foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

5* - 5 sa zvezdicom

Kako pisati za decu

Autor: Tijana Pajčin

Diplomski rad

Sažetak:
Mediji u današnje vreme imaju veliku moć i njihov uticaj na formiranje mišljenja, stava i stila života je ogroman, posebno kod mladih ljudi. Mediji za decu i mlade kao i proboj novih tehnologija promenili su u potpunosti njihov stil života, postavili neke nove granice, a pomerili postojeće. Razvoj deteta počinje od samog rođenja. U kakvom okruženju smo rasli zavisi umnogome kakvi ćemo kasnije biti i kakvom društvu ćemo težiti. Mediji uvek deluju na publiku onim što kažu, kao i onim na koji način govore o nekim situacijama, pojavama i ljudima. Tema ovoga rada jesu mediji za decu sa akcentom na štampu namenjenu deci i mladima.
Deca pored školskih obaveza imaju najviše slobodnog vremena koje koriste na razne načine, igrajući se, gledajući televizor, čitajući časopise i magazine. Počevši od prvog lista za decu „Prijatelj srpske mladeži“, preko čika Jovinog „Nevena“, „Politikinog zabavnika“, deca danas odrastaju uz listove kao što su „Medeni Meca“, „Lili Pez“, „Bravo“, „Bravo Girl“ i slične. Iz njih se stvaraju neki novi idoli, usvajaju određene norme ponašanja i razmišljanja i to sve sa ciljem uključivanja u društvo.
Raditi sa decom i stvarati za njih je posao koji zahteva ozbiljnost, posvećenost i profesionalnost. Pisati za decu u današnje vreme svakako nije lako i jednostavno, budući da su oni na neki način uvek korak ispred, jer su rođeni i odrastaju u svetu gde je jedan od glavnih izvora informacija i zabave, internet.

Ključne reči: dete, mediji za decu, dečija štampa, slobodno vreme i dosada

I UVOD

Ceo XX vek, pored dostignuća nauke i tehnologije, obeležen je dostignućima iz oblasti medija: štampa, radio, televizija, film, internet. Masmediji, bez obzira na to da li je reč o štampanim ili elektronskim medijima, sve više odlučuju o (ne)slobodnom vremenu porodice, nameću joj sistem vrednosti i stvara uzore preko sadržaja koje nude. Odliku masovnosti mediji stiču svojom osobinom da su usmereni ka velikom broju konzumenata. Svaki od njih ima svoju ciljnu grupu i prema zahtevima te grupe kreiraju svoj sadržaj. Svakodnevnica savremenog čoveka sastoji se u tome da provodi sate i sate ispred televizora, za kompjuterom, koristeći se mobilnim telefonom i slično. Čovek danas ne može da zamisli svoj život bez tehnologije i medija.
Razvoj medija masovne komunikacije odrazio se na promene kako u kulturi tako i u obrazovanju. Mediji imaju posebno snažan uticaj na stavove i ponašanje dece, posebno ako su oni predani gledaoci i ako socijalno okruženje propagira i podržava iste vrednosti i modele ponašanja. Mladi jednostavno vole, kako elektronske tako i štampane medije, koji brzo zadovoljavaju njihovu radoznalost, informišu o različitim pitanjima, smanjuju emocionalne tenzije, pružaju mogućnost da se razmene ideje, provere ili učvrste neki stavovi, nešto sazna kroz zabavu. Preko medija deca danas upoznaju društvo i sebe, stiču osnovne principe i pravila socijalizacije.
Ko bi sve o tome trebalo da brine lako je reći, ali ko to stvarno i čini teže je odrediti. Jedno je sigurno, a to je da mediji imaju veliku ulogu i odgovornost u životima svakoga od nas, a posebno dece. Ne smemo zaboraviti da deca nisu samo publika medija, nego su i mediji činioci njihovog odrastanja i formiranja. Mediji deluju na nas i kada mi to ne shvatamo ili nećemo, posebno kada su u pitanju deca. 

1. PREDMET  RADA

1.1. Definisanje predmeta rada

Predmet ovog rada fokusira se na odnos dečije štampe i dece. Pokušava da odgovori na pitanja kako pisati za decu, koliko je to teško ili pak lako, šta već postojeća dečija štampa piše za decu i na koji način, ali isto tako predmet ovog rada je i da odgovori na to koliko deca zaista čitaju te novine, šta rade u slobodno vreme, koja su njihova interesovanja i koliko mediji za decu utiču na formiranje osnovnih stavova i vrednosnih normi kod dece.
Kada govorimo o predmetu rada važno je da definišemo ključne pojmove koji će se pojavljivati u ovom radu. Pre svega to je pojam dete.
Postoje mnoge međunarodne konvencije i mnoge odredbe kojima se štite prava dece na čitavoj planeti. Iako se spominju u mnogim konvencijama i aktima koja štite njihova prava, deca su nedefinisana kategorija. Dete se definiše na negativan, površan i diskriminatorski način – kao osoba koja nije odrasla. Jasna definicija deteta je retka i može se naći u svega nekoliko povelja koje zaista štite prava deteta.
Opštu definiciju deteta možemo naći u Afričkoj povelji o pravima i dobrobiti deteta i Konvenciji o pravima deteta. Dete se definiše kao ljudsko biće koje nije navršilo osamnaest godina. U Konvenciji u članu 1. piše: „Dete je svako ljudsko biće koje nije navršilo osamnaest godina života, ukoliko se, po zakonu koji se primenjuje na dete, punoletstvo ne stiče ranije“ (www.epuszr.org.rs).
Definiciju deteta dale su Nada Korać i Jelena Vranješević u knjizi “Nevidljivo dete”. Tu se kaže: „Dete je pripadnik retke, bespomoćne i veoma ugrožene vrste. Pripadnici te vrste uglavnom su neodređenog pola, uzrasta i socijalnog statusa. Jedino što umeju i vole da rade jeste da se igraju i zabavljaju. Deca malo šta umeju i razumeju, a još manje imaju šta da kažu. Mi odrasli smo tu da ih štitimo od svih rizika i izvora ugrožavanja. To i činimo, koliko nam to druge obaveze i materijalni uslovi dozvoljavaju, zato što smo dobri, uviđavni i humani“ (Korać i Vranješević, 2001:100).
U ovom radu se pored termina deca koristio i termin mladi, pri tom se misli na osobe uzrasta do osamnaest godina.
Medijima za decu u teoriji smatraju se oni mediji koji se kreiraju za dečiji auditorijum. Međutim, istraživanja su pokazala da deca i mladi ljudi u mnogo većoj meri konzumiraju programe namenjenoj široj publici i iz tog razloga proširili smo definiciju na sav medijski sadržaj koji se smatra prikladnim za osobe ispod osamnaest godina.
„Štampom za decu smatraju se listovi, revije, časopisi različitih koncepcija u sadržaju i formuli usmerenoj ka deci.
Zabavno - revijalna štampa su ilustrovani listovi, revije, koje se nazivaju i štivom za odmor i razonodu. Ova vrsta štampe obraća se većim društvenim grupama poput žena, dece, omladine“ ( Đurić, 1997 ).
Mediji igraju sve značajniju ulogu u društvu, pa mladi veliki deo svog slobodnog vremena provode gledajući televiziju, zabavljajući se uz razne magazine i novine ili koristeći računar, što ukazuje na to da mediji imaju veliku ulogu u njihovom svakodnevnom životu, često presudno utičući na formiranje mnogih stavova i normi.

1.2. Procena relevantnosti istraživanja

„Skoro svakog dana u svom životu, manje - više svaka odrasla osoba odlučuje i čini nešto što se direktni ili indirektno, tiče dece: kao roditelj, kao nastavnik, kao stručnjak, kao stvaralac, kao administrativac, kao političar – ponekad i kao sve to zajedno. Te odluke i postupci oblikuju fizički i socijalni kontekst u kome odrastaju deca, a od toga, opet, u velikoj meri zavisi kako će izgledati budućnost jednog društva“ (Korać,Vranješević 2001).
Stvarati i pisati za decu može biti izuzetno zabavno, ali isto tako predstavlja jedan ozbiljan posao. Kada pogledamo unazad možemo videti da su se mediji, bilo da su to elektronski ili štampani, mnogo savesnije bavili decom i sadržajima namenjenim njima, dok je danas sve to nekako površno i senzacionalistički. To na neki način može biti poboljšano medijskim obrazovanjem i to takvim koje uključuje participaciju dece i u medijima i u društvu. Međunarodni savet za film i televiziju (CICT) 1973. godine dao je definiciju medijskog obrazovanja, koju citira Žak Gone u svojoj knjizi „Obrazovanje i mediji“. Ona glasi: „Pod obrazovanjem putem medija treba podrazumevati studiranje, podučavanje i vaspitanje uz pomoć modernih sredstava komunikacije i izražavanja, koja postaju sastavni deo specifičnog i autonomnog područja procesa saznanja u pedagoškoj teoriji i praksi.“ Medijsko obrazovanje, podrazumeva sticanje medijske pismenosti. Njen osnovni potencijal leži u tome da deci i mladima omogući sticanje uvida, formiranje stavova i baratanje veštinama nužnim za razvoj demokratskih vrednosti.
„Mediji danas predstavljaju sastavni deo dekora privatne sfere. Oni  su ponekad i značajnije obrazovne institucije od same škole, jer je prevazilaze u obimu publike, vremenu i interesovanju koje posvećuje svojoj publici, kao i u raznovrsnosti sadržaja koje nude“ (Gone 1998:14).

