foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

5* - 5 sa zvezdicom

Tinejdžeri u dnevnim novinama „Blic“, „Kurir“, „Politika“ i „Danas“

Autor: Biljana Selaković

Diplomski rad

Sažetak:

Istraživanje - Tinejdžeri u dnevnim novinama „Blic“, „Kurir“, „Politika“ i „Danas“ predstavlja pokušaj da se prikaže koliko i na koji način pomenuti dnevni listovi pišu o mladima. Kao metod za prikupljanje podataka korišćena je kvalitativna analiza sadržaja. S obzirom na to da su mediji sve prisutniji u našim životima, uticaj masmedija na mlade je velik. Oni odlučuju o slobodnom vremenu porodice i preko sadržaja koje nude nameću joj određen sistem vrednosti. Mediji uvek deluju na publiku onim što kažu i onim kako pišu o određenim pojavama, ljudima ili fenomenima. Upravo zato mediji imaju ogroman uticaj na formiranje ličnosti kod tinejdžera. Istraživanja slike deteta u medijima pokazuju da je ta slika zabrinjavajuće retka i neobjektivna. Zato je potrebno učiniti sve da se način prikazivanja dece u medijima promeni u pravcu boljeg predstavljanja njihovog stvarnog stanja i potreba. Opšti zaključak mog istraživanja bi bio da su tinejdžeri gotovo nevidljivi u srpskoj štampi, ne posvećuje im se dovoljno prostora i  uglavno su prikazani ili kao žrtve ili kao akteri nasilja i devijantnog ponašanja. Delikvencija je češće tamo gde su prisutni poremećaji u porodičnom životu, gde zakazuju školske obaveze, gde se slobodno vreme provodi nekvalitetno, besciljno i nesadržajno. Dok se javnosti sa jedne strane prezentuje slika deteta u medijima kao potencijalno ili stvarno ugroženog člana društvene zajednice, sa druge strane se u medijima uopšte ne govori o dečijim pravima, niti o dokumentu koji reguliše ovu sferu. Nezadovoljavajuće prikazivanje tinejdžera u medijima, može biti poboljšano medijskim obrazovanjem, i to pre svega takvim koje uključuje dečiju participaciju i u medijima i u društvu.

Ključne reči: tinejdžeri, dnevne novine, medijsko obrazovanje, govor mržnje, nasilje i dosada

I UVOD

Događaji u našoj zemlji, zadnjih godina nepovoljno utiču na sposobnost porodice da deci pruži zdrav rast i razvoj u svakom pogledu i da se deca zaštite od  raznih vidova nasilja i zloupotrebe. Takođe je nedovoljna saradnja između institucija, službi i stručnjaka koji su najodgovorniji za zaštitu dece od pojave zlostavljanja i zanemarivanja.
  
Masmediji, bez obzira na to da li je reč o štampanim ili elektronskim medijima, sve više odlučuju o (ne)slobodnom vremenu porodice, nameću joj sistem vrednosti i uokviruju njen pogled na svet preko sadržaja koje nude. Duh porodice se strukturiše po standardima koje donosi medijska produkcija. Tezi da uspeh u vaspitanju dece u mnogome zavisi od stava roditelja prema školi i nastavnicima, pre svega treba dodati istinu da uspeh u vaspitanju neminovno zavisi i od stava roditelja prema medijima. Mediji, baš kao i nastavnici, uvek deluju na publiku, pozitivno ili negativno, onim što čine, onim što kažu i onim kako kažu. Uticaj masmedija može se porediti sa uticajem vaspitno-obrazovanih institucija.

Suština izražajnosti medija ogleda se u njenoj sugestivnosti i prirodi spektakla u kojima se i koreni njihov moćni uticaj na najbrojniju publiku, mlade.

Destabilizacija državne zajednice, ekonomska katastrofa, razaranje porodičnog sistema, nefunkcionalnost školskog sistema, bombardovanje, manjak morala, osećanje straha i ugroženosti, agresivnost i destruktivnost, nesigurnost i besmisao su osnovne karakteristike socijalnog miljea u kome su rasle generacije adolescenata. Unutrašnji haos sklon adolescentima se dodatno intezivirao i iskomplikovao haosom u okolini, što je vanredno i neprirodno dovelo adolescente u nove i kompleksnije dileme, teškoće i probleme sa kojima ne mogu da izađu na kraj.

Oslanjajući se na sve prikupljene podatke iz literature o tinejdžerima u medijima,  sa web sajtova i iz analize sadržaja dnevnih novina „Blic“, „Kurir“, „Politika“ i „Danas“, koji je upotrebljen  kao metod za prikupljanje potrebnih podataka za ovo istraživanje, u ovom radu govoriće se o tome kako i na koji način dnevne novine u Srbiji pišu o tinejdžerima.

1. PREDMET RADA

1.1    Utvrđivanje oblasti predmeta istraživanja

Kada govorimo o predmetu rada, važno je definisanje ključnih pojmova koji će se pojavljivati u radu. Pre svega, u samom naslovu javlja se termin tinejdžeri. Ovaj pojam u Velikom rečniku stranih reči i izraza (Klajn, Šipka 2007) definiše se na sledeći način: tinejdžer/tinejdžerka je dečak ili devojčica između 13 i 19 godina starosti, dok se tinejdžerstvo ili tinejdžersko doba definiše kao uzrast između 13 i 19 godina starosti. U istom rečniku  kao sinonim pojmu tinejdžer javlja se termin adolescent ili adolescencija (lat. adolescere - rasti, dozrevati) koja označava prvu mladost, životno doba između puberteta i rane mladosti.

Prema popisu stanovništva iz 2002. godine, na teritoriji Srbije (bez Kosova i Metohije) živi 498 834 tinejdžera uzrasta između 15 i 19 godina, odnosno tinejdžeri u Srbiji čine 6,7 odsto ukupnog stanovništva. (Strategic Marketing, www.smmri.co.yu)
Nasilje, zločini i seksualna neobuzdanost su teme koje se stalno vraćaju u medijski tretman omladinske kulture. Mladi postaju sinonim za neobuzdano zadovoljstvo u novom dobu hedonističke potrošnje. Ovo izjednačavanje mladosti sa potrošnjom najbolje pokazuje uvođenje termina „tinejdžer“ u svakodnevni rečnik. Etiketa koju su skovali američki istraživači tržišta sredinom četrdesetih godina XX veka, termin tinejdžer je ubrzo uvezen u britanski popularni diskurs. „Raspoznatljivi ne samo po svojoj mladosti već i po naročitoj vrsti upadljive, slobodnom vremenu orjentisane, potrošnje, za tinejdžere se smatralo da se nalaze u samom središtu nove potrošačke kulture“ (Ozgerbi 2005:571).

