULTATA ANKETE:

Anketa urađena za svrhe preliminarnog istraživanja se sastoji iz dva dela: prvi deo se odnosi na personalne podatke, a drugi deo se sastoji od 10 pitanja u kojima svako pitanje ima već ponuđene odgovore, što znači da se radi o anketi u kojoj su pitanja zatvorenog tipa.

Analizom rezultata ankete došli smo do podataka u kojoj meri je javno mnjenje nesvesno neetičke upotrebe dece u televizijskim emisijama "Čik pogodi", "Kefalica" i "City Kids". Saznali smo i kako javno mnjenje doživljava ovakav način upotrebe dece u televizijskim emisijama, gore navedenim. Pri analizi rezultata upotrebili smo klasičan procentualni matematički račun.

Istu tehniku upotrebili smo i pri komparartivnoj analizi pitanja u anketi. Da bismo uporedili odgovore na pitanja iz upitnika, pitanja smo grupisali u četiri grupe:

1. grupa pitanja koja se odnose na emisiju "Čik pogodi",

2. grupa pitanja koja se odnosi na emisiju "Kefalica",

3. grupa pitanja koja se odnosi na emisiju "City Kids"

4. pitanje koje se odnosi na sve tri emisije.

Napomenućemo da su prve tri grupe pitanja isto strukturisane, samo je razlika u emisiji na koju se odnose.

Tabele 1 - 10 pokazuju rezultate na postavljena pitanja izražene u frekvencama (brojčano) i proporcijama (procentualno), odnosno frekvence izražene u postocima od totalne frekvence ili ukupnog broja ispitanika.

Tabela 1: Proporcije na pitanje 1: Emisiju „Čik pogodi“ pratite zbog?
Pitanje:    Odgovor
a)dece    Odgovor
b) voditeljskog para    Odgovor
c) koncepcije emisije

1. Emisiju "Čik pogodi "pratite zbog:    Brojčano    Procentualno    Brojčano    Procentualno    Brojčano    Procentualno
    28    56%    1    2%    21    42%

Prvo pitanje:

"Emisiju „Čik pogodi“ pratite zbog dece, voditeljskog para ili koncepcije emisije?"

Odgovori na prvo pitanje ponuđeni su tako da izgleda kao da ispitanik ima mogućnost izbora između tri odgovora. Međutim, odgovori pod a) i c), koliko god da izgledaju različito, smisleno su isti jer se oba odnose na decu.

Ovaj postupak sa zamka odgovorima sproveden je zbog davanja društveno poželjnih odgovora od strane ispitanika koji, kada pročitaju uvodno objašnjenje ankete i shvate predmet istraživanja, nude odgovore koji su za potrebe istraživanja idealni, a ne one po sopstvenom nahođenju.

Tako da je od 50 ispitanika, samo dva posto zaokružilo odgovor pod b), dok je 28 odgovorilo pod a), a 21 pod c). Ali kako su pitanja pod a) i c) smisleno ista, takozvana zamka pitanja, onda je konačan rezultat analize odgovora na prvo pitanje: 98% ispitanika navelo je isti razlog zbog koga prati ovu emisiju, a to su deca, što ponovo dokazuje da deca jesu najbolji način da zadržite gledaoca kraj TV ekrana.

Tabela 2: Proporcija na pitanje 2. Pitanja u emisiji „Čik pogodi“ prilagođena su uzrastu deteta?

Pitanje:    Odgovor
a) prilagođena    Odgovor pod
b) nisu prilagodjena

2. Pitanja u emisiji "Čik pogodi" su prilagođena uzrastu deteta;    Brojčano    Procentualno    Brojčano    Procentualno
    43    86 %    7    14 %

Drugo pitanje :

"Pitanja koja se postavljaju deci u emisiji "Čik pogodi" su u odnosu na njihov uzrast prilagođena ili neprilagođena?"

Od 50 ispitanila 43 smatra da su pitanja prilagođena, dok samo sedmoro misli da pitanja prevazilaze dečiju sposobnost rasuđivanja i objašnjavanja pojmova. No, bez obzira što su svesni da oni ni ne razumeju pitanja, ipak čak 49 od 50 ispitanika gleda tu emisiju zbog dece, tj. zbog toga što deca u nemogućnosti i neznanju odgovaraju besmisleno, što odrasli doživljavaju kao smešno.

Tabela 3: Proporcija na pitanje 3.: Uloga deteta u emisiji "Čik pogodi" na specifične razvojne potrebe utiče?
Pitanje:    Odgovor
a) pozitivno    Odgovor
 b) negativno    Odgovor
c) nema uticaja

3. Uloga deteta u emisiji "Čik pogodi"na specifične razvojne potrebe utiče:    Brojčano    Procentualno    Brojčano    procentualno    Brojčano    Procentualno
   
43   
86%   
0       
7   
14%

Treće pitanje:

"Uloga koja je dodeljena deci u emisiji "Čik pogodi" utiče na njihove specifične razvojne potrebe pozitivno, negativno ili uopšte nema uticaja?"

Od 50 ispitanika nijedan nije zaokružio da je uticaj negativan, čak ni onih sedmoro koji su u prethodnom pitanju bili svesni da pitanja nisu prilagođena uzrastu dece koja učestvuju u emisiji. Njih 43 misli da utiču pozitivno na specifične razvojne potrebe deteta, dok njih sedmoro misli da uopšte ne postoji nikakav uticaj. Istina je da, po mišljenju psihologa i sociologa, ovakav način ispitivanja deteta utiče na specifične razvojne potrebe deteta tako što na neko vreme zaustavi njihov razvoj ili ga unazadi.

Tabela 4: Proporcije na pitanju 4.: Emisja "Kefalica" namenja je?
Pitanje:    Odgovor
a) deci    Odgovor
b) odraslima    Odgovor
c) svima

4. Emisija "Kefalica" namenjena je:    brojčano    procentualno    brojčano    procentualno    brojčano    procentualno
    10    5%    1    2%    39    83%

Četvrto pitanje:

"“Kefalica“: deci, odraslima ili svima?"

Otkriva jednu veliku zabludu u koju ljudi veruju, a to je da je emisija "Kefalica" namenjena svima. To je potvrdilo 39 zaokruženih odgovora pod c). Njih desetoro smatra da je namenjena samo deci, a samo jedan ispitanik smatra da je pravljena za odrasle. Odgovori pod a) i c) su takođe povezani jer odgovor pod c) obuhvata decu i odrasle, a odgovor pod a) samo decu, te tako  49 ispitanika smatra da je emisija "Kefalica" namenjena i deci i odraslima.