2. CILJ RADA

2.1. Definisanje cilja istraživanja

Osnovni cilj ovog istraživanja jeste prevashodno da se spozna odnos između dece i medija za decu. Koliko je teško stvarati za decu i koliko su dečiji mediji prisutni u njihovim životima, šta im pružaju, na koji način predstavljaju decu i koliki je njihov uticaj na formiranje stavova, normi i pravila ponašanja.
Mladi danas sve svoje slobodno vreme provode uz medije, bilo da je to televizija, internet ili štampa. Svedoci smo da se veliki broj istraživanja bavi upravo uticajem medija na decu.
U ovom istraživanju bavim se dečijom štampom, koja poslednjih godina doživljava pravu ekspanziju. Bavim se sadržajima koji dominiraju u njima, ali isto tako pokušala sam da saznam kako razmišlja i druga strana, a to su deca, kao i sami stvaraoci te štampe, naravno ne zapostavljajući već postojeća istraživanja i druge medije, kao što su internet i televizija.

2.2. Obrazloženje o potrebama istraživanja

Kada su Duška Radovića pitali: „Kako treba pisati za decu?“, on je odgovorio: „Kao i za odrasle samo mnogo bolje“. Kada govorimo o tome ko treba da stvara medije za decu mnogi će reći da to treba da budu isključivo odrasli, dok deca treba da budu njihovi saradnici.
„U savremenom svetu, sa izuzetkom stručnjaka koji se bave decom, znanja odraslih o deci zasnivaju se uglavnom na neposrednom ličnom iskustvu – kao deteta i (najčešće) kao roditelja“ (Korać, Vranješević, 2001).
Sa tačke gledišta interesa dece, ključno pitanje jeste uticaj javnog mnjenja na one koji donose odluke o deci, pre svega na roditelje i druge odrasle koji se neposredno bave decom, ali i na državne organe i institucije.
Prema rezultatima istraživanja Stratedžik marketinga pod nazivom - Korišćenje medija i nove medijske tehnologije među mladim generacijama iz 2008. godine, mladi u Srbiji u proseku provode uz televiziju dva sata (prevashodno u večernjim časovima). Televizija se gleda stihijski, besciljno se vrte kanali, najčešće pred spavanje.
Najnovije studije pokazuju da deca u proseku dnevno gledaju televiziju od tri do četiri sata.
Međutim, istraživanje koje je sprovelo Udruženje vaspitača Beograda o fizičkoj aktivnosti dece pokazalo je da ona dnevno gledaju televiziju od 30 minuta do šest sati, dok se na kompjuteru igraju bar jedan sat dnevno. ( http://www.borba.rs/content/view/8149/123/ )
Najviše vremena deca provode ispred televizora, potom su tu kompjuteri, video igrice i internet, mobilni telefoni, sport, muzika i novine.
S obzirom na to da mladi danas sve svoje slobodno vreme uglavnom provode uz medije, a da se veliki broj medija prema njima odnosi dosta površno, otuda se javlja i potreba za ovim istraživanjem.

3. METOD

3.1. Metod i korpus

U ovom istraživanju upotrebljen je deskriptivni metod i kvalitativna analiza sadržaja. Jedinicu analize predstavljao je sadržaj.
Analizirani su sledeći dečiji časopisi: My little Pony, Medeni Meca, Lili, Bravo, Bravo Girl i Politikin zabavnik. Takođe, za potrebe ovog rada, razgovarala sam sa decom kao i sa Aleksandrom Prusinom, urednicom časopisa Bravo. Njihovi odgovori snimljeni su pomoću diktafona.
U razgovoru sa decom htela sam da saznam šta je ono što deca najviše vole da rade u slobodno vreme, da li vole da čitaju, znaju li koliko listova za decu postoji i da li neke od tih novina kupuju. Sa druge strane, urednicu Aleksandru Prusinu pitala sam da li je teško pisati za decu, kako biraju teme, koliko prate čitanost i kako distribuiraju svoj proizvod.
Urađena je, takođe, i uporedna analiza nekoliko istraživanja od kojih je najviše korišćeno istraživanje koje je realizovao Institut za psihologiju sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, kao i istraživanje koje su sprovele Nada Korać i Jelena Vranješević – Slika deteta u medijima Srbije.
Institut za psihologiju sa Filozofskog fakulteta u Beogradu sproveo je jedno obimno istraživanje - Svakodnevnica mladih u Srbiji. Projekat je realizovan za potrebe izrade Nacionalne strategije za mlade na inicijativu Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije. Predmet rada bilo je ispitivanje kako mladi u Srbiji provode slobodno vreme.
Ispitivanje je obavljeno na 4845 učenika od prvog do četvrtog razreda iz 26 srednjih škola u devet gradova u Srbiji. Ciljevi istraživanja bili su: ispitivanje različitih segmenata slobodnog vremena mladih; ispitivanje vrednosnih orijentacija, političkih preferencija i uzora mladih; mapiranje problema sa kojima se mladi suočavaju i sagledavanje njihove izloženosti rizičnim ponašanjima.
Rezultati dobijeni ovim istraživanjem, posebno oni vezani za to kako mladi provode slobodno vreme, puno su pomogli ovom radu.

Nada Korać i Jelena Vranješević 2001. godine uradile su istraživanje – Slika deteta u medijima Srbije. Osnovni podsticaj za ovo istraživanje bila je svest o ogromnom uticaju medija na stavove, odluke i postupke ljudi.
Uzorak u ovom projektu činili su svi mediji – štampa, radio i televizija, koji pokrivaju teritoriju Beograda, ali su većinom dostupni u celoj Srbiji. Cilj studije bio je da ispita sliku deteta koja se plasira u medijskim sadržajima. Najjednostavnije, studija je imala za cilj da utvrdi koliko su deca prisutna u našim medijima i kakva su ona u tom kontekstu.