Tokom devedesetih, koncept tinejdžera, središnjeg pojma potrošačke kulture, postepeno gubi na značenju. Umesto „tinejdžera“ u prvi plan su došli prizori „izgubljene generacije“. Ovaj termin pre svega se vezuje za grupu američkih pisaca koji su nakon Prvog svetskog rata, dvadesetih godina prošlog veka, otišli u Pariz,. U to vreme Pariz je zbog svoje liberalnosti i otvorenosti postao mesto za okupljanje pisaca. O samoj srži izgubljene generacije najviše govore likovi u romanima Ernesta Hemingveja, Tomasa Eliota, Gertrude Štajn, Ezre Paund i drugih američki stvaralaca nakon Prvog svetskog rata. Njihovi glavni junaci predstavljaju viđenje sveta samih autora, koji su se hrabro suprostavljali materijalizmu i besmislu modernog sveta. Često je glavni junak tragičan lik koji se ne može suprostaviti sudbini, već umire kao plemenit i pravedan u nepravednom svetu. Kasnije je termin „izgubljena generacija“ počeo da označavao mlađu gomilu preterano obrazovanih i premalo zaposlenih maloletnika, koji vode apatične i u velikoj meri besciljne živote.

1.2. Definisanje predmeta istraživanja

Mediji igraju sve značajniju ulogu u društvu, često presudno utičući na formiranje stavova odraslih o deci, kao i na postupke koji iz tih stavova proizlaze.
Istraživanja slike deteta u medijima pokazuju da je ta slika zabrinjavajuće retka i neobjektivna. Zato je potrebno učiniti sve da se način prikazivanja dece u medijima promeni u pravcu boljeg predstavljanja njihovog stvarnog stanja i potreba. „Potpunije sagledavanje i bolje razumevanje stanja i potreba dece od strane svih koji neposredno ili posredno utiču na poteze i mere koje društvo preduzima prema njima, pomoglo bi da se celokupna društvena politika prema deci obraća njihovim najboljim interesima. Da bi ovo počelo da se ostvaruje u našoj zemlji, potrebno je najpre sistematsko istraživanje načina predstavljanja dece u medijima, koja su do sada bila sasvim sporadična“ (Korać, Vranješević 2001:26).

Sadašnjoj generaciji adolescenata stoji na raspolaganju spektar novih rizičnih ponašanja kojih se roditelji pribojavaju, iako su se i sami svojevremeno upuštali u rizike. Skoro da je uobičajno da adolescenti danas koriste alkohol i duvan, da upotrebljavaju marihuanu i druge droge, da u apotekama kupuju sedative, da voze motore i automobile brzo, ne pažljivo i pod dejstvom ovih supstanci, da su seksualno aktivni bez zaštite od trudnoće ili bolesti koje se prenose seksualnim odnosom, da beže iz škole, da se uključuju u lokalne bande ili sekte, da učestvuju u nasilnim i delikventnim aktivnostima poput pljačke, ubistva, silovanja, da razmišljaju o samoubistvu i pokušavaju ga, da dovode sebe u poziciju žrtve uključujući i bežanje od kuće.
Ovako nezdravo upuštanje u rizik adolescenata, i rizično ponašanje, svakodnevni su sadržaj današnjih porodičnih priča, policijskih dosijea, novinskih rubrika.

Ponekad se adolescenti upuštaju u opasan rizik tako što imitiraju najčešće vršnjake, roditelje i druge odrasle kako bi se pokazali u društvu ili identifikovali sa svojim uzorima. Veliki uticaj na bolje razumevanje dece i mladih i celokupna društvena politika prema deci i mladima može poboljšati stanje stvari ukoliko se uredi pravni aspekt ovog problema.
U Srbiji, od 1993. godine postoji Kodeks deca i mediji (www.taboomagazine.org/.../Separat%20-%20Kodeks%20-0.pdf) koji su svojevremeno potpisali 28 informativnih kuća i sve, u tom trenutku, vodeće političke partije. Međutim, danas, šesnaest godina kasnije, niko se ne poziva na ovaj kodeks i svi se ponašaju kao da on ne postoji. Osnovne odrednice Kodeksa se odnose na pravila ponašanja medija u odnosu na decu, gde se kaže da pri izveštavanju o intimnoj sferi treba odvagnuti javni interes za informacijama nasuprot interesa pojedinaca na očuvanju te interesne sfere. Izveštavanja o prekršajima mladih ne smeju da otežaju ili onemoguće njihovo ponovno uključivanje u društvo. Prezimena u takvim slučajevima treba skratiti. Mediji su dužni da čuvaju integritet sve dece, uključujući tu i maloletne prestupnike čijem se punom identitetu ne može davati publicitet niti se na mediju mogu slobodno (neobavezno) interpretirati uzroci, posledice i struktura samog devijantnog ponašanja (član 14). Odredba o devijantnom ponašanju nalazi se u članu 15 Kodeksa deca i mediji i ukazuje na to da se deca u medijima ne smeju izlagati prikazima devijantnog ponašanja niti primerima pušenja, konzumacije alkohola, uživanja droge i sl. koji mogu biti podsticajni ili pogodni za oponašanje. Posebno se licima za koja su svojstvena takva ponašanja, ne mogu dodeljivati uloge heroja, niti se prećutno može takvo ponašanje prikazivati kao društveno prihvatljivo, bez obzira na njegovu eventualnu rasprostranjenost.

Dok se javnosti sa jedne strane prezentuje slika deteta u medijima kao potencijalno ili stvarno ugroženog člana društvene zajednice, sa druge strane se u medijima uopšte ne govori o dečijim pravima, niti o dokumentu koji reguliše ovu sferu. „To ukazuje na jednu važnu karakteristiku odraslih prema deci: ono što je ne samo deklarativno prihvaćeno, nego i pravno regulisano, uopšte se ne prepoznaje kao pravo i automatski ne priznaje kao odgovornost i obaveza odraslih (od roditelja, do nadležnih organa i institucija), već se predstavlja kao stvar dobre volje i njihove humanosti“ (Korać, Vranješević 2001:27). Mediji, pritom, pružaju odličnu priliku odraslima da, navodno govoreći o deci, zapravo govore o sebi. Slikajući sliku ugroženog i pasivnog deteta, oni u stvari slikaju idealizovanu sliku sebe samih, kao humanih i brižnih spasilaca i zaštitnika.
Ponašanje mladih sve više se vezuje i za upotrebu govora mržnje. „Govor mržnje u poslednje vreme postao je izlizan i semantički neodređen pojam.“ (Pankov 2009:19)  Osnovno značenje ovog termina je javno etiketiranje, diskvalifikacija i satanizacija određene društvene grupe, a iz govora mržnje često može da dođe i do fizičke likvidacije.

Koncept se pojavio u Sjedinjenim Američkim Državama kasnih sedamdesetih godina XX veka i od tada su u mnogim zemljama, ali ne i u našoj, uvedeni zakoni kojima se određuju dodatne kazne za govore motivisane predrasudama ili netrpeljivošću uperenim protiv određenih grupa koje za posledicu imaju podsticanje i podstrekivanje rasne mržnje, agresiju ili zločin, uključujući širenje nacističke propagande.