Tabela 5: Proporcije na pitanju 5.: Pitanja u emisiji "Kefalica" su prilagođena uzrastu dece?
Pitanje :    Odgovor
a) prilagođena    Odgovor b)
nisu prilagođena

5.Pitanja u emisiji "Kefalica" su prilagođena uzrastu dece:    brojčano    procentualno    brojčano    procentualno
    41    82%    9    18%

Peto pitanje:

"Da li su pitanja koja se postavljaju u emisiji "Kefalica" deci prilagođena ili nisu prilagođena njihovom uzrastu?"

41% ispitanika misli da su prilagođena, a samo se devetoro ispitanika složilo da pitanja prevazilaze dečiju sposobnost rasuđivanja i objašnjavanja pojava i pojmova.

Tabela 6: Proporcije na pitanju 6: Emisiju "Kefalica" gledate zbog?
Pitanje :    Odgovor
a) razonode    Odgovor b) toga što vaše dete može da sazna dosta stvari

6. Emisiju"Kefalica" gledate zbog:    brojčano    procentualno    brojčano    procentualno
    33    66%    17    34%

Šesto pitanje:

"Emisiju "Kefalica" gledate zbog?"

33 ispitanika je prati da bi se razonodilo, dok preostalih 17 misli da je to dobro za razvoj intelektualnih sposobnosti njihove dece.

Tabela 7: Proporcije na pitanju 7: Teme koje deca obrađuju u emisiji "City Kids" su u odnosu na njihov uzrast?

Pitanje:    Odgovor
a) prilagodjena    Odgovor
b) nisu prilagođena

7. Teme koje deca obrađuju u emisiji "City Kids" su u odnosu na njihov uzrast:    brojčano    procentualno    brojčano    procentualno
    34    68%    16    32%

Sedmo pitanje :

"Teme koje se obrađuju u emisiji "City Kids" prilagođene su njihovom uzrastu ili nisu?"

34 ispitanika misli da su teme poput intervjua sa grupom "Novi fosili" pred njihov koncert u beogradskoj Areni, prilagođeni deci uzrasta od 6-18 godina. Ostalih 16 ispitanika smatra da nisu prilagođeni.

Tabela 8: Proporcije na pitanju 8: Uloga voditelja i novinara koju deca imaju u "City Kids"-u u odnosu na njihov uzrast je?
Pitanje :    Odgovor
a) prilagođena    Odgovor
b) nisu prilagođena

8. Uloga voditelja i novinara koju deca imaju u "City Kids"-u u odnosu na njih uzrast je:    brojčano    procentualno    brojčano    procentualno
    34    68%    16    32%

Osmo pitanje:

"Uloga voditelja i novinara koja je deci dodeljena u ovoj emisiji  prilagođena je njihovom uzrastu ili nije?"

Od 50 ispitanika 68% misli da je prilagođena, ali da način na koji to rade nije prilagođen.

Tabela 9: Proporcije na pitanju 9: Način na koji deca u emisiji "City Kids" tu ulogu novinara i voditelja obavljaju?
Pitanje:    Odgovor
a) po ugledu na odrasle    Odgovor
b) po sopstvenom nahodjenju    Odgovor
c) po modelu realizatora emisije

9.Način na koji deca u emisiji "City Kids" tu ulogu novinara i voditelja obavljaju:    brojačano    procentualno    brojačano    procentualno    brojčano    procentualno
    26    52%    10    5%    14    3 %

Deveto pitanje:

"Ocena načina na koji obavljaju dodeljenu ulogu?"

Na ovo pitanje su ispitanici dali 19 odgovora pod a), 10 odgovora pod b), njih 14 misli da deca to rade po scenariju koji su napisali realizatori emisije, što nas dovodi do zaključka da deca ulogu novinara i voditelja ne obavljaju samosvesno. Primer za to jeste da tekst sa pripremljenim pitanjima za intervjuisanog piše sam novinar, a ne realizator emisije. Ali, bez obzira, 68% ispitanika misli da ta uloga i dalje odgovara deci tog uzrasta.

Tabela 10: Proporcije na pitanje 10: Deca u ovim emisijama su?
Pitanje :    Odgovor  a) ravnopravni članovi telev.ekipe emisije    Odgovor  b) sredstvo privlačenja što većeg broja gledalaca

10. Deca u ovim emisijama su:    Brojčano    procentualno    Brojčano    procentualno
    19    62%    31    38%

Deseto pitanje :

"Deca su ravnopravni članovi TV ekipe emisije ili samo sredstvo prikupljanja što većeg broja gledalaca?"

62%  ispitanika je svesno toga da su mediji shvatili da su oni, gledaoci -ispitanici, slabi na decu, pa to iskorišćavaju kako bi povećali rejting gledanosti. Ali, gledaoci će ipak i sledeće nedelje odgledati emisiju od početka do kraja, smejući se deci i njihovim lapsusima. Totalno će potisnuti činjenicu da se deca instrumentalizuju zarad profita.


KVANTITATIVNI DEO ANALIZE TELEVIZIJSKIH EMISIJA:

KVALITATIVNI DEO ANALIZE TELEVIZIJSKIH EMISIJA:

EMISIJA "ČIK POGODI" NA TV B92

Na početku opisa kviza, koji se nalazi na zvaničnom sajtu televizije B92, primećuju se dvosmislene rečenice i vulgarne konotacije upotrebljene kako bi se gledaoci zaintrigirali. Činjenica da u tom kvizu učestvuju deca i da je to dovoljan razlog da se vulgarnosti i dvosmislenosti ne pojavljuju, uopšte se ne uzima u obzir.

Dete u ulozi medijskog aktera ili u ulozi medijskog kreatora

U deset blokova u emisiji, u svakom uočavamo model uloge deteta kao medijskog aktera. Za ovaj tip modela karakteristično je da je dete deo publike, intervjuisani ili gost u studiju.

Emisija "Čik pogodi" koncipirana je tako da dete predstavlja centralni deo emisije. U svakom od blokova deca se javljaju i kao intervjuisani i kao publika jer je svaka igra koncipirana na sledeći način: deci se daje zadatak da objasne neki pojam iz svakodnevnog života, tačnije, deca se intervjuišu u svrhu dobijanja objašnjenja određenog pojma. Na koji način će dečija objašnjenja pojmova biti upotrebljena, zavisi od igre. Da li će odrasli pokušavati da pogode koji pojam dete objašnjava, ili će pokušati da pogode kakvo će objašnjenje pojma dete dati, ili da li je tačno objašnjenje pojma, zavisi od blok u emisiji koji je na redu.
Drugi i treći tip modela uloga koje su deci dodeljene u ovim emisijama nisu uočeni. Uloge u kojima mogu da se jave kao medijski kreatori su novinar i voditelj.

U drugom tipu modela uloge deteta u TV emisijama, dete je u ulozi medijskog kreatora, aktivno kreira i nameće medijske sadržaje, a ulogu obavlja u skladu sa svojim uzrastom, znanjem i iskustvom koje je dosegalo.