4. MEDIJI, DECA, SLOBODNO VREME

„Mediji su termin koji se koristi da bi se označile one strukture u društvu koje postoje da bi komunicirale sa širom javnošću. Mas mediji je pojam koji je ušao u upotrebu, dvadesetih godina prošlog veka, sa pojavom radija, štampe i kasnije televizije. Pod njim se podrazumevaju sva sredstva javnog informisanja koja su dizajnirana tako da ih „konzumira“ široka publika. Danas se u mas medije ubrajaju radio, televizija, štampani mediji, film, muzika i video zapisi, internet i kompjuterski softveri“  (izvor: Vikipedija).
Mediji kroz program namenjen široj populaciji znatno utiču na različite segmente života dece kao što su usvajanje obrazaca ponašanja i sistema vrednosti, usvajanje i uklapanje u stereotipe, stvaranje idola, odbacivanje tradicionalnih navika i usvajanje „popularnih“ i slično.
Rezultati istraživanja ovog rada kao i rezultati istraživanja – Svakodnevnica mladih u Srbiji – svode se na to da deca i mladi najveći deo svog slobodnog vremena provode „konzumirajući“ određene medije.
Najviše vremena provode ispred televizora, potom su tu kompjuteri, video igrice i internet, mobilni telefoni, sport, muzika i novine.
Prema rezultatima istraživanja Stratedžik marketinga pod nazivom - Korišćenje medija i nove medijske tehnologije među mladim generacijama iz 2008. godine, mladi u Srbiji u proseku provode uz televiziju dva sata (prevashodno u večernjim časovima). Televizija se gleda stihijski, besciljno se vrte kanali, najčešće pred spavanje. Češće se gledaju nacionalne televizijske stanice, iako se preferiraju kablovske. Radio se vrlo retko sluša, uglavnom samo muzičke stanice.
“Najnovija istraživanja pokazuju da su građani Srbije postali svetski rekorderi u gledanju televizije. Prosečan gledalac naše zemlje provede u toku godine više od pet sati dnevno pred malim ekranima, pokazuju rezultati istraživanja kompanije AGB “Nilsen”, koja se bavi merenjem gledanosti televizijskog programa. Sa ovim rezultatom ušli smo u istoriju jer smo prvi pretekli čak i Amerikance, koji su do sada držali rekord”. (http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/191344/U-gledanju-TV-pretekli-smo-i-Amerikance)
Možemo zaključiti da je gledanje televizije glavna aktivnost dece i adolescenata i na njih ima veliki uticaj, ali isto tako da je broj sati koji provode ispred malih ekrana svake godine veći, što predstavlja poražavajuću činjenicu. Tim tempom do završetka srednje škole, deca provedu više vremena gledajući televiziju nego što provedu u učionicama. Televizija može da zabavi, informiše i pravi društvo, ali sa druge strane može da utiče na nepoželjan način.
Vreme provedeno gledajući televiziju odvlači od važnih aktivnosti kao što su čitanje, izrada domaćih zadataka, igranje, vežbanje, treniranje nekog sporta i socijalizacija. Takođe, gledajući televiziju deca slušaju informacije koje mogu da budu neprikladne i netačne. Zbog toga često ne mogu da prave razliku između fantazije prikazane na televiziji i realnosti.
Televizija dominira životom dece kako u urbanim tako i seoskim sredinama, širom sveta, pa nije čudo što je postala snažan faktor socijalizacije.
Na televiziji mladi najviše gledaju filmove, sport, serije i rijaliti programe. Mada deca mlađeg uzrasta pored tih sadržaja dosta prate i dečije kanale i na njima crtane filmove. Junaci raznih filmova, serija i crtanih filmova su upravo junaci kojima se deca od malih nogu dive, oponašaju ih, obožavaju ih i žele da budu isti kao i oni.
Većina mladih (85%) svakodnevno koristi kompjuter kod kuće. U školi su kompjuteri dostupni samo na časovima informatike. Prema istraživanju-Svakodnevnica mladih u Srbiji-, kompjuter se najčešće koristi za slušanje muzike, igranje igrica, skidanje muzike i filmova sa interneta i četovanje. U poslednje vreme najveći broj mladih, pa i veliki broj odraslih sate provodi na najpopularnijoj društvenoj mreži – Facebook. Podaci pokazuju da je kompjuter pre svega sredstvo zabave. Korišćenje kompjutera u edukativne svrhe je veoma retko jer 70% mladih ne koristi kompjuter za pisanje, a blizu 70% nikada ne koristi imejl. 
Mobilni telefoni su sastavni deo života dece i mladih. Prema rezultatima, koji su dobijeni u istraživanju – Svakodnevnica mladih u Srbiji – 98% mladih ima mobilni telefon. Telefon se najčešće koristi za razgovor i slanje poruka. Mobilni telefon je jedna od tri stvari na koje mladi najviše troše novac.
Što se tiče čitalačkih navika podaci pokazuju da deca jako malo čitaju i da čitaju samo ono što moraju, a to se odnosi uglavnom na lektiru. Veliki broj dece je reklo da se u njihovim porodicama cene knjige, ali da se ne čitaju, što dosta govori o roditeljima kao o modelima ponašanja.
Deca mlađeg uzrasta svoje slobodno vreme uglavnom provode igrajući se, ispred televizora ili kompjutera, igrajući igrice ili četujući. S druge strane, srednjoškolci najčešće slobodno vreme provode družeći se, gledajući televiziju i uz mobilni telefon.
Analiza različitih segmenata slobodnog vremena govori o tome da su mladi prvenstveno konzumerski orijentisani i da su mnogo manje skloni da svoje slobodno vreme provode na aktivan i kreativan način. Uočljiva je naklonjenost sadržajima koji omogućavaju „laku zabavu“. Na to ukazuje analiza čitalačkih navika kod dece i mladih, izbor sadržaja koje prate u medijima, način na koji koriste kompjutere i drugi podaci.
Međutim, još jedna činjenica je veoma bitna, a to je da su deci i mladima iz manjih sredina manje dostupni sadržaji kojima mogu ispuniti slobodno vreme u poređenju sa mogućnostima koje stoje na raspolaganju njihovim vršnjacima iz drugih većih gradova.





5. DECA I DEČIJA ŠTAMPA

5.1. Istorijat

„Prvi koji je prihvatio ideje o štampanju listova za decu kod Srba u Austriji bio je Đorđe Natošević. Godine 1858. on objavljuje prosvetno - pedagoške novine Školski list sa prilozima za decu, a nekoliko godina kasnije, jedan kratak period objavljuje Dodatak k Školskom listu, namenjen isključivo deci. Natoševićev Dodatak prethodi prvom srpskom listu za decu Prijatelj srpske mladeži, koji je uz Natoševićevu podršku, uređivao i u Somboru izdavao 1866. i 1867. godine Nikola Vukićević.

Prateći korak evropskih listova te vrste, urednici su ih ispunjavali prevodima, posrbljenim tuđim tekstovima najviše nemačkih pisaca. Na Natoševićev nagovor i Jovan Jovanović Zmaj je počeo da piše pesme za najmlađe i objavljuje ih u Dodatku.

Drugi srpski list za decu Dečji prijatelj pokrenut je u Zemunu 1875. i izlazi naredne tri godine.

Treći srpski list za decu Radovan izlazio je tokom 1876. u Novom Sadu, a njegov urednik je bio Stevan V. Popović, poznatiji kao čika Steva.

U Somboru 1879. godine izlazi Golub sve do početka Prvog svetskog rata, a njegov urednik je bio Jovan Blagojević.

Jovan Jovanović Zmaj 1880. godine pokreće Neven, znameniti i omiljeni list za decu, koji uređuje i često sam ispunjava sve do svoje smrti 1904. godine. Zahvaljujući prilozima koje je prikupio, Neven će izlaziti još nekoliko godina posle njegove smrti. To su bile moderno uređene dečiji novine u kojima su tekstove objavljivala i sama deca. Kroz zabavu i pouku Zmaj je nastojao da deluje vaspitno. Upravo takvim angažmanom (svojim pesmama, pripovetkama, prevodima, preradama, crticama, zapisima, pozorišnim komadima) doprineo je razvoju književnosti za decu. Zmaj je kasnije za ilustratora pridobio Uroša Predića. Dosta pažnje je poklanjao narodnoj poeziji, pričama, poslovicama, zagonetkama. Kao i u Golubu i ovde je jedna strana bila posvećena objavljivanju urednikove pošte.

Prvi list, u matičnom delu srpskog naroda, Srbiji, je Srpče, pokrenut 1881. godine u Beogradu. Posle se javljaju, cvetaju i gase mnogi listovi:  Đače u Nišu i Beogradu 1888. godine, u Beogradu 1889. list Mala Srbadija, Knjižica u Nišu (1893), iste godine i Spomenak u Pančevu, Lasta u Beogradu (1894), Školica u Požarevcu (1895), Zbirka u Beogradu (1896), Podmladak u Beogradu (1897) i tako dalje“ .

Časopisi za decu su odigrali važnu ulogu u razvitku srpske dečje književnosti.
Oni su imali ulogu da pouče, zabave i razonode decu i mlade. Pisali su ih i uređivali odrasli ljudi, koji su svoj posao obavljali izuzetno ozbiljno i kvalitetno, dok bi se za današnje vreme moglo reći da je taj posao dosta površan i senzacionalistički.


