foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

5* - 5 sa zvezdicom

Internet - dečiji prijatelj ili ne

Autor: Jelena Jovičić

Seminarski rad

Sažetak: Kompjuteri i internet su postali deo svakodnevnice i na taj način postali i sastavni deo razvoja deteta. Problem predstavlja način na koji se internet koristi kod dece i sadržaji koji okupiraju dečiju pažnju. Jedan od problema, koji se takođe pojavio u istraživanju Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, jeste i to što roditelji ne kontrolišu koliko vremena deca provedu na internetu i sadržaje koje posećuju. Rad „Internet – dečiji prijatelj ili ne“, posvećen je analizi ovih rezultata, kao i mogućim rešenjima.

Ključne reči: deca, internet, kompjuter, istraživanje, tehnologija, slobodno vreme.

Uvod

U cilju utvrđivanja načina na koji mediji utiču na osnovce uzrasta od 9 do 12 godina, sprovedeno je istraživanje u okviru terenskih vežbi iz predmeta Mediji i deca, na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Istraživanje je dalo rezultate na osnovu kojih se može utvrditi u kojoj meri osnovci koriste nove medije, koje sadržaje biraju, ko ih ograničava u korišćenju određenih sadržaja, kao i na koje sve druge načine provode svoje slobodno vreme.

Globalizacijom i razvojem tehnologije, prisustvom velikog broja informacija i gubljenjem potrebe za nekim ko će učiniti selekciju tih informacija za nas, promenu su doživeli svi vidovi komunikacije, socijalno – društveni aspekti, način poslovanja, kao i svakodnevni rituali i kreiranje slobodnog vremena. Sa tim promenama, desile su se i promene, koje je društvo prihvatilo kao neminovne, u razvoju deteta, socijalizaciji, obrazovanju, komuniciranju, pa isto kao i kod odraslih, u kreiranju slobodnog vremena. Životni standard je krajem 20.veka određivao koliko će porodica biti tehnološki razvijena, a uticalo je i mesto stanovanja, udaljenost od gradske sredine i drugo. Danas ne postoje ni takvi problemi ka putu do tehnološki opremljenih dečijih soba, učionica, đačkih torbi i džepova. Savremena tehnika, u proseku, nije mnogo skupa u poređenju sa tim koliko jedna porodica mora da izdvoji mesečno za garderobu, hranu, stanarinu i račune, a prodavci uz to još nude niz popusta za učenike i plaćanje na rate uz đačku knjižicu. Takvih povlastica ima i ako želite da uvedete internet, kupite mobilni telefon, mp3 plejer i drugo. I onda se pitamo zašto su tehnološke inovacije zamenile jedno voće posle ručka? Ako smatramo da je roditeljska odgovornost obezbediti detetu sve tehnološke novitete kako bi bilo u skladu sa trendovima, da li onda deo odgovornosti snosimo i kada to dete postane žrtva pedofilije preko Facebook-a? Ili prema deci imamo odnos kao prema svojim prijateljima, pa smatramo da su ona dovoljno zrela da povuku granicu tamo gde je i mi vidimo?

U ovom radu biće prikazan deo analize rezultata istraživanja Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta. To su rezultati u vezi sa sadržajem koji deca najviše koriste na internetu, vremenom koje provode za kompjuterom i koristeći internet i ko ih ograničava u tome koliko koriste kompjutere.

Teorijski okvir

„Skoro svakog dana u svom životu, manje-više svaka odrasla osoba odlučuje i/ili čini nešto što se, direktno ili indirektno, tiče dece: kao roditelj, kao nastavnik, kao stručnjak, kao stvaralac, kao administrativac, kao političar – ponekad i kao sve to zajedno. Te odluke i postupci oblikuju fizički i socijalni kontekst u kome odrastaju deca, a od toga, opet, u velikoj meri zavisi kako će izgledati budućnost jednog društva.“ (Korać, Vranješević, 2001: 13)