„Pod govorom i aktima mržnje danas u savremenom svetu podrazumeva se propagiranje, veličanje ili opravdavanje zločina počinjenog prema društvenim grupama ili njihovim pripadnicima usled njihove rase, boje kože, vere, nacionalnog odnosno etničkog porekla, pola, seksualne orjentacije, imovinskog, zdravstvenog ili bračnog stanja, roditeljskog statusa, političkog opredeljenja, godina života ili drugih ličnih osobina ili podsticanje vršenja takvih zločina; iznošenje ili prenošenje ideje o superiornosti ili potčinjenosti jedne društvene grupe ili njenih pripadnika; korišćenje pozdrava, isticanje simbola odnosno upotrebljavanje drugih sredstava koja mogu da prouzrokuju remećenje javnog reda i mira, a koja podstiču na mržnju prema društvenim grupama i njenim pripadnicima i ispisivanje poruka ili simbola diskriminatorne sadržine na javnim mestima“  (Newsletter No 1., YUCOM Komitet pravnika za ljudska prava, Beograd, 2008:1).

„Mnogi poistovećuju termin jezik mržnje sa pojmom govor mržnje. Međutim, u naučnoj terminologiji, pod pojmom jezik mržnje prvenstveno se smatra ispoljavanje duha netolerancije posredstvom medija, dok se govor mržnje vezuje za javne istupe u ostalim kanalima komunikacije, formalnim i neformalnim. To uključuje kompletnu javnu sferu, od  politike, preko kulture, umetnosti, nauke, obrazovanja i sporta. Postoji i privatna sfera koja takođe generiše duh netolerancije, odnosno podstiče govor mržnje u koje spadaju sportski tereni, kafana, ulica i slično.“ (Babić 2004:5)
     
1.3. Procenjivanje relevantnosti istraživanja

Značaj masmedija, pa samim tim i dnevnih novina, na oblikovanje stvarnosti i njihov uticaj na vaspitanje mladih je velik. Pokazalo se da se mediji nedovoljno bave mladima. Ukoliko i pišu o tinejdžerima, oni su predstavljeni u negativnom kontekstu.
Nezadovoljavajuće prikazivanje dece u medijima, može biti poboljšano medijskim obrazovanjem, i to pre svega takvim koje uključuje dečiju participaciju i u medijima i u društvu. S tim će biti moguće napredovati ka boljem načinu predstavljanja dece u medijima kao i ka većoj demokratiji.
Ovo podrazumeva započinjanje dijaloga i procesa dogovaranja između dece, roditelja, nastavnika, ljudi u medijima, predstavnika vlasti i raznih zainteresovanih društvenih organizacija.
Medijsko obrazovanje ne predstavlja samo puko sticanje znanja o medijima. Njen osnovni potencijal leži u tome da deci i mladima omogući sticanje uvida, formiranje stavova i baratanje veštinama nužnim za razvoj demokratskih vrednosti.
Medijsko obrazovanje, podrazumeva sticanje medijske pismenosti. Ovakvo  sticanje pismenosti može bili istinski uspešno samo ako se uzme u obzir povezanost dva ključna faktora, specifičnosti datog medija i načina na koji te specifičnosti razumeju oni koji se obrazuju. Kao jedan od nužnih uslova za uspostavljanje i razvoj demokratskog društva, medijsko opismenjavanje može značajno doprineti usvajanju demokratskih vrednosti kod dece i mladih.

Međunarodni savet za film i televiziju (CICT) 1973. godine dao je definiciju medijskog obrazovanja i ona glasi: „Pod obrazovanjem putem medija treba podrazumevati studiranje, podučavanje i vaspitanje uz pomoć modernih sredstava komunikacije i izražavanja, koja postaju sastavni deo specifičnog i autonomnog područja procesa saznanja u pedagoškoj teoriji i praksi.“ Ali, pod medijskim obrazovanjem se podrazumeva i sticanje sposobnosti za kritičko iščitavanje svih vrsta medija. Cilj je smanjenje distanciranosti od medija putem razumevanja njihovog funkcionisanja i upoznavanja sa njihovim sadržajima, kao i putem njihovog postavljanja u različite perspektive u odnosu na sisteme u kojima se oni razvijaju.
„Mediji danas predstavljaju sastavni deo dekora privatne sfere. Oni  su ponekad i značajnije obrazovne institucije od same škole, jer je prevazilaze u obimu publike, vremenu i interesovanju koje posvećuje svojoj publici, kao i u raznovrsnosti sadržaja koje nude“ (Gone 1998:14).
Podaci dobijeni istraživanjem i analiziranjem  dnevnih novina „Blic“, „Kurir“, „Politika“ i „Danas“ ukazuju na problem nevidljivosti tinejdžera u srpskoj medijskoj kulturi i mogu biti osnov za neka dalja, studioznija istraživanja.

 2. CILJ RADA

2.1. Definisanje cilja istraživanja

Skoro svakog dana u svom životu, svaka osoba manje ili više odlučuje i/ili čini nešto što se direktno ili indirektno tiče dece: kao roditelj, kao nastavnik, kao stručnjak, kao administrator, kao novinar, kao političar, a ponekad kao sve to zajedno. Upravo te odluke i postupci oblikuju fizički i socijalni kontekst u kome odrastaju deca, a od toga u velikoj meri zavisi i kako će izgledati budućnost jednog društva. Zbog toga odrasli imaju odgovornost da štite dobrobit deteta i da, u svim odlukama i postupcima koji ga se tiču, vode računa o njegovom najboljem interesu.
Istražujući koliko i na koji način su tinejdžeri prisutni u medijima, u odabranim i analiziranim dnevnim novinama „Blic“, „Kurir“, „Politika“ i „Danas“ pokušala sam da utvrdim kako su mladi prikazani u njima. Osnovni zadatak ovog istraživanja bio je da ispita sliku tinejdžera koja se plasira u medijima namenjenim odraslima. Fokusirala sam se na vidljivost tinejdžera u dnevnim novinama i na predstavu, to jest način na koji su oni prikazani u njima.

2.2. Obrazloženje o potrebama istraživanja

Znanja odraslih o deci, sa izuzetkom stručnjaka koji se bave decom, zasnivaju se najvećim delom iz ličnog iskustva - kao deteta i najčešće kao roditelja. Ako se, sa jedne strane ima u vidu subjektivnost i nesistematizovanost ovakvih znanja, a sa druge strane značaj na njima zasnovanih odluka i postupaka, raskorak između važnosti koja se u javnosti deklarativno pridaje deci i načina na koji se odrasli informišu o njima je velik i zastrašujući.

Pored subjektivnog iskustvu, znanja odraslih o razvoju, karakteristikama i potrebama deteta zasnivaju se i na popularnoj literaturi o deci i najčešće na slici deteta i detinjstva koje plasiraju mediji masovnog komuniciranja. Dostupnost literature o deci je relativno mala na našem tržištu i po pravilu ograničena na obrazovanije slojeve u većim gradskim centrima, pa samim tim je i njen uticaj mali.

Svakako, najveći uticaj na stavove i ponašanje odraslih prema deci i jedan od osnovnih izvora saznanja o deci pružaju mediji masovnog komuniciranja. Zbog toga se javila potreba za istraživanjem kako su tinejdžeri predstavljeni u dnevoj štampi.