5.2. Štampa za decu danas

Poslednjih godina došlo je do ekspanzije štampe namenjene najmlađima, ali kvantitet ne obezbeđuje kvalitet. Nažalost, ne postoje kriterijumi koje bi jedan list trebalo da ispunjava da bi se prodavao na kioscima ili u školama.
Nekada su deca sa velikom radošću čitala svaki novi broj novina koji su stvarani za njih. Na tim, svojevrsnim sveskama poput Nevena, Zmaja, Poletarca, koje su imale ulogu vaspitača, stasavale su generacije. Danas ih je mnogo više nego ranije, ali se ne zna ko vodi računa o kvalitetu časopisa koje deca i mladi kupuju.
U Udruženju izdavača dečije štampe, koje je pre četiri godine osnovano pri Privrednoj komori Srbije, ima 11 izdavača koji objavljuju 16 dečijih listova, uključujući i one nacionalnih manjina. Međutim, broj svih dečijih novina koji se prodaju na kioscima je znatno veći.
Detinjstvo dece u Srbiji obeležavale su emisije Branka Kockice, školski program RTS-a, Diznijevi crtani filmovi i listovi poput Nevena i Zmaja, međutim, svedoci smo nekog drugog vremena gde toga, nažalost, više nema.
Nove tehnologije promenile su definiciju komunikacije, a mediji su porušili stare i kreirali neke nove trendove. Mladi su to bez problema prihvatili i prema tim novim medijima stvaraju svoje idole, stavove, norme.
Štampa za decu je danas preuzela ulogu „sveznajućih savetnika“ i koja poručuje deci kako da žive, šta je prihvatljivo, a šta ne. Listovi koje deca i mladi čitaju više liče na reklamne brošure, a novinarstvo se ovde, skoro, pretvorilo u reklamu. U listovima Bravo i Lili reklame su preko cele strane i nalaze se u proseku na svakoj trećoj stranici. Na primer, list Bravo koji sam analizirala u ovom radu ima 13 stranica ispunjenih direktnim reklamama u odnosu na 50-60 strana koliko ukupno ima. To su reklame za razne telefonske mreže i telefone, sokove, bombinice, odeću i obuću, šampone i slično. Takođe ima i onih reklama koje nisu vidljive dok prelistavamo novine, međutim, njih krije veliki broj tekstova. Na primer, u listu Lili, broj 74, na strani 48, nalazi se tekst gde devojčica priča gde je napravila frizuru za zabavu na kojoj su joj se svi divili, pa ukoliko i ti želiš da imaš istu takvu i budeš primećena, moraš da odeš u salon gde je bila i ona. Naravno u tekstu piše i kako se salon zove i gde se nalazi i koliko je koštala ta frizura. Istih takvih slučajeva ima i za jednu baletsku školu, konjički klub, raznovrsnu kozmetiku (list Lili, strana 56, list Bravo girl, strana 4, 9, 12, 28, 29), itd.
Oni svojim urbanim jezikom preuzimaju ulogu vaspitača i savetnika. Istraživanja pokazuju da su najčitaniji listovi Bravo i Bravo Girl, međutim, iz kojih se ne može ništa naučiti, osim kako da napravimo „kul“ frizuru ili kako da „smuvamo i upecamo“ dečka. U listu Bravo, broj 181, na strani 60 objavljen je tekst pod naslovom Sanjarenje ili velika ljubav gde se govori o tome kako da prepoznaš da li si iskreno zaljubljena ili samo sanjariš. Ili na primer, u listu Bravo girl, broj 68, na strani 48 nalazi se tekst Kako frajeru da kažeš šta osećaš, u kom će mlade devojke pronaći savete koji će joj pomoći da dečku povere svoja osećanja.
Danas štampa za decu i mlade pokušava da zameni roditelje, sestre, braću, drugarice i drugove, personifikuje svoje uloge i obećaju rešenje problema.
Deca su u takvoj štampi slabo vidljiva. Ukoliko su i vidljiva onda su ili predstavljena pasivno, kao ugroženo biće, ili aktivno, gde su aktivnosti najčešće igra i zabava, što stvara jednu stereotipnu sliku deteta kao bezbrižnog i veselog bića.
O tome kako su deca predstavljena u medijima u Srbiji govori i istraživanje - Slika deteta u medijima Srbije koje su uradile Nada Korać i Jelena Vranješević.
 Na osnovu prikupljenih podataka došle su do rezultata da je vidljivost dece u medijima Srbije izrazito slaba. Kada se ima u vidu da je procenat deca u populaciji procenjen na 23%, najmanja je vidljivost na radiju, zatim u štampi, dok je najveća na televiziji.
Izloženost medijskim sadržajima, bilo preko štampe, televizije ili interneta, dovodi do kreiranja jednog potpuno novog stila života, koji se odlikuje novim sistemom vrednosti, interesovanjima, novim idolima i uzorima mladih. Javljaju se novi stavovi, stereotipi i navike.

6. ANALIZA

6.1. Analiza dečijih časopisa

Štampa za decu je izuzetno rasprostranjena kod nas, a poslednjih godina doživljava pravu ekspanziju. Šta ona pruža, o čemu piše i na kakav odziv nailazi među decom su neka od pitanja na koja želimo da odgovorimo. Za potrebe ovoga rada izvršili smo kvantitativnu analizu sledećih novina: My little Pony, Medeni Meca, Lili, Bravo, Bravo Girl i Politikin zabavnik, a kao jedinicu analize uzeli smo sadržaj koji se pojavljuje u ovim novinama.
Danas imamo veliki broj dečije štampe namenjenih deci svih uzrasta. Tako brojimo magazine od onih namenjenih za najmlađu decu do onih namenjenih za tinejdžere. Većina tih magazina je zabavnog karaktera, poput listova Bravo, Bravo girl, Lili, što im je i glavni cilj, da privuku što više čitalaca i da ih pri tom što više zabave i razonode koristeći veliki broj tema koje preuzimaju sa interneta, raznih foruma, stranih magazina. Jedini problem, a možda i najveći, jeste kako privući decu da čitaju pored sve novije tehnologije, a pre svega pored interneta koji im pruža sve, mnogo više nego čitanje neke zabavne ili naučne literature među kojima se nalazi i štampa za decu.
Internet na neki način utiče na stvaranje novog tipa ljudi, a to su ljudi koji će malo da misle i da imaju malu mogućnost sopstvenog izbora.
Prema rezultatima istraživanja Svakodnevnica mladih u Srbiji, mediji kao što su televizija i internet su izbacili knjigu iz svakodnevnog života. Danas veliki broj dece nije pročitao ni jednu knjigu, pa čak ni one obavezne, lektiru. Prema rečima dece knjige nisu zanimljive, one su dosadne i zastarele i predstavljaju samo gubljenje vremena. Iz tih razloga urednicima je danas jako teško da pišu za decu.

My little Pony

My little pony ( u prevodu moj mali poni) je magazin koji izlazi već drugu godinu po ceni od 159 dinara i namenjen je deci najmlađeg uzrasta. Izlazi mesečno i predstavlja licencno izdanje zbog čega je My little pony ispisano latinicom, dok je ostatak sadražaja napisan ćirilicom. Na prvi pogled ovaj list je neka vrsta slikovnice. Ima puno slika i boja, dok je prisutnost teksta minimalna. Slike zauzimaju dve trećine ukupnog lista, dok je prisutnost teksta na svega 6 stranica od ukupno 22 strane.
U svakom broju glavna tema je neka priča koju priča mali poni po imenu Svitibel i uglavnom se obraća devojčicama kao svojim drugaricama. Pri kupovini ovog lista dobija se i poklon, takođe uglavnom namenjen devojčicama. Na primer, to su plastične roze naočare i roze mikrofon, ili gumice za kosu, rajf ili poklončići u vidu nekih sličica i nalepnica.
Tokom razgovora sa decom saznala sam da su junaci ovog lista junaci jednog crtanog filma sa istim sadržajem.

Medeni Meca

Medeni Meca je list koji izlazi mesečno po ceni od 99 dinara. Osnivač i  izdavač je Color Press Group.  Namenjen je deci uzrasta od tri do devet godina, a slogan mu je Medvedić sa zlatnim srcem. Više od 36 godina deca širom sveta uče kroz igru uz Medenog Mecu Rolfa Kauke. To je bio prvi dečiji list edukativnog karaktera. Sadržaj ovog magazina koncepiran je tako da uz pomoć Medenog Mece deca čitaju razne priče, crtaju, seckaju, upoznaju neke nove životinje, igraju se, otkrivaju brojeve i skrivene predmete, jednostavno razvijaju svoje razmišljanje i podstiču svoja interesovanja. Medeni meca je list koji na određeni način priprema decu za školu, koji ih malo aktivira, ali isto tako podstiče i roditelje da se kroz igru uključe u život svoje dece. Na sajtu  Color  Press  Group-a  (www.color.rs)  postoji tekst u kome se govori da se dečija izdanja rade pod budnim okom tima pedagoga i psihologa koji pažljivo analiziraju svaki broj i procenjuju prilagođenost sadržaja najmlađem uzrastu. Cilj svakog dečijeg magazina naše kompanije je da omogućimo roditeljima da zajedno sa svojom decom kvalitetno ispune slobodno vreme, naglašavaju iz Color Press Group-a.
List je podeljen u nekoliko celina koje predstavljaju različite teme sa ciljem da se deca zabave i razonode.
Prvi deo nosi naziv Uzbudljive priče. Tu deca mogu da se zabave čitajući razne priče glavnog junaka Medenog Mece Rolfa.
Drugi deo je Bojimo i seckamo. Ovaj deo predviđen je da aktivira decu da pronađu skrivene predmete ili da oboje određenu životinju ili pak iseku zadati predmet ili neku figuru.
Sličnu tematiku ima i deo pod nazivom Zanimljivi zadaci. Tu su još i rubrike Kuvajmo sa Mecom, Mecini drugari i Društvena igra.
Svojim sadržajem list Medeni Meca opravdava cilj, a to je da decu na neki način pripremi za školu, ali isto tako i da ih malo aktivira i animira.

Lili pez

Lili pez je magazin čiji je izdavač UMS doo. Izlazi petu godinu za redom po ceni od 120 dinara. Na prvoj stranici ovoga lista naznačeno je da je to magazin za devojčice uzrasta od osam do 15 godina. Uvek postoji tema broja, koja se uglavnom odnosi na školu, ljubav, modu i slično. Kao i u prethodna dva, tako i u ovom postoji osoba koja nas vodi kroz koncepciju lista, a to je u ovom slučaju devojčica po imenu Lili koja se svojim čitateljkama obraća sa TI. Možemo da zaključimo da je cilj ovih novina da uspostave što prisniji odnos sa svojim čitaocima, kao i da istovremeno nametne neke stavove, mišljenja i načine očekivanog ponašanja. Ono što je pozitivno jeste, da se redakcija trudi da kroz neke rubrike svoje čitateljke i nauči nešto. To možemo reći za rubriku KULTURA koja daje prikaze knjiga koje bi trebale da se pročitaju, kao i za rubriku ISTRAŽIVAČ iz koje se može mnogo toga naučiti o nekim bližim ili daljim destinacijama i mestima.
Ovo je list koji je, takođe, i proizvod dece i ljudi koji su u sastavu UMS organizacije, pa se kroz novine reklamira sama škola, emisije i sve vezano za njih.