Odluke i postupci koji oblikuju kontekst u kojem deca odrastaju nekada se mnogo razlikovao od zajednice do zajednice. Danas su neki parametri u velikoj meri zajednički svim državama. Jedan od razloga je i pristup internetu, koji omogućava korišćenje sadržaja bez ograničenja i na bilo kom mestu. Internet velike brzine daje mogućnost bržem pristupu onlajn sadržaja, animiranih grafika ili videa, pa na taj način i više onlajn vremena provedenog kod kuće. (Hargittai, Hinnant, 2008: 606)

Prema istraživanju Instituta za psihologiju sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, u okviru projekta „Svakodnevnica mladih u Srbiji“, kompjuter je kod mladih prvenstveno sredstvo zabave, a korišćenje u edukativne svrhe je veoma retko. Obrazovni softver gotovo nikada ne koristi 80% mladih, kompjuter za pisanje ili crtanje ne koristi 70%, a blizu 70% nikada ne koristi e-mail. U istraživanju se napominje da mladi nisu dovoljno upoznati sa rizicima koji postoje na internetu, a da ni roditelji o tome ne znaju dovoljno. Roditelji u ovom procesu igraju jednu od najznačajnijih uloga, a pored njih i društvo i škola. Centar za prevenciju devijantnog ponašanja kod mladih Target u Novom Sadu, u okviru kampanje „Klikni bezbedno“, ističe da odgovornost snose i roditelji koji deci od malih nogu dozvoljavaju da prekomerno koriste računar. Takođe, savetuju roditelje da vode računa o tome šta njihova deca rade kada koriste računar, kao i da primene zaštitne mere, uključujući i ograničavanje vremena koje deca utroše surfujući internetom.

Kod dece 21.veka sve manje se razvija verbalni faktor, a dete koje kontinuirano posmatra određenu vrstu ponašanja u virtuelnom svetu počinje često tako i da se ponaša. S druge strane, istraživanje Evropske komisije, objavljeno ovog meseca, pokazalo je da su programi koji omogućavaju roditeljima da deci blokiraju pristup nekim sadržajima na internetu generalno dobri, ali da imaju nedostatke. Prvenstveno, nisu dovoljno efikasni u slučaju blogova i društvenih mreža. Istraživanje je pokazalo i to da samo 28% roditelja u Evropi blokira ili filtrira sajtove, dok 24% nadzire sajtove koje su deca posetila. Današnje vreme prosto zahteva od roditelja da budu upoznati sa opasnostima kojima su izložena deca na internetu. Na taj način se jedino može uticati na razvoj dece i pravovremeno sprečiti određene posledice. Centar za prevenciju devijantnog ponašanja kod mladih Target, kategorizovao je najčešće rizike kojima su deca izložena internetu. To su: lak pristup internetu, sajber zlostavljanje, četovanje i zavisnost prema internetu. Česte su i promene u ponašanju, kao i psihički poremećaji.

Kao podršku roditeljima u susretu sa novim medijima i opasnostima koje novi mediji donose, pogotovo internet, mora se pojaviti i država i društvo. „Način na koji se u jednoj državi shvata detinjstvo, kako se opaža ili stereotipizira ponašanje mladih, kako se tretiraju deca – u pogledu zakona koji treba da ih štite i politike koja treba da im ide u korist – zavise od toga kako decu vide njeni građani. Sve je ovo svakako pod uticajem saznanja koje ljudi imaju o deci, a jedan od osnovnih izvora tih saznanja čine upravo mediji.“ (Kunkel, Smith, 1999: 79)

Metod

Istraživačke tehnike i metodi

Kvantitativno-kvalitativna analiza upitnika, istraživanje javnog mnjenja kroz anketne listove.

Korpus

Anketirano je ukupno 403 dece u osnovnim školama u Vojvodini uzrasta od 9 do 12 godina, i to 52% osnovaca muškog pola i 48% ženskog pola. Anketirana deca su učenici osnovnih škola iz Novog Sada 49%, iz okoline Novog Sada 11% i iz drugih mesta u Vojvodini 40%.