Treći tip modela uloge deteta u TV emisijama karakteriše uloga medijskog kreatora, ali on nije stvarno aktivan u kreiranju i nametanju medijskih sadržaja već sve to radi po ugledu na odrasle. Uloge koje deca obavljaju su improvizovane.

ZAKLJUČNA NAPOMENA:

- U emisiji "Čik pogodi" deca se ni u jednom bloku emisiji ne pojavljuju kao aktivni kreatori programa.
- Ova emisija ni u kom pogledu nema pozitivnog uticaja na detetovo obrazovanje.
- Pozitivna stvar je da ih podstiče na razmišljanje o pojmovima iz svakodnevnog života, ali je težina pitanja neprilagođena njihovom uzrastu, što može da, iako podstiče na razvoj razmišljanja, može da probudi u detetu i osećaj inferiornosti, nesigurnosti u sebe zato što ne zna da odgovori, ili nije dobro odgovorilo, ili je odgovorilo ali u svojoj u glavi razmišlja da li je dobro odgovorilo, pa se boji da će, ukoliko odgovor nije dovoljno dobar uslediti neke sankcije, npr. da ga više neće zvati da učestvuje u emisiji.
- Kada se prethodno navedena zapažanja sagledaju zajedno, mogu se uočiti karakteristike tipa modela upotrebljavanja dece u TV emisijama koji se svodi na upotrebu dece u emisijama zarad privlačenja veće medijske pažnje i zarad većeg profita. Ovaj tip modela upotrebljavanja dece uvek se javlja u situacijama kada je ineteres za profitom stavljen iznad ineresa dece.

Medijski sadržaj:

1. Na šta se odnose:
pitanja o stvarima i pojavama iz svakodnevnog života

2. Da li je od socijalnog i kulturno-obrazovanog značaja za dete:
Kako pitanja koja se deci postavljaju, svesno prevazilaze dečije sposobnosti rasuđivanja, nikako ne mogu da se pozitivno odraze na socijalni i kulturno-obrazovni razvoj deteta.

3. Da li je prilagođen uzrastu dece:
nije prilagođen jer prevazilazi njihovu sposobnost rasuđivanja.

Odnos televizijske ekipe emisije prema deci

Voditeljski par se tokom emisije ponaša prema deci i njihovim izjavama omalovažavajuće, tj. predstavljaju ih izrazima "mali ljudi", "klinci", "dečica". Dok se emituje prilog objašnjavanja pojma, u uglu ekrana je slika voditeljskog para koji se smeje. Kada se objašnjavanje završi,  voditelji se i dalje smeju i ponavljaj dečije lapsuse. Kada deca, u poslednjoj igri, gostuju u studiju, voditeljka ih najavljuje nadimcima, tepajući, spuštajući se na njihov nivo, podilazi im i tako vređa njihovu ličnost. Međutim, voditelj ima normalan odnos dok su deca gosti u studiju, poštuje ih kao ličnosti sa svojim stavom, mišljenjem i namerama, i ne podilazi im.

Uticaj učešća dece u televizijskim emisijama na njihove specifične razvojne potrebe

Ili uopšte nema uticaja ili je uticaj negativan zbog toga što su deca  potpuno neaktivna po pitanju sadržaja koji će se emitovati. Ona se povodom toga ništa ne pitaju. U ovoj emisiji deca služe samo da bi im se postavljala pitanja i ona na njih odgovarala. Postoji velika mogućnost da se naviknu na situaciju u kojoj im je sve unapred pripremljeno, a od njih se samo očekuje da se pojave. Moguće je da u situacijama kada se budu pitali za mišljenje, predlog, ideju, budu potpuno zbunjeni i uplašeni, ili da  njihova urođena kreativnost, pošto je potisnuta, zamre.

Dete bi trebalo podsticati na razmišljanje, ali usled neprilagođenih pitanja moguća je pojava osećaja inferiornosti i nesigurnosti, što nije poželjno da dete u tim, najranijim godinama, oseća.

Dete-deo ekonomske propagande

U emisiji "Čik pogodi" upotrebom dece krše se članovi Konvencije Deca i mediji koji se odnose na ekonomsku zloupotrebu dece, a članovi kažnjavaju upotrebu dece u sledećim situacijama:

1) U programima takmičenja i nagrada u kojima se deca navode na uverenje da se veće svote novca i različite nagrade mogu osvojiti jako lako i pukom srećom.

2) U porukama oglašivača u kojima se deca instrumentalizuju, a njihove potrebe, stavovi i motivi iskrivljuju.

3) Kako bi se zloupotrebila prirodna lakovernost dece ili nedostatka iskustva i njihove lojalnosti.

4) U reklamama gde deca nagovaraju drugu decu i odrasle na kupovinu određenog proizvoda.

5) U reklamama gde posedovanje ili korišćenje određenog proizvoda može doneti neku prednost ili korist fizičkog, socijalnog ili psihološkog karaktera uodnosu na drugu decu.

6) Identifikacija marke proizvođača ili preterano ponavljanje naziva proizvoda.

7) Ličnost iz dečijeg programa saopštava reklamne poruke u okviru ili oko programskog termina u kome ta ličnost redovno nastupa.

U emisiji "Čik pogodi" od ovih sedam članova prekršena su sva.

U svakom bloku emisije možemo naći po jedan primer ekonomske zloupotrebe deteta koji je ujedno i primer jednog od dva tipa modela upotrebljavanja dece u TV emisijama:

- Prvi blok: deca sede u studiju kao publika i drže u rukama igračke sa identifikacijom marke proizvodjača ispisanim na njima. U ovom slučaju radi se o sponzoru emisije, brendu "Neskvik", poznatom po proizvodnji čokolada i ostalih proizvoda od čokolade. Nije slučajno izabarano sponzorstvo brenda koji proizvodi čokolade, omiljene dečije poslastice, za emisiju u kojoj se deca upotrebljavaju i predstavljaju glavne aktere. Ovo je prvi primer modela ekonomske zloupotrebe deteta u TV emisijama.

- Drugi, treći i četvrti blok emisije sadrži isti primer ekonomske zloupotrebe dece i uočavamo i u njemu model ekonomske zloupotrebe deteta u TV emisijama;

- Peti blok emisije je sms kviz u kojem ljudi osvajaju 100.000 dinara ako pogode koja reč je opisana. Reč opisuju iako je to Konvencijom "Deca i mediji" najstrožije zabranjeno. Trajanje sms kviza je ograničeno trajanjem EPP–a u kojem se takođe mogu uočiti ekonomske zloupotrebe dece: reklame sa decom kao glavnim akterima koja govore o kvalitetima proizvoda i neposredno šalju poruku: „kupi me“. Na taj način ona ostaloj deci šalju poruku da posedovanje ili korišćenje tog proizvoda može doneti neku korist ili prednost karaktera u odnosu na drugu decu. Zloupotrebljava se prirodna lakovernost deteta, njihov nedostatak iskustva i njihova lojalnost. Deca se instrumentalizuju, a njihovi stavovi, mišljenje i namere iskrivljuju.