Rubrike

POŠTA – Ova rubrika rezervisana je za pisma i crteže čitateljki. Zauzima dve strane, gde se na jednoj strani nalaze pisma pisana rukom, a na drugoj pisma poslata putem elektronske pošte.

KALENDAR – Ovaj broj Lili-ja izašao je u oktobru. U ovoj rubrici za svaki dan u mesecu postoji neko događanje, nečiji rođendan, početak nekog rata, neko otkriće i slično.

LILI SAZNAJE – Redakcija svojim devojčicama savetuje gde da odu da se zabave, gde će se nešto održati, ili odgovara na neka od pitanja koja su im devojčice postavile putem pisama.

KULTURA – je rubrika gde se nalaze prikazi nekih najnovijih izdanja knjiga. Uglavnom su knjige zanimljive tematike i prikladna deci (Koralina i tajanstveni svet-Nil Gejmen; Mala tajna-Kejt Sonders, strana 12).

ISTRAŽIVAČ –Rubrika u kojoj su predstavljeni neki grad, mesto, jezero i slično. U ovom broju predstavljen je Ohrid (strana 16-17).

BON TON – je rubrika gde ćemo pročitati savete kako da odaberemo pravi poklon za neku priliku, rođendan, žurku itd.

GLEDAJTE – Reklamira se Kanal D i crtani filmovi koji se mogu pogledati na tom programu.

REPORTAŽA – Redakcija uvek zada neku temu tipa - Na odmoru sa roditeljima – ili – Na raspustu kod… - i slično, pa im čitateljke šalju priče i slike i to onda bude objavljeno u ovoj rubrici.

POSTERI

FUN MIX – U ovoj rubrici nalaze se priče iz života poznatih zvezda, nešto slično trač rubrikama.
-Natprirodni Met Dejmon- (strana 36)
-Džastinova devojka ponovo udara- (strana 37)

TEMA BROJA – Facebook DA ili NE. U svakom broju nalazi se neka određena tema.

MUZIKA – Ova rubrika rezervisana je za stranu i domaću top listu kao i za tekst neke pesme (u ovom broju to je pesma Severine Vučković – Ljubomora, strana 40) .

TEST – Da li te drži mesto?

GALERIJA – Rubrika u kojoj se nalaze crteži čitateljki.

URADI SAMA – U ovom broju nalaze se tekst sa uputstvima kako da napraviš “kul” frizuru za zabavu. (Strane 48-49)

SPORT – Autori u ovoj rubrici uvek predstavljaju neki sport. U ovom broju (broj 74) predstavljeno je jahanje, gde sam primetila da se reklamira i određeni Konjički klub, u ovom slučaju to je klub Salaš Stremen (strana 56).

IGRICA – Na poslednjoj strani svakog broja daje se opis neke video igrice i to je praksa u svakom broju.
Bravo

Bravo je list čiji je prvi licencni broj izašao 2002. godine. Slogan ovoga lista je : Budi u toku! Prosečan tiraž ovog magazina je 110.000 primeraka. Bravo je namenjen tinejdžerima uzrasta od 12 do 18 godina, mada ima i onih čitalaca koji su ili mlađi ili stariji. Prema rečima urednice Aleksandre Prusine, Bravo je među adolescentima jedan od najčitanijih i najtiražnijih izdanja namenjenih tinejdžerima. Čitaju ga u podjednako i dečaci i devojčice, a koncepcija sadržaja se uglavnom svodi na ekskluzivne priče o stranim i domaćim zvezdama, velike fotografije, postere, razne testove i slično. Ove novine su zabavnog karaktera sa mnoštvo tema koje su ograničene na svet muzike, glume i sporta i koje su u funkciji senzacije, tračarenja i zabave. Ličnosti o kojima se piše su uglavnom svetske zvezde, a tekstovi su nepotpisani, dok je jezik kojim se novinari služe prepun žargona, slenga (iskeširati, furati fazon, fotka), anglicizama (look, stajling) i jezika ulice. Na taj način žele da uspostave što prisniji i drugarski odnos sa svojim čitaocima. Ono što dominira u ovom magazinu je to što ima puno tema koje govore o seksu. To su uglavno pisma čitalaca koji postavljaju određena pitanja i na koja im kasnije psiholozi daju određene odgovore i savete. Međutim, ono što je ovde veoma primetno jeste uzrast tih osoba koja postavljaju pitanja. To su uglavnom veoma mlade devojke, koje za taj uzrast imaju veoma ozbiljne dileme. Iz tih razloga pristup ovakvim rubrikama trebalo bi da bude izuzetno ozbiljan i profesionalan. 
Bravo je magazin koji propagira određene stavove, norme i oblike ponašanja. On istovremeno temama koje obrađuje nameće loš način života koji se odlikuje uskim i površnim interesovanjima, brigom o izgledu, preranim seksom i lošim manirima i izražavanjem.

Rubrike

NEWS – Sastoji se od trinaest kratkih vesti koje su uglavnom vezane za živote popularnih „teen“ zvezda. Svaki tekst završava se komentarom autora vesti koji nije potpisan. I to je uglavnom reč ili rečenica koja privlači pažnju svojih čitalaca.
Na primer: Annalynne Mccord – Hot cica na benzinskoj pumpi-, a vest se završava komentarom – Mljac-. (Bravo, broj 181, strana 6);  Bill Kaulitz – Šopaholik-, a komentar je –Pa čizmaja nikad dosta-. (Bravo, broj 181, strana 6); Justin Bieber – Ovako je čitanje zabavno-, a komentar je –Deca su mu odmah prišla, jedan dečak mu je čak pomogao da lista stranice. Slatko-. (Bravo, broj 181, strana 4)

BRAVO STARS – To su uglavnom duži tekstovi o poznatim ličnostima koji govore o tome kako su postali zvezde ili kako se snalaze u ljubavi i slično. Billie Joe – Kako sam postao panker – (Strana 8); Justin Bieber – Tajno ljubavno obećanje – (Strana 12); Đule Van Gogh – Rasturićemo Arenu – (Strana 14-15)

COVER STORY – Priča o nekoj poznatoj ličnosti, nekad je to u pitanju glumac, nekad pevačica, priča koju niko ne zna, a koju su novinari, eto, za svoje čitaoce, kako oni to kažu „iščačkali“. Tekst je potpisan imenom strane novinarke (Yvonne Huckenholz), što nam potvrđuje da je tekst preuzet ili iz originala ili sa interneta. Takva praksa je i sa ostalim sličnim tekstovima.
-    Taylor Lautner – Superfrajer je strašno usamljen – (Strana 24-26)

PSYCHOTEST – Test na temu - Koliko je snažno vaše drugarstvo-. Ponuđeni odgovori su: Ne baš!; Sasvim!; Totalno!
HOROSKOP

POSTERI

FORUM – To je mesto za čitaoce koji mogu da šalju svoje kritike, želje, pitanja, zamerke, sugestije. Najbolja i najzanimljivija pisma se objavljuju. (Strana 37)

FUN – Ovo je rubrika u kojoj poznate ličnosti pričaju viceve. U ovom broju viceve su pričali Beyonce, Ashley Tisdale, Jonas Brothers.

LETS TALK – Ova rubrika vezana je za teme seksa. Čitateljke mogu da postavljaju pitanja na koja im se daju odgovori psihologa. U ovom broju postoji 5 tekstova. Na primer: – Može li se poljupcem preneti sida – On neće s kondomom – Ona bi samo drugarstvo – (Strana 40-41)

LOVE STORY – U ovoj rubrici nalazi se strip. U ovom broju izašao je prvi deo stripa Šutni loptu. Glavni akteri su Sara koja ima 16 godina i jedan dečko koji ima 17 godina. Ona je veliki „fan“ Cristiana Ronalda i upoznaće dečka koji jako liči na njega i pomisliće da je pronašla ličnog šampiona... (Strane 46-48)

MOVIE – U ovoj rubrice izašao je prikaz filma Planet 51 i njegova najava da će biti prikazan u bioskopima.

MODA – U ovoj rubrici redakcija (niko nije potpisan imenom i prezimenom) nudi predloge gde možemo naći određenu odeću i detalje i po kojoj ceni.