Analiza rezultata

Učenicima osnovnih škola ponuđeno je 29 anketnih pitanja i to u vezi sa korišćenjem medija, odabirom sadržaja u medijima, dostupnošću određenih tehnoloških inovacija, u vezi sa tim ko ih kontroliše u korišćenju određenih medija, pitanja o vannastavnim aktivnostima, hobijima. U ovom radu biće analizirani rezultati dobijeni na osnovu tri pitanja.

Najviše vremena na internetu potrošiš na...

Učenici su kao odgovor na ovo pitanje imali ponuđenih devet odgovora i pravo da zaokruže više od jednog odgovora. Dobijeno je 1011 odgovora, a najviše, to jest 256 odgovora, da vreme provedeno na internetu posvećuju igranju igrica. (U Grafikonu br.1 prikazani su rezultati u procentima) Ovaj rezultat govori o nelegalnoj dostupnosti određenih sadržaja na internetu i kreiranju navika da se na besplatan i veoma brz način može doći do piratskih formata. Kada u pretraživaču „Google“ ukucate pojam „besplatne igrice“ dobijete 1.880.000 rezultata. Ovako brz način za dolaženje do željenih sadržaja, često vodi i ka raznim pornografskim sadržajima, reklamama, upitnicima u koje morate da ukucate lične podatke, softverskim virusima i drugo.
Ovi rezultati govore i o izloženosti dece igricama u kojima preovladava nasilje, situacije koje nisu realne, igricama koje nemaju obrazovnu funkciju i slično. Junaci, koje deca sreću u igricama, prepreke i probleme prevazilaze nasiljem, pa se ti isti modeli prenose i na stvarnost i deci daju način na koji će rešiti probleme sa kojima se susreću. U vezi sa tim, u ovom istraživanju, 30% dece odgovorilo je da igra igrice u kojima ima pucnjave.

Slušanje muzike na internetu navelo je 198 anketiranih osnovaca, što je takođe nelegalno i brzo dolaženje do željenih sadržaja. A, 133 učenika najviše vremena provodi na sajtu Jutjub-u, gde „kači“ svoje video formate ili gleda i skida druge snimke, muziku, filmove, serije, emisije. Takođe, skidanje filmova ih je 56 označilo kao svoju aktivnost na internetu. Ovo je jedan od načina kako internet zamenjuje televiziju, kao i bioskop ili pozorište, jer je na ovom sajtu moguće pronaći sve filmske i televizijske sadržaje. Na ovom sajtu ne postoji upozorenje za sadržaje nasilja i ne može se uvek, putem naslova fajla, utvrditi kakav je video snimak.

Kao pomoć u školi internet koristi 116 anketiranih učenika, što može imati i svoje dobre strane, ako se internet koristi kao alatka za pronalaženje drugih metoda učenja, dodatne literature, onlajn kurseva, testova za proveravanje znanje. S druge strane, loša praksa je u tome što veliki broj dece internet koristi da bi sebi olakšalo učenje, u smislu pronalaženja prepričanih lektira, tuđih eseja, mišljenja, stavova, rešenja zadataka i svoje znanje upotpunjuje praksom „copy paste“.

Četuje 92 anketirana osnovca i može se zaključiti da uglavnom komuniciraju sa poznatim osobama, što je veoma pozitivno, jer 42 ih je odgovorilo da internet koristi za upoznavanje sa drugima. Deci u ovom uzrastu treba staviti do znanja koliko opasnosti nosi upoznavanje ljudi preko interneta, kao i to koliko je bitno da nepoznatim osobama ne daju svoje lične podatke niti da veruju baš svim podacima objavljenim na internetu.

Prevođenje, kao aktivnost, zaokružilo je 52 učenika, a informisanje 66, što opet govori o tome da je internet medij koji deci najviše služi za zabavu i kreiranje slobodnog vremena.