3. METOD

3.1. Metode obrade i analize podataka

U istraživanju - Tinejdžeri u dnevnim novinama „Blic“, „Kurir“, „Politika“ i „Danas“ korišćena je kvalitativna analiza sadržaja. Analiza sadržaja je metoda za objektivnu, sistematsku analizu očiglednog sadržaja saopštenja (štampe, radio-emisija, knjiga, filmova) ali i sekvenci neverbalnog ponašanja ili slikovnih priloga. Ova metoda podrazumeva nalaženje adekvatne jedinice analize, zatim sistema kategorija analize, i najzad konstruisanje uređenog skupa pravila kodiranja, odnosno jasno definisanih uputstava za razvrstavanja svake jedinice analize u jednu kategoriju: ko upućuje poruku, šta ona sadrži, kome je upućena i sa kakvim dejstvom. Na osnovu analize sadržaja može se zaključivati o skrivenim namerama, ciljevima ili ideologiji pošiljaoca poruke.

Za jedinicu analize ovog istraživanja uzet je svaki sadržaj (bilo da je u pitanju kratka vest, članak ili fotografija) u kojem se pojavljuju tinejdžeri, pa čak i toliko prostorno mali ako je obuhvatao samo jednu rečenicu ili manju fotografiju.
4. KORPUS ISTRAŽIVANJA

4.1. Utvrđivanje kriterija za izbor korpusa

Ne postoje potpuni podaci o broju štampanih medija u Srbiji, njihovom tiražu, geografskoj rasprostranjenosti, vlasničkoj strukturi itd. Ali, pretpostavlja se da postoji najmanje 300 štampanih medija na tržištu Republike Srbije, od dnevnih, preko nedeljnih i dvonedeljnih novina do mesečnika, a njihova pokrivenost varira od nacionalne do regionalne i lokalne.
Agencija Strategic Marketing je 2007. godine sprovela istraživanje o čitanosti dnevnih novina u Srbiji, kojim je utvrđeno da dnevne novine u Srbiji redovno čita 38,3 odsto populacije. Najčitaniji dnevni listovi u Srbiji u 2007. godini, prema ovom istraživanju su: Blic - 14,2 %, Večernje novosti - 11,3%, Kurir - 8,4%, Press – 5,5%, Alo – 3,3%, Politika – 2,9%. Na osnovu gore navedenih podataka, možemo zaključiti da su od analiziranih dnevnih novina, čak tri među najčitanijima.

Na osnovu rezultata istraživanja studije IREX-a „Šta čita Srbija“ iz decembra 2006. godine pokazalo se da svega 29 odsto ispitanika čita dnevne novine svaki dan. U poređenju sa drugim medijima (TV, radio, internet) vreme koje ispitanik provede čitajući dnevne novine (44 minuta) i časopise (50 minuta) u toku jednog prosečnog dana je daleko manje nego vreme provedeno ispred televizije (228 minuta) i radija (199 minuta), ali i interneta (61 minut).  I to istraživanje je pokazalo da su najčitanije dnevne novine u Srbiji „Blic“, „Večernje novosti“, „Kurir“ i „Politika“. Najčitaniji časopisi su „Blic žena“, „Skandal“, „Nedeljni telegraf“, „Glorija“, „Ilustrovana politika“ i „NIN“. 

Korpus istraživanja činila su četiri dnevna lista: „Blic“, „Danas“, „Politika“ i „Kurir“ tokom jula 2009. godine. Prikupljeni materijal za istraživanje sastojao se od po sedam brojeva (od ponedeljka do nedelje) svakog dnevnog lista raspoređenih tokom jednog meseca. Celokupan uzorak činilo je sedam brojeva „Blic“-a, „Kurir“-a, „Politike“ i šest brojeva „Danas“-a (ove novine imaju vikend izdanje), što ukupno iznosi 27 brojeva prikupljenih tokom meseca jula. U tih 27 brojeva, pronađeno je 75 tekstova koji ili za temu imaju tinejdžere ili su samo usputno spomenuti. Treba napomenuti da je prosečan broj tekstova koji se pojavljuju na stranicama analiziranih dnevnih novina veći od 100, i to: Blic - 118, Kurir - 105, Danas - 95, Politika - 147. Nažalost prosečan broj tekstova koji su posvećeni mladima u ovim listovima ne prelazi osam.

Bitno je reći nešto i o uređivačkoj politici analiziranih dnevnih listova. „Blic“ su privatne dnevne novine. Uređivačka politika ovih novina je proevropski orjentisana i bliža je vlasti nego opozicionim političkim strankama. „Kurir“ je politički tabloid, koga odlikuje senzacionalistički stil pisanja. „Politika“ je tradicionalna dnevna novina koja se smatra provladinim medijem, dok je dnevni list „Danas“ ozbiljno informativno-političko glasilo sa uređivačkom politikom koja teži balansiranom izveštavanju i analitičkim tekstovima.

4.2 Utvrđivanje kriterija za kodiranje korpusa

Kategorije za kodiranje sadržaja određene su na osnovu sadržinskih kriterijuma. Sadržinska analiza odnosi se na predstavu tinejdžera koja se javnosti prezentuje posredstvom dnevnih novina. Kategorije sadržinske analize predstavljaju tri osnovne odrednice tinejdžera: pasivnost, aktivnost i neodređeno.

Pasivnost

Ovu kategoriju uključuju sve teme u kojima su tinejdžeri predstavljeni kao pasivni primaoci pozitivnih ili negativnih uticaja okruženja. Pasivnost je raščlanjena na četiri podkategorije:

1. Ugroženi tinejdžeri/žrtve: ova podkategorija uključuje delovanje potencijalno ili stvarno ugrožavajućih faktora na mlade, poput bolesti, siromaštva, zlostavljanja ili zanemarivanja u porodici, nesreće, nasilja odraslih nad njima, nakomanije ili alkoholizma i slično.

2. Tinejdžeri kao predmet zaštite i staranja odraslih i društva: u ovoj podkategoriji nalaze se tekstovi koji govore o akcijama odraslih organizovanih kako bi se pružila pomoć i podrška mladima, kao i sve individualne aktivnosti odraslih, pre svega roditelja, koje se tiču brige o tinejdžerima.

3. Tinejdžeri u promociji odraslih i u političkoj promociji: ova podkategorija se odnosi na sve one sadržaje u kojima su tinejdžeri samo pasivni posmatrači, koji su tu da posluže za promociju odraslih, bilo roditelja, političara, ili nekih drugih odraslih pripadnika društva.

4. Stereotipizirani tinejdžeri: stereotipno prikazivanje ljudi je uobičajna pojava u srpskim medijima i društvu uopšte. Najčešći stereotipi vezuju se za ponašanje koje je, navodno, normalno za njihov uzrast. Prema stereotipiziranom predstavljanju, tinejdžeri se ili povlače u sebe i postaju depresivni ili burno reaguju na komentare odraslih i postaju problematični.

Aktivnost

Ova kategorija sastoji se od tri podkategorije u kojima su tinejdžeri prikazani kao aktivni učesnici u svim životnim oblastima (sportu, školi, lokalnoj ili široj zajednici).