Ovde uočavamo podtip modela ekonomske zloupotrebe deteta u TV emisijama. Karakteristično za njega je da se deca upotrebljavaju u okviru kviza čije trajanje je ograničeno trajanjem EPP bloka koji je sastavni deo ovog bloka emisije. Deca se koriste u porukama oglašivača koji se javljaju u standardnoj formi reklame;

- Šesti, sedmi, osmi i deseti blok emisije sadrži primer ekonomske zloupotrebe kao u bloku 1, 2, 3 i 4;

- U devetom bloku emisije, za vreme igre "Pogodi ko je", dete je gost u studiju i voditelj ga ispituje o ličnosti koja stoji nedaleko od njega,a čiji identitet takmičari moraju da otkriju. Kada otkriju ko je u pitanju,ličnost prestaje da se skriva i pridružuje se voditelju i detetu, da bi posle 2-3 minuta priče sa voditeljima, napustila studio zajedno sa detetom koje je pomagalo takmičarima da pogode o kome je reč. Dete je ekonomski zloupotrebljeno u svrhu medijske promocije javne ličnosti, jer je opšte poznata činjenica iz psihologije da su ljudi emotivno slabi kada su deca u pitanju, kao i da čovek koji voli decu i koga deca prihvataju, u ovom slučaju medijska ličnost, ne može da bude antipatičan publici. Ovaj postupak je inače klasična PR strategija građenja pozitivnog imidža javne ličnosti u medijima.

ZAKLJUČNA NAPOMENA:

Tip modela upotrebljavanja dece zarad većeg profita i veće medijske pažnje je u stvari osnovni princip koncepta emisije "Čik pogodi".

Tip modela ekonomske zloupotrebe dece prepliće se sa tipom modela uotrebljavanja dece zarad većeg profita i medijske pažnje. Naglasiću da osim u petom bloku emisije, za vreme trajanja SMS kviza, poruke oglašivača nisu u standardnoj formi reklama. Kao primer navešću situaciju kada deca u studiju, u svrsi publike, drže u rukama oglasnu reklamu sa jasno identifikovanom markom proizvođača. Reklamiranje se odigrava pred očima javnog mnjenja, spontano širenje poruka oglašivača u vidu sastavnog dela emisije.

EMISIJA "CITY KIDS" NA TELEVIZIJI PINK

Dete u ulozi medijskog aktera ili u ulozi medijskog kreatora

U emisiji "City Kids" uočavamo dva tipa modela uloga deteta u TV emisijama.

Kao deo koncepta emisije, uočavamo tip modela u kojem je dete pasivan medijski kreator. Deca se javljaju u ulozi voditelja i novinara. Način na koji obavljaju zadatu ulogu svrstao ih je u ovaj tip modela uloge deteta u TV emisijama.

Obavljaju ulogu po ugledu na odrasle, kreiraju i vrše odabir medijskh sadržaja o kojima će se u tom izdanju emisije  govoriti, i sve to po ugledu na medijske sadržaje koji su odabrani za emisiju "City".

Nijedan medijski sadržaj nije u skladu sa uzrastom deteta zbog čega dete nema nikakav značaj u ulozi medijskog kreatora, iako bi socijalni i kulturno-obrazovani značaj trebali da budu primarni cilj ovog modela uloge.

U samim prilozima deca se javljaju u ulozi medijskih aktera. Kao sagovornici, kao akteri kadrova koji služe za pokrivanje priloga i off-ova novinara.

Ni u ovoj emisiji nismo uočili model uloge deteta u tv emisijama gde je dete aktivan medijski kreator koji kreira i nameće medijske sadržaje u skladu sa svojim uzrastom.

Medijski sadržaj:

1. Na šta se odnosi:

Emisija "City Kids" broj 1.:

1. Aktuelni događaj iz sveta zabave kod nas

2. Novi projekti BILTEN polifonije, organizacije koja promoviše nove pozorišne tendencije (projekti: VIRTUELNA ZAJEDNICA- blogovi, facebook, my space i NASILJE U ŠKOLAMA- deca glume scene iz svakodnevnog života i uključuju i decu iz publike u pozorišnu predstavu)

3. Aktuelni događaji iz sveta zabave u svetu.

4. Prezentacija najnovijeg izdanja časopisa "LILY"

Emisija "City Kids" broj 2.:

1. Aktuelni događaj iz sveta zabave u svetu

2. Manifesacija "Kids go shopping"-a u organizaciji UMS škole za talente.

3. Aktuelni događaj iz sveta zabave u svetu.

4. Početak prikazivanja dečijeg filma "Konjokradice".

Emisija "City Kids" broj 3.:

1. Prvi dan osnovnih i srednjih škola.

2. Prezentacija Školice keramike.

3. Najava manifestacije "Kids shopping day".

4. Premijera pozorišne predstave za decu "Toby".

5. Odjava emisije.

2. Da li je od socijalnog i kulturno-obrazovanog značaja za dete

Emisija "City Kids" broj 1:

Od četiri obrađena priloga samo jedan veoma pozitivno utiče na socijalni i kulturno-obrazovni razvoj deteta zato što informiše i najnovijim tendecijama pozorišnog života tj. kulturnog života kod nas, a to je o BILTEN polifoniji.

Prilog o časopisu "LILY" bi mogao da bude pozitivan budući da stvara kod dece čitalačku naviku. No, prilog o časopisu "LILY" može biti shvaćen i negativno, ali će to biti objašnjeno u odeljku o ekonomskoj zloupotrebi dece.

U drugoj emisiji samo dva priloga imaju socijalni i kulturno obrazovni značaj. Prilog o manifestaciji "Kids go shopping" promoviše druženje dece i javno pokazivanje njihovih talenata, organizovanjem modnih revija i različitih radionica tokom trajanja tog događaja. U prilogu o projekciji dečijeg filma, neguje se kultura odlaženja u bioskope i gledanja filmova kreiranih posebno za decu.

U trećoj emisiji "City Kids" prilog o prvom danu škole je veoma dobar za socijalni razvoj deteta, kao jako bitan datum u njegovom životu. Dete se oseća društveno prihvaćeno i vredno. Predstava, isključivo namenjena deci, izuzetno je važna za njihov socijalni razvoj.

U prilogu o Školici keramike socijalni i kulturno-obrazovni značaj je veliki jer se brine o kvalitetu dečijeg slobodnog vremena i o širini dečijih interesovanja.