Vreme provedeno za kompjuterom i na internetu

Učenici su kao jedno od pitanja imali da sami odrede koliko vremena dnevno provedu za kompjuterom ili koristeći internet. Ovi rezultati su mnogo pozitivniji, jer govore da deca u nižim razredima osnovne škole ne provedu prosečno više od jednog ili dva sata za kompjuterom ili koristeći internet sadržaje. Do pola sata dnevno 25% učenika koristi kompjuter, do jednog sata dnevno 35%, do dva sata 26%, a više od tri sata dnevno 12% anketiranih učenika.(Grafikon br.2) Prema ovim rezultatima se može zaključiti da deca svoje slobodno vreme ne provode samo uz računare, već i u krugu porodice, sa drugovima, baveći se određenim hobijima i drugo. Bitna činjenica je ta da deca imaju svest o štetnostima koje može da prouzrokuje dug boravak uz kompjuter i da pokušaju da svoje slobodno vreme ispune drugim aktivnostima, koja će im pomoći u socijalizaciji.

Na pitanje koliko vremena dnevno provedu na internetu, 38% učenika je odgovorilo do pola sata, 31% do jedan sat, 26% do dva sata i 11% više od tri sata. Slične zaključke možemo primeniti ovde, kao i u prethodnom pitanju. Prihvatljivo je i poželjno da deca svoje znanje upotpunju kompjuterskim veštinama, kao i da deo svog vremena posvete kompjuterskom opismenjavanju, snalaženju na internetu, tehnikama pretraživanja i tako dalje.

Međutim, u vezi sa ovim može se dovesti i odgovor na pitanje za šta najviše koriste kompjuter, gde je polovina učenika, to jest 51%, odgovorilo za internet. Povezujući ove rezultate, opet dolazimo do polazne tačke u kojoj je kompjuter i internet sinonim za zabavu. Do tačke u kojoj deca najmanje koriste kompjuter za njegove osnovne funkcije, kao što su pisanje, crtanje ili korišćenje različitih video, fotografskih i drugih programa. Kao i do toga da deca, pored tehničke opremljenosti i velikih mogućnosti današnje tehnologije, najmanje uče kako se ona koristi.

Vreme dnevno provedeno Do pola sata Do 1 sata Do 2 sata Više od 3 sata Ne znam
Za kompjuterom 25% 35% 26% 12% 1%
Na internetu 38% 31% 26% 11% 1%

Ko te kontroliše dok koristiš internet?

Pitanje: „Da li te neko kontroliše dok koristiš internet i ko?“, dalo je veoma negativne rezultate. Čak 47% procenata učenika je reklo da ih niko ne kontroliše dok koriste internet. (Grafikon br.2) Ovakav rezultat se poklapa sa činjenicom da je sve više dece izloženo nasilnim, pornografskim sadržajima, da postaju žrtve pedofilije i da svoje probleme rešavaju nasiljem, pa tako i kada odrastu beže od problema i ne suočavaju se sa realnošću.

Rezultat je svakako u vezi i sa današnjim načinom života, stopom nezaposlenosti, standardom i time što roditelji, pod velikim pritiskom, obezbeđuju svojoj porodici egzistenciju, pa često rade i nekoliko poslova i nisu prisutni u najbitnijim segmentima odrastanja svoje dece. S druge strane, da li sve ovo može da se prihvati kao opravdanost za posledice koje mogu da uslede usred izloženosti opasnostima na internetu? Koji su kriterijumi za određivanje toga ko snosi odgovornost za određene posledice? Moraju se prihvatiti promene koje utiču na odrastanje deteta 21.veka, kao što se prihvataju promene koje utiču na sve druge segmente života. Roditelji moraju da prihvate, kao deo vaspitanja, i sve ono što sa sobom nose kompjuteri, internet, mobilni telefoni i druga tehnološka sredstva. Brz način života i globalizacija su promenili i odnos roditelja prema deci, kao prvo, time što je potreba za tehnologijom veća, a drugo, što obezbeđivanje te iste tehnologije nije kraj uspešnog roditeljskog gesta.