1. Uspešni tinejdžeri: ovde su zastupljene  teme koje govore o tinejdžerima koji su uspešni u različitim sferama.

2. Tinejdžeri kao akteri nasilja: ova podkategorija obuhvata primere  koji su objavljivani u rubrici crna hronika.

3. Tinejdžeri u slobodnom vremenu: obuhvata teme koje se odnose na igru, zabavu, i učešće u raznim slobodnim aktivnostima, uključujući i kulturna dešavanja.

Bez odrednice-neodređeno

U ovoj kategoriju smešteni su svi tekstovi za koje se ne može jasno odrediti da li su u njima tinejdžeri prikazani pasivno ili aktivno u odnosu na okolinu.

5. PREGLED VLADAJUĆIH STAVOVA U LITERATURI

U knjizi „Nevidljivo dete“, autorki Nade Korać i Jelene Vranješević, nalazi se  istraživanje o prisutnosti dece u medijima. Ovo istraživanje se ne bazira na konkretnom uzrastu dece, već se bavi decom u širem smislu te reči. Najveći deo mog istraživanja se upravo bazira na ovoj studiji. „Ključne karakteristike slike deteta u medijima su: slaba vidljivost, pretežno prikazivanje dece u negativnom kontekstu (bilo kao ranjive i bespomoćne ili kao problematične i opasne), površan i senzacionalistički pristup, korišćenje deteta kao sredstva za privlačenje pažnje na druge teme ili za pridavanje značaja drugim temama, implicitno ili eksplicitno vrednovanje dece na osnovu merila odraslih, stereotipizirano (često crno-belo prikazivanje: anđeli ili đavoli, uključujući i predrasude o današnjoj decu usled neznanja i straha od novog), neosetljivost za razvojne, individualne i druge osobenosti i potrebe dece“ (Korać, Vranješević, 2001:26).

Još jedna studija koja se bavila ovom problematikom  rađena je u Americi i njeni autori su Kunkel i Smith. Zaključak analize slike deteta u dnevnoj štampi SAD-a je da se mediji i tamo, kao i kod nas bave temama vezanim za nasilje koje sprovode deca ili su oni žrtve istih, dovodi do toga da takvo fokusiranje medija može imati dvostruko nepoželjne efekte. To sa jedne strane utiče na društveni i politički kontekst vezan za decu i mlade, umanjujući relativni značaj svih drugih tema.
Sa druge strane ovo može dovesti do iskrivljene predstave same dece i mladih o njihovim vršnjacima, odnosno o društvenoj grupi kojoj sami pripadaju i sa kojom se u najvećoj meri identifikuju. Autori Kunkel i Smith (1999: 85)  upozoravaju da je potrebna veća obuhvatnost i uravnoteženost u izveštavanju o temama vezanim za decu da bi se javnost adekvatnije i efikasnije informisala o svim značajnim dnevnim pitanjima iz ove oblasti.

6. ANALIZA

Na osnovu analize celokupnog uzorka dnevnih novina za jul 2009. godine, može se zaključiti da je vidljivost mladih izuzetno mala. Tekstovi o tinejdžerima smešteni su na sporedne strane, oni su kratki i kroz njih mi dobijamo samo osnovnu informaciju o tome šta se adolescentima događa ili šta se za njih organizuje. Najčešće se tinejdžeri javljaju u rubrikama crne hronike i društva, a najmanje u rubrici kulture i zabave.

Kada dobiju nešto prostora u informativnim medijima, deca i mladi su najčešće predstavljeni u negativnom kontekstu, kao žrtve nesreće, siromaštva, kriminala i nasilja (kada je reč o kriminalu i nasilju adolescenti se srazmerno često prikazuju kao i njegovi nosioci). Osim slabe vidljivosti u medijima, kao glavni problem javlja se stereotipiziranost slike deteta. Sa jedne strane piše se o deci koja su žrtve ili prestupnici, a sa druge strane o izuzetno uspešnoj deci. A gde su tekstovi o tako reći običnoj deci, koja čine ogromnu većinu dece i mladih koji prosto idu u školu, izlaze u diskoteke, trude se da rešavaju probleme u svom okruženju, idu u kupovinu, viđaju se sa svojim momcima i devojkama, čitaju knjige i slušaju muziku, gledaju filmove, jednom rečju žive običan i normalan život. Za njih očigledno nema mesta u našim medijima.

Jezik mržnje je sve zastupljeniji u medijma. I dalje smo društvo u kojem ne postoji tolerancija za različitost. To se vidi i na primerima iz sprovedenog istraživanja, gde se jedan segment nasilja upravo sprovodi usled različitosti mladih žrtava. U vremenu demokratije i XXI veka, događa se da je dečak pretučen samo zato što je romske nacionalnosti, ili zato što je muslimanske vere. A mediji, takvu vest samo prenesu, najčešće kao agencijsku, zanemarujući dublju prirodu problema.

6.1 Distribucija po analiziranim dnevnim novinama

Analiza sadržaja obuhvatala je analizu četriri dnevna lista, koja su među najčitanijim u Srbiji. To su „Blic“, „Kurir“, „Politika“ i „Danas“. Pod dnevnim novinama podrazumevamo vrstu štampe koja izlazi svakodnevno i najčešće je informativno-političkog karaktera. Danas su dnevne novine pretežno informativne, ali se od njih traži više raznovrsnosti i iscrpnosti, više ocena događaja i atraktivnih komentara, naročito se traže ekskluzivne informacije i ekskluzivne fotografije, više pažnje se posvećuje lokalnim rubrikama i servisnim informacijama, a oglasni deo dobija sve više na značaju. 

„Blic“ su privatne dnevno novine koje izlaze sedam dana u nedelji, i na medijskoj sceni su prisutne 12 godina. Prosečan broj tekstova po izdanju je 111. U sedam analiziranih brojeva ovog dnevnog lista,  tinejdžerima je posvećena pažnja ukupno samo u 24 teksta. Ovakvu slabu vidljivost ne možemo pravdati ni jednim značajnijim političkim događajem koji se tih dana dešavao u zemlji, regionu ili u svetu. Kao i ostale dnevne novine informativnog karaktera („Politika“ i „Danas“), „Blic“ najviše pažnje posvećuje političkim temama.

Dnevni list „Kurir“ je politički tabloid, koji o društvenim i političkim temama piše na senzacionalistički način. Prosečan broj tekstova u ovim novinama je 105, dok se tinejdžeri u sedam analiziranih brojeva spominju samo u 11 primera. To govori da  analizirana društvena grupacija nije dovoljno zanimljiva uređivačkoj politici „Kurir“-a, i  da tekstovi o tinejdžerima ne povećavaju tiraž.

„Politika“ je novina sa najdužom tradicijom na našim prostorima, izlazi još od 1904. godine. Pošto su jedne od ozbiljnijih dnevnih novina u Srbiji, broj tekstova po izdanju im je 149, i to su novine koje imaju najveći broj tekstova. Međutim, ni oni ne posvećuju dovoljno pažnje mladima. Od ukupno sedam izdanja, o tinejdžerima se pisalo samo u  28 tekstova. Ali se od drugih analiziranih dnevnih novina razlikuju po tome što tekstove o tinejdžerima pišu pored novinara i stručna lica, koja ukazuju na probleme mladih u današnjem društvu.