SONGBOOK – U ovoj rubrici nalaze se prevodi poznatih pesama. U ovom broju to su pesme Beyonce- Turn the lights on (Upali svetlo) i Mariah Carey- Obsessed (Opsednuta).

ACTION – Čitaoci putem mejla šalju svoje blamove i male nezgode redakciji koja, najzanimljivije, u ovoj rubrici objavljuje.

Bravo Girl

Bravo Girl je magazin koji osniva i izdaje NID Color Media International iz Novog Sada po licenci Heinrich Bauer Ostmarketing kg. iz Minhena. Magazin je tromesečnik, a prvi put je štampan 2003. godine. Slogan ovoga lista je: Tvoja najbolja drugarica! Prosečan tiraž ovog magazina je 65.000 primeraka. Budući da je list Bravo najčitaniji među mladima, list Bravo Girl se nalazi na drugom mestu. Sadrži teme koje su namenjene devojkama od 10 do 17 godina, a koje se odnose na prvu ljubav, na momke, modu i lepotu. Poznate ličnosti iz sveta muzike i filma rado daju savete čitateljkama, a tu su još i zanimljivi intervjui sa poznatim ličnostima, uglavnom svetskim zvezdama. Kako i sami kažu, ovo je magazin za urbane devojčice i devojke, čija su interesovanja identična njihovim vršnjakinjama sa Zapada. To su, prema njihovim rečima, prijateljstvo, ljubavni problemi, najnoviji modni, make up i hair trendovi, poneki tračevi, ali i vesti sa domaće scene.
Ovaj list već samom naslovnicom i naslovima uvodi u koncepciju sadržaja. On tinejdžerkama nudi dosta ograničene i površne teme. Te teme im nameću određene vrednosti, kako da izgledaju, šta da jedu, a šta da ne jedu, kako da se obuku, kakve stavove da imaju u vezi sa seksom, kako da se ponašaju i da smuvaju dečka,. a sve to sa ciljem da budu u trendu i prihvaćene u društvu. Na primer, Savršena frizura za tvoj horoskopski znak, Prvi put-Šta ako…, Zaboravi na dijetu, Čarolije za početnike, itd.
 Takođe kao jedna od nezaobilaznih tema je seks, koji je negde neprimetan (rubrike o modi, zabavi i trendovima, na strani 5, 8, 25, 27-broj 68), a negde eksplicitan (rubrike Sex, Tvoj kutak, na strani 36, 38, 39,40-broj 68). U ovom broju magazina (broj 68) koji je za ovaj rad analiziran,  ni jedan tekst nije obrazovnog karaktera. Sve to stvara jedan stereotip o mladim devojkama, koje one kasnije prihvataju, ali i čitavo društvo. Jezik kojim se novinari koriste je prepun žargona i anglicizama, što takođe negativno utiče na razmišljanje i ponašanje mladih devojčica i devojaka. Ono što čini ovaj magazin takvim jesu i modni saveti, koji su svakako podložni kritici. To su saveti tinejdžerkama kakvu odeću moraju kupiti jer je karakterišu kao “must have”, pritom navodeće vrlo visoke cene koje su nepristupačne devojčicama i njihovim roditeljima.
Ovaj magazin se savršeno uklapa u stereotip o tinejdžerima koji se stvorio pod uticajem američkih filmova i serija. Tinejdžerka kakvu su oni stvorili je tinedžerka kakvu ovaj časopis odražava.

Rubrike

COVER STORY – U prvoj rubrici ovog magazina nalazi se priča o osobi koja je u tom broju izabrana da bude na naslovnoj strani. U ovom broju to je Emme Watson. Govori se o tome da je ranije bila nesigurna i stidljiva, a da je danas “cool”, seksi i samouverena, kao i o načinu kako je to postigla. (Strane 4-6)

TRENDOVI – Druga rubrika rezervisana je za “IN & OUT top listu” po izboru magazina. Autori su mladim devojkama preporučili sledeće: satove, haljine, obuću i šminku.

TEST – Probirljiva…ili ne! A ponuđeni odgovori su O da, Ponekad, Nikako.

BEAUTY – Autori svojim čitateljkama daju predloge za frizure. Odnosno koja frizura odgovara kom horoskopskom znaku.

MODA –U ovoj rubrici prikazani su razni modni detalji, kao na primer neke majce, sandale, ogrlice i slično. Pored svake stvari nalazi se i cena po kojoj se mogu naći.

BEAUTY – Glavna ličnost ove rubrike, u ovom broju je Lady Gaga. Akcenat je na njenoj scenskoj šminci. Budući da je ona idol mnogim mladim devojkama autori otkrivaju koju šminku ona koristi i gde i po kojoj ceni je mogu pronaći, uz naslov – Sa ovakvom šminkom svaka devojka može postati Gaga – (Strana 26-29).

BLAM – U ovom delu čitateljke šalju pisma redakciji sa svojim blamovima i malim nezgodama, koja bivaju objavljena.

POSTERI

SKANDIMANIJA – Ukrštenice i nagradne igre.
TVOJ KUTAK – Ova rubrika podeljena je u dva dela. Prvi deo je LOVE & SEX, gde devojke postavljaju pitanja vezana za seks i neke nedoumice. Drugi deo je BODY & SOUL gde, takođe, čitateljke postavljaju pitanja ali ovog puta ta pitanja su vezana za prijateljstvo, porodicu itd.

SEX – U ovom delu nalaze se četiri teksta gde četiri devojke pričaju i postavljaju pitanja na zadatu temu. U ovom broju tema je bila – Prvi put: Šta ako…?-
Primetila sm da su devojke koje postavljaju pitanja u ovoj rubrici izuzetno mlade, imaju 13 - 14 godina.

DIJETA – Ovo je jedina rubrika koja se donekle bavi zdravljem. U ovom broju autori pokušavaju da objasne da su dijete izuzetno štetne i nezdrave, ali i da mogu da budu jako opasne.

TEST – Da li pozitivno zračiš-

PRIJATELJSTVO – Tema ove rubrike, u ovom broju je – Tajna popularnih devojaka –

ZABAVA – U ovoj rubrici nalaze se smešne i zabavne poruke i vicevi.

MOMCI – Ovde autori preuzimaju ulogu savetnika. U ovom broju lista savetuju svoje čitateljke na koji način i kada je pravo vreme reći momku za svoja osećanja. (Strana 54-56)

PAPARAZZO – U ovoj rubrici se mogu videti paparazzo slike poznatih stranih ličnosti.

HOROSKOP

IZLOG – Poslednja stranica rezervisana je za kratku najavu onoga što će čitaoci videti u sledećem broju, uz GIRL anketu sa pitanjem – BG! (skraćeno Bravo girl) opet želi da zna koga bi volela da vidiš na naslovnoj strani sledećeg BRAVO GIRL! MAGAZINA – (Strana 62).

Politikin zabavnik

Politikin zabavnik je srpski list koji uživa kultni status Srbije i bivše Jugoslavije. Prvi broj izašao je 28. februara 1939. U početku je štampan u obliku dnevnih novina, a izlazio je dva puta nedeljno, utorkom i petkom. Trenutno izlazi jednom nedeljno, petkom, po ceni od 99 dinara. Jednu trećinu novina čine stripovi, dok druge dve sadrže članke o nauci, prirodi, istoriji, muzici, interesantnim događajima iz života, i često su pisani u zabavnom duhu. Slogan časopisa je: „Za sve od 7 do 107 godina“, a ideja je zabava i pouka. U 2006. godini proglašen je srpskim superbrendom. Početkom XXI veka Politikin zabavnik počinje da izlazi na finijem papiru, povećanom broju strana i kompletno u boji, što nikad pre nije bio slučaj. Danas Politikin zabavnik izlazi na 68 stranica.
Politikin zabavnik je štampa za nauku i zabavu koji je od početka pa sve do danas ostao dosledan svom načinu pisanja, neguje čist i jednostavan jezik. Ono što ovaj list čini zabavnim, a sa druge strane i naučnim i ozbiljnim jesu smešne i neobične priče iz svakodnevnog života, logički i matematički problemi, enigmatika, stripovi, karikature, članci o tehnološkim spravama i dostignućima, tekstovi o životinjama, poučne i duhovite izjave poznatih i nepoznatih ljudi, stranice za pisma čitalaca i odgovori na njihova pitanja vezana za najraznovrsnije teme i drugo.
Sve ovo ovaj magazin čini vrlo popularnim i čitanim kako među mlađom, tako i među starijom populacijom.
Na primer: Dama od prvih lepih stepenica (Naša prva žena arhitekta-Jelisaveta Načić), strana 4-6; Pegla potresla državu (male tajne velikih majstora), strana 10-13; Žena koja ne zaboravlja, strana 14-15; Pegavi jelen sa Filipina, strana 56; itd.
Politikin zabavnik se sa razlogom naziva časopisom za sve od 7 do 107 godina. A prema rečima njegovih čitalaca Zabavnik se čita još pre nego što se nauče sva slova, a čita se zauvek. On je jedan od listova uz koji su rasle i sazrevale mnoge generacije, a to čine i danas.
 