U četvrtom prilogu koji najavljuje veliku dečiju manifestaciju, socijalni značaj bi bio veći da nema ekonomske zloupotrebe dece.

Premijera pozorišne predstave za decu je veoma značajna u socijalnom i kulturno-obrazovanom smislu jer neguje kod dece od malena kulturu idenja u pozorište.

Odjava emisije je još jedan primer ekonomske zloupotrebe dece.

3. Da li je prilagođen uzrastu dece

Od četiri priloga samo jedan je prilagođen uzrastu dece. To je prilog o BILTEN polifoniji. Prilog o filmu koji snima Tom Kruz nikako ne spada u dečiju kinematografiju, tako da nije prilagođen uzrastu deteta. Prilog o koncertu "Novih fosila" koji treba tek da se održi takođe nije prilagođen, jer muzika i ta grupa ne pripadaju dečijoj muzičkoj produkciji.

Prilog u kojem se prelistava časopis "LILIY" prilagođen je uzrastu deteta, ali je na drugi način štetan za dete kao vid ekonomske zloupotrebe.

Dva priloga u drugoj emisiji u kojima su obradjene vesti iz sveta filma nisu prilagodjena uzrastu dece jer su to filmovi za odrasle. U prilogu o manifestaciji, socijalni i kulturno-obrazovni značaj umanjen je zbog ekonomske zloupotrebe dece.

U trećoj emisiji svaki prilog je prilagođen uzrastu dece, jedino je prilog o manifestaciji "Kids shopping day" zbog ekonomske zloupotrebe neprilagođen za decu.

Odnos televizijske ekipe emisije prema deci/način na koji deca obavljaju dodeljenu ulogu

Način na koji deca u emisiji "City Kids" pristupaju ulozi voditelja i novinara je po ugledu na njihove starije kolege koje vode identičnu kratku formu pod imenom "City".

Kada postavljaju pitanja prilikom intervjuisanja, kada najavljuju priloge, emisiju, kada se odjavljuju rade to po ugledu na odrasle, retko kad će se osloniti na same sebe i po sopstvenom nahođenju voditi inervju, odjaviti emisiju, itd. Zanemaruju svoje stavove, razmišljanja, namere, želje, viđenja stvari/pojava oko sebe. Ovo govori o odnosu koji starije kolege imaju prema njima kao i ostali članovi televizijske ekipe emisije- od snimatelja, montažera do realizatora i glavnog i odgovornog urednika. Kamermanu je lakše da postavi dete na mesto gde on misli da je najbolje nego da sačeka da dete malo razmisli i da svoj predlog, isto tako će montažer sam montirati pre nego što će dete naučiti tajnama montaže kako bi ono samo moglo kasnije da obavlja i taj posao. Njihov odnos je generalno omaložavajući- „ja sam stariji, iskusniji“. Primetno je nestrpljenje u radu sa decom i nedostatak želje da svoje znanje prenesu na njih.
 
Uticaj učešća dece u televizijskim emisijama na njihove specifične razvojne potrebe

Uloga voditelja i novinara jako pozitivno može da utiče na specifične razvojne potrebe deteta, ali taj uticaj neutralisan načinom na koji deca tu ulogu obavljaju, tj. neutralisan time što dete, kao aktivan medijski kreator uopšte ne daje svoj lični pečat u prilozima ove emisije.

Zbog neprestanog oponašanja odraslih, dete postaje starmalo i na neki način preskače korake koje svako dete u detinjstvu mora da napravi.
Bavi se temama koje i odrasli teško razumeju, koristeći terminologiju neprimerenu svojim godinama.

Dete-deo ekonomske propagande

U promenljivoj kategodriji, dete- deo ekonomske propagande, navešćemo uočene modele uloga deteta u TV emisijama i modele upotrebljavanja dece u TV emisijama.

Emisija "City Kids" 2 broj 1:

U četvrtom prilogu, prilikom prezentacije najnovijeg broja časopisa "LILY" prekršeni su članovi Konvencije Deca i mediji koji kažu da se dete ne sme u porukama instrumentalizovati, a njegovi stvovi, mišljenje, namere iskrivljavati, da se ne sme zloupotrebljavati prirodna lakovernost dece i nedostatak iskustva i njihove lojalnosti, da deca ne smeju biti korišćena u svrhu osobe koja preporučuje i nagovara drugu decu i odrasle na kupovinu određenog proizvoda jer posedovanje ili korišćenje odredjenog proizvoda može doneti neku prednost ili korist fizičkog, socijalnog ili psihološkog karaktera u odnosu na drugu decu. Isto tako deca ne smeju da budu izložena potpuno jasnoj identifikacija marke proizvođača ili preteranom ponavljanju naziva proizvoda, a kamoli da budu oni nosioci tih radnji. I na kraju, ličnost iz dečijeg programa ne sme da saopštava reklamne poruke u okviru ili oko programskog termina u kome  ta ličnost redovno nastupa. Međutim, tokom cele emisije se upravo to dešava. Čak i u formi priloga uočava se kršenje ovih članova, kao što potvrđuje primer promocije novog broja časopisa "LILY". Posle tog priloga sledi odjava voditelja sa uvek istom rečenicom: "Čitajte časopis "LILY" što je neprikriveno reklamiranje proizvoda uz pomoć deteta.

Modeli upotrebljavanja dece u TV emisijama su: model upotrebe deteta zarad većeg profita i veće medijske pažnje i model ekonomske zloupotrebe deteta.

Model upotrebe deteta zarad većeg profita i medijske pažnje provučen je kroz celu emisiju. No, ni u jednom prilogu ne možemo naći primer ovog modela samog za sebe zato što je koncept emisije zasnovan na modelu ekonomske zloupotrebe dece.

Deca- novinari u svojim izveštajima sa terena pričaju sa glavnim nosiocima događaja.

Dete sa mikrofonom u ruci i u pratnji kamermana samo po sebi izaziva veliku pažnju. Portparoli raznih institucija, organizacija, manifestacija i slično, maksimalno će iskoristiti pažnju koju deca izazivaju, za promociju organizacije u čije ime se pojavljuju u ulozi sagovornika.

Naravno, predstavnici organizacija koji se pojavljuju u prilozima posebno su uključeni u realizaciju same emisije, da li kao sponzori, urednici ili kao ostali članovi ekipe jedne televizijske emisije.

Ovo nas dovodi do zaključka da se deca upotrebljavaju zarad većeg profita i medijske pažnje ne same emisije "City Kids", već organizacija koje učestvuju u njenoj realizaciji.

Svi primeri ekonomske zloupotrebe deteta u TV emisijama ne javljaju se u standardnoj formi reklama. Poruke oglašivača se šire kao sastavni deo teme koja se obrađuje u prilogu.