„Danas“ izlazi 13 godina, ali još uvek nema zavidan tiraž. Prosečan broj tekstova je najmanji u odnosu na ostala tri dnevna lista i iznosi 95. Shodno tome, ni tekstovi o mladima ne zauzimaju velik prostor u ovim novinama. U šest analiziranih brojeva („Danas“ vikendom izlazi u vidu dvoboja), mladi su spomenuti u svega 12 tekstova.

6.2 Distribucija po rubrikama

Tekstovi o tinejdžerima smešteni su na sporedne strane, oni su kratki i kroz njih mi dobijamo samo osnovnu informaciju o tome šta se adolescentima događa ili šta se za njih organizuje. Najčešće se tinejdžeri javljaju u rubrikama crne hronike i društva, a najmanje u rubrici kulture i zabave. Ubistva, nesreće, suđenja i druge crne strane života oduvek su privlačile čitatelje. Crne hronike su veoma čitke, pa je konkurencija u saznavanju i objavljivanju atraktivnih tema iz tog područja među novinarima velika. Zato uredništva posvećuju veliku pažnju takvim rubrikama, koje, ukoliko su dobro organizovane, imaju svoje stalne izvore informacija, koji im omogućavaju da dođu na mesto nesreće ili kriminalnog čina gotovo u isto vreme kad i policija, kako bi mogli da izveštavaju javnost paralelno sa službenom istragom, a po mogućnosti i još brže.



6.3 Distribucija po polu

Kada govorimo o polu tinejdžera, preovladava odrednica neodređeno, tj. u najvećem broju slučajeva (55%) nije bilo bitno naglasiti pol. Ukoliko je pol tinejdžera istaknut, preovlađuju tinejdžeri sa 27%, a tinejdžerke su zastupljene svega 18%. Ovi podaci ukazuju na činjenicu da nije bitan pol tinejdžera kojima dnevne novine posvećuju pažnju. Tinejdžeri su najzastupljeniji u rubrici o sportu ili kao akteri nasilja, a tinejdžerke kao žrtve nasilja. Što potvrđuje tezu da se mediji dok pišu o nekoj pojavi, vode svojim predrasudama i stereotipima koje im je društvo nametnulo.

6.4 Kategorije analize-osnovne odrednice

Kategorije analize, tj. sadržinskih kriterija pokazuje da su tinejdžeri najčešće prikazani pasivno, 48%, i to pre svega kao žrtve. Aktivnost mladih zauzima  36 odsto analiziranog sadržaja, dok odrednica neodređeno 16 odsto sadržaja.
U kategoriju Neodređeno uglavnom spadaju tekstovi u formi saveta, poput rubrika u „Blic“-u SAVET DANA i ŠTA NAJVIŠE VOLIM U VOJVODINI, ili oni koji se tiču školstva (upisnog roka u srednje škole i na fakultete).

6.5 Kategorija pasivnih odrednica

U kategoriji pasivnih odrednica su se našli primeri u kojima su tinejdžeri predstavljeni pasivno u odnosu na ostale aktere događaja ili fenomena o kojem se piše. Kategorija pasivnih odrednica je najzastupljenija u analiziranom sadržaju. Ova kategorija je raščlanjena u četiri podkategorije i to: tinejdžer žrtva, tinejdžer u funkciji promocije odraslih, tinejdžer-objekt zaštite i staranja odraslih i sterotipizirani tinejdžer. Na osnovu ovih odrednica zaključuje se da su mladi u medijima predstavljeni najčešće kao žrtve, zatim kao objekti koji su u funkciji promocije odraslih ili zaštite odraslih i na kraju, u jednom direktnom primeru su stereotipno prikazani.

6.5.1 Tinejdžeri žrtve 

Na osnovu ove podkategorije, tinejdžer žrtva se u analiziranim novinama pojavljuje 22 puta (78%). Najčešće su prikazani kao ugrožena bića ili žrtve različitih nepovoljnih okolnosti (saobraćajnih nesreća, nasilja, siromaštva). „Blic“ u svojih 10 tekstova piše o mladima - žrtvama, „Politika“ u šest, „Kurir“ u četiri, dok „Danas“ samo u dva slučaja.
Kada se uzme u obzir da je najveći broj slučajeva u kojima su tinejdžeri prikazani kao žrtve smešten na strane crne hronike, a poznato je da od ova četiri dnevna lista ova rubrika u „Blic“-u zauzima najveći broj strana (čak četiri), ne čudi činjenica da upravo ove novine i najviše pišu o tinejdžerima - žrtvama.

6.5.2 Tinejdžeri u funkciji promocije odraslih

U vreme prikupljanja podataka za istraživanje o vidljivosti tinejdžera u srpskoj štampi, tokom jula, jedna od glavnih tema naših medija bila je da li srednjoškolci moraju da plaćaju upis godine. Tim povodom „Politika“ je objavila tekst čiji je naslov bio: „ŠKOLE MANIPULIŠU ĐAČKIM DINAROM“. Još jedan primer koji spada pod ovu podkategoriju je tekst lista „Blic“, takođe u vezi sa upisom srednjoškolaca: „KRŠILI ZABRANU O NAPLATI ĐAČKOG DINARA“. Kada se izanaliziraju  ova dva teksta, jasno se vidi da su ovde đaci samo pasivni posmatrači i da se spominju kako bi „pomogli“ u promociji političara, konkretno ministarstva prosvete, u promociji škole (svako spominjanje naziva škole je besplatna reklama za iste) i svojih roditelja.

6.5.3 Tinejdžeri-obekti zaštite i staranja odraslih

U primere koji pripadaju ovoj podkategoriji najčešće se nalaze tekstovi stručnih lica, u formi ličnog stava. „Politika“ ima praksu da u okviru rubrike LIČNI STAV objavljuje tekstove sociologa i psihologa na temu dece u medijima. Jedina dva primera iz ove podkategorije objavljena su upravo u  rubrici LIČNI STAV.  „Politika“ od 14. jula objavila je tekst profesora Dragana Kokovića pod nasolovom „CENTAR ZA DNEVNU BRIGU“, u kojem se govori o nasilju koje proističe iz dosade. A devet dana kasnije je izašao tekst  Veronike Išpanović-Radojkić, univerzitetskog profesora i psihijatra za decu i mlade. I ovoga puta tema je bila nasilje u školama i na ulici, a naziv teksta glasio je „VAŽNO JE OSEĆANJE PRIPADNOSTI“.           