Veliki broj štampe za decu, listova, magazina, zabavnika preuzeli su ulogu “sveznajućih savetnika” i teže da u potpunosti odrede stil života koji je prihvatljiv i poželjan, a ostale odbace. Individualnost je izbledela, a globalizam i univerzalnost se promoviše u toj meri da svako na svakog liči i tačno se zna šta je in a šta out ! Lepota i stil postali su čista komercijalnost, profit po svaku cenu.
Novine i magazine koje deca čitaju prepuni su reklama koje im govore šta oni moraju da poseduju, jer posedovanje preporučene stvari garantuje prihvaćenost, a njeno neposedovanje izolovanost. Ti listovi više liče na reklamne brošure poput Oriflejma, Avona ili Nekermana. Kao da ih prave stručnjaci za marketing, a ne novinari. Umesto da se reklamama daje određeni prostor u medijima, napravila se obrnuta situacija, reklame su ostavile po koji stubac novinarskim tekstovima. Problem je što oglašivači, a i urednici koji im prodaju ogroman prostor u svom mediju, ne vode računa u kojoj zemlji žive deca kojoj se preporučuje novogodišnja garderoba u vrednosti od 40 hiljada dinara, da njihovi roditelji možda, tj. verovatno ne rade ili imaju platu manju od te cifre. Na primer u magazinu Bravo girl (broj 68) praksa je da se devojkama predstave strane zvezde, uglavnom glumice i pevačice koje su jako popularne.
Stavlja se akcenat na to kakvu šminku koriste, koji šampon za kosu upotrebljavaju, kako se oblače i pri tome navode kako su one u trendu i popularne u društvu. Ukoliko mlade devojke žele da izgledaju kao i njihovi idoli daju im se saveti gde da pronađu slične stvari i po kojoj ceni. To su cene haljina, cipela, satova, tašni, kremica i slično, a kreću se od 1500 dinara koliko je sjaj za usne do 23000 koliko je jedan sat, itd. (strane 6, 8, 9, 12, 16, 18, 25-gotovo čitav list). 
Sve te stvari stvaraju osećaj nemoći i od roditelja u očima deteta prave „negativce“ koji ih ne vole, a oni sami se osećaju frustrirano jer ne mogu svojoj deci da priušte stvari koje su im „potrebne“.
Analiza štampe za decu, Bravo, a posebno Bravo Girl potvrdili su gore iznete zaključke. Oni svojim urbanim jezikom preuzimaju ulogu vaspitača i savetnika iako im šarene stranice obiluju seksom, skupom i jednoličnom garderobom i reklamama za najbolju kozmetiku.
„U medijima javne komunikacije, kao vrlo izrazitim i uticajnim činiocima javnog jezika, poslednjih deset godina stvara se neka vrsta urbanog, jezičko - komunikacijskog spoja sa obeležjima: novo, moderno, neuobičajeno, upečatljivo, privlačno za publiku, ali ne i obavezno pristojno i razumljivo. Jezičke strategije koje se pri tome koriste su: familijarizacija, primitivizacija, amerikanizacija ili anglikanizacija“ (Jocić, 2000:10).
Ono što je pozitivna strana dečije štampe jeste da se podigne čitalačka svest kod dece, koja ionako već slabo čitaju. Cilj svakog magazina namenjenog deci i mladima je da ih zabavi, nasmeje, razonodi, ali isto tako i nauči nekim stvarima.
Međutim, pisati za decu uopšte nije lako, jer kako biti interesantan i zanimljiv pored televizije i interneta. Danas deca većinu svog slobodnog vremena provode na internetu. Tu se informišu i zabavljaju.
6.2. Analiza razgovora sa decom

Za potrebe ovog rada razgovarala sam sa decom uzrasta od sedam do 12 godina, ukupno sa 25 učenika. U razgovoru je učestvovalo 12 devojčica i 13 dečaka. Mesto boravka svih njih je Temerin i pohađaju Osnovnu školu „Petar Kočić“, koja se nalazi u centru istog mesta. Njihovi odgovori snimljeni su pomoću diktafona. Želela sam da saznam kako provode svoje slobodno vreme, šta vole da rade, koje medije prate i koliko, da li znaju da postoje listovi za decu i da li ih čitaju.
Deca ovog uzrasta pored školskih obaveza najviše imaju slobodnog vremena. Prvo pitanje koje im je postavljeno je: Kako provodite svoje slobodno vreme?
Sedamnaestoro dece je odgovorilo da najviše svog slobodnog vremena provede za kompjuterom ili pred televizorom, dok je njih osmoro odgovorilo da većinu vremena provode igrajući se. Prema njihovim rečima, ispred televizora provedu dva do tri sata dnevno, a nekada i više. Na različitim uzrastima deca preferiraju različite sadržaje. Deca od sedam do devet godina uglavnom gledaju dečije kanale i to su najčešće crtani filmovi, dok deca uzrasta od 10 do 12 godina gledaju filmove, rijaliti emisije, serije, sportske programe i muzičke emisije. Devojčice su te koje najviše prate muzičke emisije i serije, dok su dečaci ti koji prate sportske programe i filmove.

Kako deca provode slobodno vreme?

Odgovor: Ispred televizora 68%; za kompjuterom 64%; igrajući se 32% i čitajuć 24%.

Njihovi roditelji uglavnom nemaju uvid u sadržaje koje njihova deca prate, čak postoje slučajevi kada roditelji zajedno sa decom gledaju neki film ili rijaliti emisiju (npr. Farma, Veliki Brat) ne obazirući se na to da je možda sadržaj koji prate neprikladan njihovoj deci. Samo je petoro od ispitane dece priznalo da ih roditelji povremeno opominju i ograničavaju vreme koje provode ispred TV ekrana ili za kompjuterom i da tom prilikom paze šta deca rade, odnosno, gledaju.
Na pitanje da li vole da čitaju, rezultati su, možda i očekivano, negativni. Kada je u pitanju lektira, ona se čita jer se mora, jer je drugačije ne bi ni pročitali. Uglavnom su devojčice te koje ponekad nešto pročitaju i to su uglavnom neke kratke priče. One najmlađe pročitaju neku bajku i slično, dok je dečacima čitanje potpuno dosadno. Ako i nešto pročitaju, to mora da bude interesantno i da ih zanima. Tako neke zanima sport, neke nastanak sveta ili nešto vezano za istoriju, dok se devojčice najviše zanimaju za frizure, testove, glumce i pevačice. Mnogi od njih su mi čak rekli da i njihovi roditelji i bližnji osim novina ne čitaju ništa drugo, pa zašto bi onda oni morali. To nas dovodi do zaključka da deca ovoga uzrasta pomno prate ponašanje svojih roditelja i trude se da ih oponašaju.

Šta deca čitaju?
Odgovor: Ne čitaju 60%; čitaju priče 28%; čitaju dečiju štampu 36%.

Međutim, iako veoma malo čitaju, deca vrlo dobro znaju da postoji veliki broj štampe namenjene upravo njima. Oni najmlađi ih uglavnom samo prelistaju, dok ih oni stariji čitaju u školi, na odmorima, u društvu, sa bratom ili sestrom.
Za postojanje dečije štampe saznaju tako što su im ili roditelji rekli ili kako je većina njih kazala videli su neke od tih novina u rukama starijeg brata ili sestre.
Uglavnom se čitaju magazini kao što su Bravo, Bravo Girl, Politikin zabavnik, Bumerang, Lili. Devojčice uglavnom vole da skupljaju postere iz tih novina i da čitaju novosti o njihovim omiljenim sportskim i filmskim zvezdama, kao i da rešavaju razne testove. Dečake uglavnom zanimaju sport i filmovi. Na osnovu ispitanih učenika dolazimo do zaključka da devojčice više čitaju dečje novine, dok dečaci više vremena provode igrajući igrice na računarima. Od dvanaest devojčica, koje su učestvovale u razgovoru, njih osam (65%) čita dečju štampu i uglavnom je to list Lili i magazin Bravo. Kada su u pitanju dečaci, od ispitanih trinaest, dečje novine čita samo njih trojica (23%), i to ili list Bumerang ili Politikin zabavnik.
Mnoga istraživanja pokazuju da je kod tinejdžera čitanost listova i magazina namenjenih njihovoj populaciji izuzetno velika. Na prvom mestu je list Bravo (Istraživanje magazina u Srbiji 2008. – SMMRI – Bravo čita 300.423 mladih i Istraživanje Ipsos Strategic Marketing – Čitanost dnevnih listova i magazina u Srbiji u 2009. godini).
Izvor:http://www.color.rs/pdf/color-magazin3.pdf     http://www.tanjug.rs/Dogadjaji/2009/svet%20medija/uvodna-old.htm
Ta populacija prosto „guta“ informacije koje nalaze u tim novinama, stvaraju idole i heroje, usvajaju stavove, itd. Televizija, internet i magazini su prisutni u našim životima kao još jedan član porodice.
Deca se rađaju i odrastaju u društvu medija. Sadržaji koje nude razni mediji su upravo i sadržaji koje decu interesuju, jer u suštini nemaju mogućnost izbora. To što im se nudi oni prihvataju i tu se krug završava.
Međutim, i sama deca primećuju da se mediji ipak nedovoljno bave njima, odnosno kada i pišu za decu oni ih predstavljaju ili kao žrtve ili određene favorizuju, pa o njima pišu kao o herojima i zvezdama. Koncepcija sadržaja većine dečijih magazina je takva da možemo zaključiti da se favorizuju uglavnom strane zvezde i ličnosti, da se nameću određene vrednosti i norme, a da se najmanje deca pitaju kakve su to teme i šta njih zaista zanima i šta je to što bi oni hteli da vide u tim novinama, koje su i namenjene upravo njima. Zaključak je da deca nemaju mogućnost izbora, mogu jedino da prihvate ili odbace ponuđeno.