Emisija "City Kids" broj 2:

U drugom i u petom prilogu, promocijom manifestacije koju je organizovala UMS škola za talente  i neprikrivenom preporukom kupovine pez bombona i časopisa "LILY", prekršeni su članovi Konvencije koji se odnose na ekonomsku zloupotrebu dece. Tokom najave svakog priloga i odjave emisije, voditalj je rečenicom: "dok vi gledate prilog ja ću uživati u Pez bombonama, do sledećeg izdanja emisije "City Kids" jedite Pez bombone i čitajte "LILY"" ekonomski  zloupotrebljen. Ne smemo zaboraviti da napomenemo činjenicu da deca-voditelji i novinari emisije "City Kids" su upravo i sami polaznici UMS-ove škole za talente.

I ovde možemo da uočimo varijaciju modela ekonomske zloupotrebe deteta u TV emisijama, gde se poruke oglašivača šire u formi ne-reklame i služe za privlačenje medijske pažnje i veće zarade, ne emisije "City Kids", već organizacija bez kojih se emisija ne bi mogla realizovati.

Emisija "City Kids" broj 3:

Ekonomska zloupotreba u smislu i duhu Konvencije „Deca i mediji“, u prilogu o manifestaciji i prilikom odjavljivanja emisije prekršeni su sledeći, već dobro poznati članovi Konvencije:

1. Kroz poruke oglašivača u kojima se deca instrumentalizuju, a njihove potrebe, stavovi i motivi iskrivljuju.

2. Zloupotreba prirodne lakovernosti dece ili nedostatka iskustva i njihove lojalnosti.

3. U reklamama gde deca nagovaraju drugu decu i odrasle na kupovinu određenog proizvoda.

4. U reklamama gde posedovanje ili korišćenje određenog proizvoda može doneti neku prednost ili korist fizičkog, socijalnog ili psihološkog karaktera uodnosu na drugu decu.

5. Identifikacija marke proizvođača ili preterano ponavljanje naziva proizvoda.

6.  Ličnost iz dečijeg programa saopštava reklamne poruke u okviru ili oko programskog termina u kome  ta ličnost redovno nastupa.

Ponovo možemo da uočimo varijaciju modela ekonomske zloupotrebe deteta u TV emisijama. Poruke oglašivača su opet u formi ne-reklama.

EMISIJA "KEFALICA" NA TELEVIZIJI AVALA

Dete u ulozi medijskog aktera ili u ulozi medijskog kreatora

U izdanjima emisije "Kefalica" uočavamo uglavnom model korišćenja deteta u TV emisijama zarad veće medijske pažnje i većeg profita.

Na zvaničnom sajtu televizije Avala, u odeljku gde se objašnjava koncept emisije, naglašen je osnovia koncept: deci se postavljaju pitanja za odrasle kako bi se dobili interesantni i duhoviti odgovori dece.

Realizatori emisije svesno postavljaju deci pitanja koja prevazilaze njihovu moć rasuđivanja i na tome baziraju emisiju.

Isto tako su svesni da je ovakav koncept emisije naišao na jako dobre reakcije auditorijuma, što osigurava veliki broj gledalaca, a sa tim i veliki profit od prodaja sekundi oglašivačima koji žele da se reklamiraju pre, posle ili za vreme trajanja emisije.

Ni u jednom trenutku se ne obraća pažnja na socijalni, kulturno- obrazovani značaj medijskih sadržaja, kao ni na pozitivan uticaj medijskih sadržaja i na specifične razvojne potrebe deteta.

Deca se javljaju kao medijski akteri uvodne špice, odjavne špice, špice emisije i špice kojom se spajaju blokovi emisija. Imaju ulogu neke vrste statista u spotu.

Dete ne učestvuje u kreiranju medijskih sadržaja ni aktivno ni pasivno.

Medijski sadržaj:

1. Na šta se odnosi:
na pojmove iz svakodnevnog života

2. Da li je od socijalnog i kulturno-obrazovanog značaja za dete:

Na sajtu televizije Avala u opisu emisije "Kefalica" stoji da se deci daju da objasne pojmove za odrasle tako da ona, pošto ne razumeju šta treba da objasne, (budući da pojmovi prevazilazi njihovu moć rasuđivanja), ne mogu imati nikakvu korist. Da bi dete imalo socijalni i kulturno-obrazovni značaj od medijskog sadržaja koji se emituje, on mora da se odlikuje jednostavnošću, postupnošću i sažetošću. Posle pokušaja dece da daju tačno objašnjenje pojma, sledi deo sa slajdovima na kojima je ispisano stručno objašnjenje pojma ali u njemu pored pojma koji su pokušali da objasne još puno pojmova čije značenje deca ne znaju i ne razumeju, tako da se deci ne objasni ni značenje onog prvog pojma, a već se doda još nekoliko novih, nejasnih pojmova, prilagođenih odraslima;

3. Da li je prilagođen uzrastu dece

Pitanja koja se postavljaju deci u emisiji "Kefalica" svesno su neprilagodjena uzrastu dece, ona prevazilaze njihovu sposobnost rasudjivanja i na tome se i zasniva čitav koncept emisije "Kefalica".

Odnos televizijske ekipe emisije prema deci:

Odnos televizijske ekipe emisije "Kefalica" prema deci koja učestvuju je neutralan, jer uopšte nije prikazan ni u jednom kadru kontakt deteta sa nekim od starijih članova ekipe emisije, tako da nismo imali priliku da procenimo. U određenim delovima priloga kada deca objašnjavaju pojmove čuje se glas voditeljke koja pomaže detetu potpitanjima, i tada se odnose prema detetu  sa poštovanjem.

Uticaj učešća dece u televizijskim emisijama na njihove specifične razvojne potrebe

Uticaj učešća deteta u ovakvoj emisiji i na ovakav način ne može da utiče na specifične razvojne potrebe, posebno što ovaj medijski sadržaj niti za cilj ima obrazovanje, niti dete na bilo koji način nameće svoje stavove, mišljenje, namere i želje po pitanju medijskog sadržaja. Dete je u potpunosti pasivno, neaktivno- njegova jedina uloga je da pokuša da objasni pojam i da se poigra sa vršnjacima u svrhu pravljenja spota koji će kasnije poslužiti kao špica- uvodna, odjavna...

Iako na neki način, ovim pitanjima podstičemo dete da razmišlja, javlja se veliki problem pojavljivanja osećaja nesigurnosti i inferiornosti u slučajevima kada je detetu pojam nepoznat. Problem se javlja u dečijim glavama: odgovorili, ne odgovorili na pitanje, znali, ne znali, priznali da ne znaju ili ne priznali, počinju da razmišljaju:
- da li, pošto ne znaju pa ništa nisu rekli, ili su rekli nešto netačno, treba da očekuju kaznu;
- da li su oni bili jedini od mnoštva dece koji su pitani, da nisu znali;
- da li su jedini od mnoštva dece koji su priznali da ne znaju;
i tako dalje...