6.5.4 Stereotipizirani tinejdžeri

Stereotipi su sastavni deo naših života. U društvenim naukama pojam se koristi za shematski, uprošćen i teško promenljiv odnos prema nekome ili nečemu. Izraz je nastao u periodu javljanja i razvoja rasnih, etničkih, verskih i socijalnih netrpeljivosti. U osnovi stereotipa nalazi se pogrešna i neopravdano široka generalizacija. Stoga se svaki grupni stereotip koji sadrži izrazito emocionalno negativno ocenjivanje neke etničke, rasne, verske ili socijalne grupe tumači kao predrasuda. ( www.sr.wikipedia.org)
Samim tim ni ovo istraživanje nije moglo da prođe bez ovakvog predstavljanja tinejdžera. Najčešći stereotipi vezuju se za ponašanje koje je, navodno, uobičajno za njihov uzrast, pa tako na primer svi vole da se svađaju, povlače u sebe, burno reaguju na komentare odraslih, počinju sa devijantnim ponašanjem i slično. Konkretan primer gde je tinejdžer u potpunost prikazan stereotipizirano u ovom istraživanju pojavljuje se samo jedanput i to u rubrici DECA u „Blic“-u, gde se na „stručan“ način daju saveti kako naučiti tinejdžera da reaguje u kriznim situacijama. Međutim, često se u tekstovima provuče neki uobičajni stereotip specifičan za njihov uzrast. 

6.6 Kategorija aktivnih odrednica
Kao drugi najzastupljeniji vid predstave tinejdžera javlja se kategorija aktivnih odrednica. U njoj su mladi prikazani kao aktivni učesnici nasilja, talenti, a pisalo se i o tome kako provode svoje slobodno vreme. Aktivnih tinejdžera je mnogo manje nego pasivnih. Najfrekventnija podkategorija aktivnih odrednica su uspešni tinejdžeri. Ali ta činjenica ne raduje, jer su u tim primerima mladi delom žrtve, pošto imaju finansijskih problema i manjka podrške za dalja takmičenja i napredovanja. Tinejdžeri kao akteri nasilja spominju se u osam primera, i u ovoj podkategoriji preovlađuje muški pol. Na poslednjem mestu po broju primera nalazi se odrednica tinejdžeri u slobodnom vremenu, gde se najviše pisalo o njihovim lošim navikama i nekvalitetno provedenom slobodnom vremenu.

6.6.1 Uspešni tinejdžeri

U vreme kada sam prikupljala građu za ovo istraživanje, u Srbiji su se održavala dva velika sportska takmičenja, Univerzijada u Beogradu i Atletsko juniorsko prvenstvo u Novom Sadu. Sve dnevne novine su objavljivale iscrpne izveštaje sa ovih sportskih dešavanja, i tada je rubrika sport dobijala više prostora u novinama u odnosu na uobičajan broj strana. Zbog toga su u ovoj podkategoriji tinejdžeri najčešće predstavljeni kao uspešni sportsti i nešto manje kao mladi talenti. Sva četiri dnevna lista su objavljivala uspehe naših sportista, što je za pohvalu. Ali ne treba pisati o mladim i uspešnim sportistima samo kada se održavaju takmičenja i kada se postižu rezultati.
O mladim talentima se u julu pisalo svega 4 puta. Dva članka izašla su u „Politici“: „PETNAESTOGODIŠNJAK SAVETUJE RUPERTA MARDOKA“ i „KREDA JAČA OD RAČUNARA“. Po jedan tekst se nalazi i u „Kurir“-u, o mladom harmonikašu, i u „Blic“-u. Nažalost, u najvećem broju ovih tekstova gde su tinejdžeri prikazani kao uspešni, oni su u  isto vreme i žrtve siromaštva. Mladi talenti susreću se sa problemima poput nedostatka finansija ili podrške za napredovanje i postizanje još boljih rezultata.

6.6.2 Tinejdžeri-akteri nasilja

Veliki deo devijantnog i delikventnog ponašanja izvire iz dosade, usled nesposobnosti pojedinaca da kreativno ispune slobodno vreme.  Kada pojedinci postanu frustrirani u svom kreativnom potencijalu, oni često postaju destruktivni. Omladina koja u naletima dosade izrazi svoju muškost u krađama i maltretiranju nemoćnih (slabih, nesposobnih da se odbrane) ne može biti obučena da upotrebljava svoje slobodno vreme na konstruktivan i kreativan način.
U ovoj podkategoriji su tinejdžeri predstavljeni kao inicijatori ili učesnici u nasilju u osam slučajeva. I u „Kurir“-u  i u „Blic“-u su objavljena po tri teksta o tinejdžerima - akterima nasilja, dok su „Politika“ i „Danas“ objavili u periodu od mesec dana svaka samo po jedan tekst. Ovde su mladi najčešće akteri pljački pošte i kladionice, ili učesnici u tuči sa svojim vršnjacima.  Danas se nasilje u školama opravdava time što je uobičajeno da se „muška deca malo potuku“, a upravo je potcenjivanje nasilja nasleđe ratničke kulture. Ti stereotipi mnoge sprečavaju da vide koliko je nasilje opasno i kakve posledice ostavlja na decu. „Mnoga deca koja su nasilnici u školi imaju četiri puta veće šanse da do svoje tridesete godine dobiju kriminalni dosije. Prema istraživanjima u socijalnoj psihologiji, opasna je i kategorija posmatrača nasilja, publike koja se ne meša, ali snima nasilje, i proširuje ga kao pozive na novo nasilje.“ Koković, D. (1997:72)   

6.6.3 Tinejdžeri u slobodnom vremenu

Slobodno vreme je vreme koje je oslobođeno svake obaveznosti i prinude, u njemu je čovek potpuno slobodan da raspolaže tim vremenom po ličnom izboru. Ono je oslobođeno od prinudnog zadovoljavanja ljudskih potreba, i može se definisati kao slobodna aktivnost, to jest slobodan izbor.
Ovde su zanimljiva dva teksta, jedan je o romskom balu u kojem je osamnaestogodišnjakinja postala kraljica bala, drugi iz oblasti kulture koji govori o filmu čiji su autori i reditelj tinejdžeri. Ovaj podatak ukazuje na to da se mladi mogu baviti isto tako lepim, zanimljivim i kreativnim stvarima, i da se i o tome piše, istina dosta manje nego o nekim manje lepim temama.
Nažalost, mnogo više se spominje kako tinejdžeri na nekvalitetan način troše svoje slobodno vreme. Na naslovnoj strani „Politike“ od 5. jula nalazi se tekst pod naslovom „MLADI OSTAVLJAJU I POSLEDNJI DINAR U KLADIONICAMA“ u kojem se pokušava ukazati na problem zavisnosti od kladionica. Pored ovog članka, i dnevne novine „Danas“ u podlistku ZDRAVLJE objavile su tekst o sve većoj upotrebi alkohola kod tinejdžera.