6.3. Analiza razgovora sa urednicom lista „BRAVO“
 
Aleksandra Prusina urednica je lista Bravo za koga kaže da je najtiražniji tabloidni magazin za tinejdžere. Budući da je ovaj list tabloid, ono što im je primarno jeste život slavnih: ljubavni problemi, stajling i slične teme. Njihova ciljna grupa su, kao što smo i već u analizi rekli tinejdžeri od 10 do 17 godina. Prema njenim rečima cilj im je kao i svakom tabloidu veći tiraž, intrigantnost i zanimljivost tekstova. Bravo se nalazi u slobodnoj prodaji i pošto je licencni magazin veliki deo sadržaja preuzimaju od licence.
Aleksandra Prusina nam je govorila i o tome da imaju izuzetno dobar kontakt sa svojim čitaocima, da slušaju njihove ideje, želje, primedbe i da na osnovu toga i kreiraju neke od rubrika, ali i da takođe prate kako oni reaguju po pitanju nekog lika, što im istovremeno pomaže pri odabiru teme.
Za čitaoce lista Bravo kažu da nisu deca, već tinejdžeri, mladi ljudi koji već imaju (delimično) razvijeno mišljenje o nečemu. Takođe se trude da rečnik bude što bliži onom koji koriste tinejdžeri, a to je po njima žargon, jer oni ovaj magazin doživljavaju kao drugara ili drugaricu i zato očekuju slično ili isto mišljenje kao i što ga sami imaju.
Na kraju nam je rekla da pisati za decu nije lako, jer su oni nekako uvek korak ispred, budući da svakodnevno koriste internet i na taj način dolaze do novih informacija, pa je njihov posao težim, jer te informacije treba plasirati u novine na jedan drugačiji i zanimljiviji način.
Možemo da zaključimo da urednici ne vode puno računa o tome da njihovi čitaoci nauče nešto iz te štampe, budući da su im glavni ciljevi veći tiraži i intrigantnost. Deca to prihvataju, jer nažalost nemaju mogućnost izbora, a sa druge strane novine profitiraju.

ZAKLJUČAK

Razvoj deteta počinje od samog rođenja. U kakvom okruženju smo rasli zavisi umnogome kakvi ćemo kasnije biti i kakvom ćemo društvu težiti. Razvoj medija masovne komunikacije odrazio se na promene kako u kulturi tako i u obrazovanju. Mediji imaju snažan uticaj na stavove i ponašanje dece, posebno ako su oni predani gledaoci i ako socijalno okruženje propagira i podržava iste vrednosti i modele ponašanja. Jedno je sigurno, a to je da mediji imaju veliku ulogu i odgovornost u životima svakoga od nas, a posebno dece.

Ovaj rad, kao i mnoga druga istraživanja, došao je do zaključka da mediji za decu, kako elektronski, tako i štampani poslednjih godina doživljavaju pravu ekspanziju.

Nekada su deca odrastala uz veoma kvalitetne školske i obrazovne programe, uz listove poput Nevena i Zmaja, u društvu Branka Kockice, a što je najvažnije sve to vreme bez kompjutera i video igrica. Danas je situacija potpuno drugačija. Mladi svoje slobodno vreme sve više provode ispred televizora, uz nasilne crtane filmove sa čudnim životinjama, stvorenjima i glavatim lutkama. Ukoliko nisu uz TV ekrane, deca sate i sate provode za računarima, igrajući video igrice, surfujući po internetu i sve više na facebook-u.

Čitanje više nije u modi. Veliki broj dece nije pročitao ni jednu knjigu, a sve ređe se čita i ona obavezna lektira. Mladi za knjige kažu da su dosadne i  čisto gubljenje vremena.

Međutim, kada je u pitanju štampa, kako dnevna, tako i dečija, ona je veoma popularna među decom. Dnevna štampa se uglavnom prati i čita uz roditelje, budući da su oni konstantni konzumenti. Što se tiče dečije štampe, tu je situacija dosta šarolika. Za razliku od dečaka, više je prate devojčice.

Broj dečje štampe danas na tržištu je veoma velik, međutim, kao i u mnogim drugim stvarima, kvantitet ne predstavlja istovremeno i kvalitet, što prema stručnjacima predstavlja veliki problem. Nekada su listovi za decu imali za cilj da svoje čitaoce pored toga što će ih zabaviti i razonoditi, nečemu i nauče. To su bili listovi vaspitnog i zabavnog karaktera. Danas novine za decu samo zabavljaju, predstavljajući stvari na senzacionalistički način i sve to radi većih tiraža, prestiža i zarade.

Stranice tih magazina obiluju raznim tračevima, testovima, seksom, stranim ličnostima, žargonima, stranim rečima, a u svemu tome nigde nečeg što bi trebalo da bude vaspitno.

U nemogućnosti izbora deca i mladi bivaju prinuđeni to da prihvate, što dovodi do iskrivljenih moralnih vrednosti, stavova, agresivnog i nasilnog ponašanja.
Možemo zaključiti da štampa za decu danas nije kvalitetna. Mnogi listovi liče jedni na druge, previše su tabloidni i ne vodi se računa o stvarnim potrebama i željama dece. Sve je nekako jednolično, šareno i površno.

Stvarati i pisati za decu u ovom vremenu zaista nije lako. Tome doprinosi stalni razvoj tehnike, televizija i internet. Pisati za decu, bilo da je u pitanju dečija emisija ili dečije novine, predstavlja jedan sveobuhvatan i ozbiljan posao. Stvaraoci za decu treba da budu odrasli ljudi koji će zajedno sa decom, kao svojim saradnicima, taj posao obavljati na što bolji način.

Ne smemo zaboraviti da deca nisu samo publika medija, nego su i mediji činioci njihovog odrastanja i formiranja. Pa zato ulagati u decu predstavlja najbolju investiciju i iz tog razloga trebali bi više da obratimo pažnju na ono što im pružamo i na koji način.

LITERATURA

Bal, F. (1997). Moć medija. Beograd: Clio.
Đurić, Dušan (1997), Enciklopedija novinarstva. Beograd: BMG
Gone, Ž. (1998). Obrazovanje i mediji. Beograd: Biblioteka Multimedia.
Jocić, Mirjana (2000), O novinama u jeziku javne komunikacije. Novi Sad: XLIII
Korać, Nada i Vranješević Jelena (2001). Nevidljivo dete: slika deteta u medijima. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
Plavšić, P. Rosandić, R., Korać, N. (1993) Kodeks Deca i mediji-pravila ponašanja medija u odnosu na decu. Beograd:Prijatelji dece Srbije, Odbor za zaštitu prava deteta.

LITERATURA IZ MEDIJA
Vikend izdanje dnevnih novina Blic (01. 08. 2010). Nasilje vlada TV ekranom.

LITERATURA SA INTERNETA
Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Projekat - Svakodnevnica mladih u Srbiji.
Stanković, M. (2007). Deca i TV. (www.stetoskop.info)
Stratedžik Marketing (2008). Media Usage & New Media Technologies Among Young Generations.
Tomić, Z. (2005). Kulturni obrasci. (www.bos.rs)
Zindović - Vukadinović, G. R. (2000). Mediji i vaspitanje. Zbornik Instituta za pedagoška  istraživanja, (32), 118-131.
http://www.ljiljanacuk.com/prolaz/prikazi/knjizevnost_za_decu/poceci2.html (Istorijat dečje štampe)
http://www.mc.rs/code/navigate.asp?Id=1112 (tekst - Deca pre svih)
http://www.5sazvezdicom.kszimpressum.com/index.php?option=com_content&view=article&id=216:ljubivoje-rumovi&catid=44:intervjui&Itemid=62 (Ljubivoje Ršumović: Deca su narod poseban)