Dete-deo ekonomske propagande

U emisiji „Kefalica“ nema primera ekonomske zloupotrebe, osim u specijalnim izdanjima emisije kada zajedno sa decom pojmove objašnjavaju i poznate ličnosti. To je oblik ekonomske zloupotrebe dece definisan kao medijska promocija javne ličnosti i PR strategija građenja pozitivnog imidža javne ličnosti koja se zasniva na uverenju da ljudi koje vole decu i koju deca vole, ne mogu biti loši ljudi i ne mogu ostaviti negativan utisak na ljude.

U istom izdanju emisije uočavamo i model ekonomske zloupotrebe dece gde se poruke oglašivača javljaju u formi ne-reklame.

ZAKLJUČNA NAPOMENA:

Uočavanjem modela upotrebljavanja dece u TV emisijama i modela uloge dece u TV emisijama, otkrili smo osnovne karakteristike trenda koji se uspostavlja pri koncipiranju emisija.

Osnovne karakteristike trenda koncipiranja zabavnih tv emisija su:

1. Centralni deo emisije je dete.

2. Osnovni princip realizacije emisije je jedan od modela upotrebljavanja dece u TV emisijama. Mnogo češća je ekonomska zloupotreba deteta uslučajevima kada poruke oglašivača u formi ne-reklama. Primeri ovog modela upotrebljavanja dece u TV emisijama se uočavaju u svakoj od tri analizirane emisije.

3. Osnovni princip realizacije emisije je jedan od modela uloge deteta u TV emisijama. Uloga koja je detetu najčešće dodeljena nema za cilj da pozitivno utiče na specifične razvojne potrebe deteta, nema za cilj obrazovanje i ne insistira na učešću deteta u kreiranju i odabiru medijskih sadržaja-uloga medijskog aktera i uloga pasivnog medijskog kreatora. Uloga aktivnog medijskog kreatora nije uočena ni u jednoj jedinici kvantitativno- kvalitativne analize ovih TV emisija.

4. Javljanje modela upotrebljavanja deteta u TV emisijama u više varijanti. Postoje dve varijacije modela ekonomske zloupotrebe deteta u TV emisijama:
- kada se poruke oglašivača javljaju u formi ne-reklama, a uloga deteta je privlačenje veće medijske pažnje i većeg profita, ali ne emisije u kojoj se deca pojavljuju, već oglašivača koji su sastavni deo realizatorske ekipe emisije;
- druga varijanta jeste kada je model uloge deteta zarad veće medijske pažnje i profita naglašeniji od modela ekonomske zloupotrebe deteta.

KOMPARATIVNA ANALIZA:

Poređenjem podataka koje smo dobili iz kvantitativno-kvalitativnih analiza medijskog diskursa televizijskih emisija: "Čik pogodi", "Kefalica" i "City Kids", uočićemo da uočimo sličnosti i razlike u promenljivim i nepromenljivim kategorijama Kodeksa sve tri emisije. Primenićemo klasičan procentualni matematički račun.

U ovoj analizi korpus čine sve jedinice kvantitativno-kvalitativne analize televizijskim emisija "Čik pogodi", "Kefalica" i "City Kids".

Podsetimo da smo za jedinicu analize uzeli prilog/blok u emisiji.

Ukupno smo obradili 59 priloga/blokova u emisijama i na osnovu običnog matematičkog procentualnog računa, zapazili sledeće podatke:

- Koliko puta se dete javlja u emisijama u ulozi medijskog aktera/medijskog kreatora na osnovu čega smo zaključili koji je model uloge deteta u TV emisijama je ustaljeniji;

- Koje teme su najčešće obrađivane, a koje najređe u prilozima/blokovima u emisiji, da bi tako uočili koja je tema najčešće stavljena u fokus dečijeg interesovanja;

- Odnos dece prema ulogama koje su im dodeljene pomaže nam da razlikujemo model uloge deteta kao aktivnog medijskog kreatora ili pasivnog medijskog kreatora;

- Kategorije u kojem želimo da vidimo koliko priloga/blokova predstavlja medijski sadržaj od socijalnog i kulturno - obrazovanog značaja za dete u direktnoj je vezi sa kategorijom prilagođenosti medijskog sadržaja dečjem uzrastu. Ponovo uz pomoć ovih kategorija, možemo da uočimo da li medijski sadržaj ima za cilj obrazovanje ili profit. Ukoliko za cilj ima profit, onda nam je to pokazatelj modela upotrebljavanja dece zarad veće medijske pažnje i većeg profita;

- Kao poslednja kategorija javlja se dete kao deo ekonomske propagande uz pomoć koje smo lakše uočili primere modela ekonomske zloupotrebe detete u TV emisijama. Ovaj tip modela upotrebljavanja dece u TV emisijama je mnogo češće uočen od modela upotrebljavanja dece zarad profita i medijske pažnje.

U kategoriji dete kao medijski akter:

Od 59 priloga ili blokova emisija koje smo analizirali u samo 11 dete nije  medijski akter- intervjuisani, gost u studiju ili deo scenografije.

U preostalih 48 blokova, u 19 je publika u studio ili glavni akter spota koji služi kao najavna špica, od tih 19 puta, 8 puta se javlja u kombinaciji sa ulogom intervjuisanog. Samo 6 puta se pojavljuje baš u studiju sa voditeljima i ostalim članovima televizijske ekipe emisije.

U kategoriji dete kao medijski kreator:

U 76 % blokova ili priloga nije u ulozi medijskog kreatora,to jest nije aktivan po pitanju kreiranja medijskog sadržaja i on ne nameće svoje ideje,već odrasli nemeću njemu svoje.

U preostalih 10 priloga obavlja ulogu voditelja i novinara i to u emisijama "City Kids",  ali ni tih deset puta nije realno jer deca to ne rade u skladu sa sopstvenim viđenjem načina obavljanja tog posla, već po ugledu na starije kolege iz emisije "City".

U kategoriji tema koje su obradjene:

Od 59 priloga, u 39 su obrađeni pomovi iz svakodnevnog života, a u
samo 5 teme iz kulture, obrazovanja i nauke.

U 4 priloga su obrađene aktuelne teme iz sveta zabave u svetu, u 1 prilogu samo vesti iz sporta, u preostalih deset priloga se govorilo o dečijim manifestacijama, datumima koji su bitni deci, kao što je prvi dan škole, i  aktuelne teme iz sveta zabave kod nas.

Odnos odraslih prema deci ili dece prema ulogama koje imaju:

Članovi televizijske ekipe emisije od 59 blokova, u 21 imaju ironičan i podrugljiv stav, a u samo u 3 % priloga se obraćaju deci sa poštovanjem.