6.7 Fotografija

Što se fotografija tiče, one su vezane za tekst i služe da bi pojačali emocionalnu komponentu. Od ukupno 75 analiziranih tekstova u kojima se spominju tinejdžeri, samo 15 je propraćeno slikom, na kojoj je tinejdžer najčešće prikazan kao aktivno, veselo i bezbrižno dete.
Fotografija je najzastupljenija u  „Blic“-u , sedam tekstova je ilustrovano slikom. U samo jednom primeru slika prati temu teksta, dok u ostalih šest slučajeva ona nije u direktnoj vezi sa tekstom. Sve fotografije koje je „Blic“ objavio imaju potpis ispod slike, i najvećim delom su ih uradili fotoreporteri ovog dnevnog lista. 
U „Politici“ svih pet fotografija koje prate tekst imaju potpisanog autora i tekst ispod slike koji bliže objašnjava o čemu se na slici radi. Od ovih pet fotografija, samo dve direktno prate tekst, dok preostale tri slike nemaju nikakve veze sa temom članka.
Fotografija u „Kurir“-u se javlja svega dva puta, i to samo u jednom broju, u izdanju od 26. jula. Obe su bez potpisa autora, ali najvećim delom prate temu teksta.
Dnevne novine sa najmanje strana pa samim tim i fotografija su „Danas“. U analiziranim brojevima, samo je jedan tekst upotpunjen fotografijom. Fotoreporter koji je uslikao mlade je potpisan, i postoji tekst ispod slike.

ZAKLJUČAK

Na osnovu svega gore pomenutog, kao krajnji zaključak ovog istraživanja može se izvesti da su mladi u Srbiji nedovoljno zastupljeni u medijima. O njima se malo piše, a ukoliko se i pojave u medijima, najčešće su prikazani kao žrtve. Poražavajuća je činjenica da odrasli ne vode dovoljna računa o tinejdžerima, kada se zna da su oni budućnost i ponos jedne države i njenog društva.

Danas je postala uobičajna pojava da se na stranicama crne hronike pročita kako je neko dete stradalo u saobraćajnoj nesreći, ili se utopilo u reci ili je pak tinejdžer pretukao svog druga iz odeljenja. Ali zato, nažalost, nećemo često biti u prilici da pročitamo ili čujemo nešto više od kratke vesti o uspehu mladih matematičara, o kulturnim sadržajima u kojima učestvuju tinejdžeri ili o volonterima Srbije. I kada se objavi novinski članak o tome, uglavnom se zasniva na traženju finansijske pomoći i podrške od strane društva i države.
Teme o mladima su prilika da se odrasli pohvale svojim dobrim delima i na taj način ispromovišu i sebe i organizaciju za koju rade. Mediji, pritom, pružaju odličnu priliku odraslima da, navodno govoreći o deci, zapravo govore o sebi.

Na osnovu analize celokupnog uzorka dnevnih novina „Blic“, „Kurir“, „Politika“ i „Danas“ za mesec jul 2009. godine, može se zaključiti da je vidljivost mladih u dnevnim novinama izuzetno mala.
Iako u Srbiji deca čine 36 odsto populacije, njima je u štampi posvećeno svega 3 odsto sadržaja. I kada se bave decom, mediji to neretko rade na senzacionalistički način, uz stereotipno prikazivanje i predrasude da su deca danas gora nego ranije. Govoreći o mladima koji se bave kriminalom, nasiljem i devijantnim ponašanjem (droga, alkohol), novinari zanemaruju druge teme čiji su glavni protagonisti takođe mladi. Dete koje nema tu nesreću da bude žrtva neke katastrofe, nasilja ili zločina i sreću da postigne nešto zaista izuzetno, nažalost ima male šanse da se pojavi u medijima. Ovakav tretman prema tinejdžerima može dovesti do iskrivljene predstave same dece i mladih o njihovim vršnjacima, odnosno o društvenoj grupi kojoj sami pripadaju i sa kojom se u najvećoj meri identifikuju.
A, s obzirom na to da se i u stvarnom životu deca retko pitaju o bilo čemu, ni prava deteta se ne pominju u medijima. Štaviše, odrasli koji na neki način žele da pomognu deci, predstavljaju se kao izuzetni dobrotvori, humani i plemeniti, a ne kao oni koji imaju obavezu da brinu o deci.
Prema nalazima UNICEF-a  naša deca su među najugroženijim u Evropi, mnoga su neuhranjena, druga su zapostavljena, treća maltretirana... Naša porodica je u lošem položaju, a deca u njoj  u još gorem. Beleži se enormni porast nasilja u porodici, posebno nad decom, što se retko otkriva, a još ređe predupređuje i kažnjava. Svako kao da “gleda svoja posla”, a dete ne može samo sebe da zastupa, ne može samo da se brani. Umesto da u takvoj situaciji nastupe kao zaštitnik dece i njihovih prava, mediji prečesto nastupaju sasvim suprotno, čineći situaciju još gorom.
Zbog toga je veoma bitno stvaranje prostora za bolji, kvalitetniji način života celokupnog društva. Poboljšavanjem postojećih institucija i organizacija, kao što su porodica, škola, slobodno vreme, masovni mediji, sredstva informisanja i drugo, može se posredno ili neposredno sprečiti devijantno ponašanje odraslih i same dece.
a
LITERATURA

Bal, F. (1997). Moć medija. Beograd: Clio.
Bradić, Z. (2001). Odrastanje, romansa visokog rizika. (U: V. Ćurčić - Adolescencija, drama jedne mladosti u Srbiji 1990-2000). Beograd: IP Žarko Albulj (75-82).
Ćurčić, V. (2001). Adolescencija u vrtlogu. (U: V. Ćurčić - Adolescencija: drama jedne mladosti u Srbiji 1990-2000). Beograd: IP Žarko Albulj (11-20).
Gone, Ž. (1998). Obrazovanje i mediji. Beograd: Biblioteka Multimedia.
Klajn, Ivan i Šipka Milan (2007). Veliki rečnik stranih reči i izraza. Novi Sad: Prometej.
Klarić, Ž. (2009). Govor mržnje u medijima. Novi Sad: Cenzura.
Koković, D. (1997). Slobodno vreme, dosada i prestupništvo mladih. ( U: M. Mišković, i dr. - Kultura slobodnog vremena dece i omladine). Šabac: Viša škola za obrazovanje vaspitača u Šapcu. (71-76).
Korać, Nada i Vranješević Jelena (2001). Nevidljivo dete: slika deteta u medijima. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
Lorimer, R. (1998). Masovne komunikacije. Beograd: Clio.
Makević, S. (1997). Škola kao faktor izgradnje kulture slobodnog vremena učenika. ( U:  M. Mišković, i dr. - Kultura slobodnog vremena dece i omladine) Šabac: Viša škola za obrazovanje vaspitača u Šapcu. (21-26).
Malović, S. (2003). Novine. II izdanje. Zagreb: Sveučilišna knjižara.
Mišković, M.(1997). Civilno društvo i kultura slobodnog vremena mladih. ( U: M. Mišković, i dr. - Kultura slobodnog vremena dece i omladine) Šabac: Viša škola za obrazovanje vaspitača u Šapcu. (9-19).
Ozgerbi, B. (2005). Mladi. (U: Brigs, Adam i Kobli Pol - Uvod u studije medija) Beograd-Clio. (557-576)
Plavšić, P. Rosandić, R., Korać, N. (1993) Kodeks Deca i mediji-pravila ponašanja medija u odnosu na decu. Beograd:Prijatelji dece Srbije, Odbor za zaštitu prava deteta.
 
Internet sajtovi:
http://www.taboomagazine.org
http:// www.wikepedia.org
http://www.smmri.co.yu
http://www.anem.org.yu