Odnos voditelja prema deci je u 21 slučaju neutralan, a to su slučajevi kada odrasli ne dolaze u direktan kontakt sa decom, ili taj kontakt nije prikazan i zabeležen okom kamere.

Način na koji deca obavljaju uloge koje su im dodeljene odnosi se samo na tri emisije "City Kids"-a gde se u svim prilozima deca odnose prema ulozi neprikladno svojim godinama, to jest kopiraju odrasle.

Od 59 obrađenih medijskih sadržaja u kojima su deca učestvovala, u samo 10 % priloga učešće dece u njima nije imalo nikakav uticaj na njihove specifične razvojne potrebe, dok u 25 priloga uticaj učešća dece je bio negativan.

Medijski sadržaj je socijalno i kulturno-obrazovno značajan za razvoj deteta
-samo u 10 % priloga od 59 obrađenih.

Ekonomska zloupotreba dece
-je izostavljena jedino u 16 priloga od ukupno 59,a u svim ostalim su prekršeni svi članovi Konvencije koja se odnosi na ekonomsku zloupotrebu deteta.

Medijski sadržaj je/nije prevazilazio sposobnost detetovog rasuđivanja
-u samo 20 %  priloga od 59, što nas dovodi do zaključka da deci uglavnom ništa nije jasno.

ZAKLJUČNE NAPOMENE:

Budući da u 48 priloga uočen model uloge deteta kao medijskog aktera, zapažamo da je taj model najzastupljeniji.

Kada podatak da ekonomske zloupotrebe dece nije bilo samo u jedanaest priloga, a to su prilozi dva izdanja "Kefalice", sagledamo zajedno sa podatkom veće zastupljenosti modela uloge deteta kao medijskog aktera, nameće nam se zaključak da se dete češće nalazi u ulozi medijskog aktera zato što je podložnije ekonomskoj zloupotrebi.

Model koji je takođe veoma pogodan za ekonomsku zloupotrebu jeste model uloge deteta kao pasivnog medijskog kreatora, u kome se dete javlja u preostalih 11 priloga.

Glavne karakteristike dva modela upotrebljavanja dece u TV emisijama su najbolje prikazane u promenljivim kategorijama kvantitativno- kvalitativne analize TV emisija:
- kategoriji socijalnog i kulturno-obrazovanog značaja medijskih sadržaja za dete, 
- kategoriji njihovog pozitivnog uticaja na razvoj specifičnih dečjih potreba i
- prilagođenosti medijskog sadržaja uzrastu deteta.

Podatak da je samo 20 % priloga prilagođeno dečjem uzrastu,da samo 10 % ima socijalni i kulturno obrazovani značaj za dete i da 35 priloga utiče negativno ili nema nikakav uticaj na razvoj specifičnih razvojnih potreba deteta, potvrđuje postojanje i ustaljenost oba modela upotrebljavanja dece u TV emisijama, da li radi profita ili ekonomske zloupotrebe. Potvrđuje se da su ovi modeli postali sastavni deo televizijske prakse.

ZAKLJUČAK

"NEKADA DAVNO BEŠE ETIKA..."

Na kraju istraživanja o neetičkoj upotrebi dece u televizijskim emisijama, uzevši u obzir rezultate i analize rezultata, kako preliminarne ankete tako i kvantitativno-kvalitativnih analiza TV emisija "Čik pogodi", "Kefalica" i "City Kids", dolazimo do zaključka da je neetičnost upotrebe deteta u medijima trend koji preti da se ustali i postane sastavni deo koncepcije zabavnih tv emisija.

Kategorije koje se javljaju u sklopu kodeksa kvantitativno-kvalitativne analize tv emisija su u stvari rečenički preoblikovani:
- članovi Konvencije Deca i mediji i
- zaključci Samita Deca i mediji.

Postojanje i nepoštovanje članova i zaključaka su nam pomogli da definišemo osnovne karakteristike trenda neetične upotrebe dece u emisijama.

Zahvaljujući Konvenciji o pravima deteta i Samitu "Deca i mediji" uspeli smo da uočimo i određene modele trenda. Modeli upotrebljavanja dece i modeli uloge deteta u TV emisijama su ujedno i te dve osnovne karakteristike novonastalog trenda.

I sami mediji u Srbiji dosta su pomogli trendu neetičke upotrebe dece u TV emisijama da se "odomaći u televizijskoj praksi". Kreiranjem medijskih sadržaja koji nemaju za cilj obrazovanje, niti da od dece naprave aktivne kreatore koji predlažu i nameću svoje ideje, stvoreno je plodno tlo za primenu ovog trenda.

Medijski sadržaji u kojima je interes deteta ispod interesa za profit, predstavljaju još jednu karakteristiku uočenih modela i svih njihovih varijacija.

Ogromnu moć koju imaju, mediji su usmerili u pravcu ustaljivanja i prihvatanja trenda neetičke upotrebe dece u TV emisijama sa svim svojim modelima.

Osnovni princip delovanja vladajućeg trenda u koncipiranju emisija jeste interes za profitom, dok je interes deteta daleko ispod istog, a ne daleko iznad, kako bi trebalo da bude.

Želeli to ili ne, na kraju smo ipak došli do profita– novca koga ljudima nikada dosta. Potreba za materijalnom sigurnošću je potreba stečena rođenjem, dok potrebu za konstantnim poboljšanjem svog materijalnog stanja, život nameće. Bezopasna je dok god interes za profitom ne dođe pre svih ostalih životnih interesa, a kada se i to desi, ostaje nam da se pitamo "Šta to beše etika...?"

LITERATURA

Valić  Nedeljković,  D.  (2008).  Definisanje pojma mediji za decu. Predavanja na izbornom predmetu  Mediji za decu.  Novi Sad:  Filozofski fakultet
Korać, Nada  i  Jelena Vranješević  (2001). Studija  Slika deteta u medijima Srbije.  Beograd:  Jugoslovenski centar za prava deteta
Mitrović, Milovan i Sreten  Petrović (1992).  Sociologija za četvrti razred srednjih i stručnih škola. Beograd: profesor dr Radoš Ljušić
Grupacija  Deca-Deci (2008)  Dečji alternativni izveštaj. www.decadeci.org.yu 
Etika 2008. www.wikipedia.com. .
Emisija "Čik pogodi"  2008.  www.b92.com
Emisija "City Kids"  2008.  www.pink.com
Ujedinjene Nacije, Konvencija o pravima deteta (2008)  www.child.org.yu
UNESCO, Međunarodna načela profesionalne etike u novinarstvu  (2008) www.cpm.org.yu
UNICEF, Načela UNICEF: Izveštavanje o deci (2008) www.presswise.org.yu
TV B92 (2008) www.b92.com
TV PINK (2008) www.pink.com
Centar za prava deteta, Vodič kroz prava deteta (2008)  www.cpd.org.yu