Ostali odgovori se odnose na članove porodice (Grafikon br.2), što opet u velikoj meri govori o tome da deca u svojoj porodici traže ono šta je vredno. Da smatraju da su roditeljski saveti ispravni i upravo zbog toga, roditelji moraju, u ovom segmentu vaspitanja, da preuzmu najznačaniju ulogu. Da savetuju, upozore i preventivno deluju.

Zaključak

Istraživanje Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, pokazalo je koliko su se načini odrastanja promenili, kao i koliko deca, bez obzira na uzrast, koriste nove medije masovnog komuniciranja. Bitan segment je i u koje se svrhe koriste novi mediji, gde kao rezultate, u najvećem broju, dobijamo zabavu, popunjavanje slobodnog vremena, besplatno i brzo dolaženje do željenih sadržaja.

Uprkos tome, zaključak je da deca o svojoj sigurnosti i mogućim opasnostima, koji su neminovni pri korišćenju ovih sredstava ne samo kod dece, moraju sami da vode računa i da već sa devet ili deset godina budu upoznati sa istim. Ovako postavljene teze su veoma nerealne. Sadržaji koji se nalaze na kompjuterima, a pogotovo na internetu, napravljeni su slikovito, uz dosta šarenila, grafika i animacija, muzike, i to iz prostog razloga da privuku publiku, što je deci veoma interesantno. Tako da ovako bitne aspekte odrastanja, bili mi roditelj, profesor, političar, ne smemo ostaviti samo na deci. Uz već pomenute probleme s kojima se današnji roditelji susreću, velikim opasnostima izložena su i deca koristeći internet, i roditelji moraju da na sebe preuzmu odgovornost, ne očekivajući da će pre njih uraditi to neko drugi, društvo, škola ili država. Deca u ovom uzrastu u porodici vide zaštitu, traže savete i smatraju da su postupci roditelja ispravni. I ako roditelji u ovom segmentu odrastanja odigraju preventivnu ulogu, deca će to sigurno prihvatiti.

Škola je takođe jedan od bitnih faktora u svemu ovome. Sa učenicima treba da se razgovara o tome šta sve donose kompjuteri i internet. A ujedno, škola je ta koja treba u deci da probudi želju za savladavanjem različitih kompjuterskih operacija. Učitelji i nastavnici treba da, kroz različite zadatke, usmere decu ka kompjuterskom opismenjavanju, i to je jedan od načina kako deca, svoje vreme provedeno za kompjuterom, mogu da iskoriste na neki drugi način. Deca su u ovom uzrastu radoznala, i lako prihvataju sve sadržaje koji se plasiraju na internetu, pa će im sigurno jednim delom biti zanimljivo da se upoznaju sa nekim interesantnim programom. Mnogo bitnije od svega jesu sadržaji koje deca biraju internetu. Na internetu se nalazi veliki broj edukativnih i zanimljivih sajtova sa igricama, kvizovima, savetima o najnovijim filmovima i knjigama za decu, i deci to treba preporučivati. Kod dečijih izdavača mogu se pronaći razne kompjuterske edicije, koje ne sadrže samo školsko gradivo, i one mogu biti veoma interesantne za decu. Takođe, treba nadzirati u kojim sadržajima deca traže uzore, o čemu govore, da li su to uvek neke zanimljivosti u vezi sa dešavanjima na internetu, sa kim deca komuniciraju na internetu, i pravovremeno reagovati.

Ovo je samo jedan od segmenata sprovedenog istraživanja, koji stvara sliku u kojoj današnja deca odrastaju, kreiraju svoje vrednosne stavove i socijalizuju se uz kompjuterske igrice, različite internet sadržaje, od društvenih mreža preko sajtova za besplatno gledanje televizijskih i filmskih formata. Društvu treba vremena da prihvati promene i da svoj odnos prema deci prilagodi tim promenama. Zbog toga, roditelji ostaju kao jedini oslonac deci u vremenu globalizacije, brzog protoka informacija, virtuelnih načina komuniciranja, plasiranja svih tržišno validnih informacija i svih onih promena koje će doživeti mediji masovnog komuniciranja u budućnosti.

Literatura:

Korać, N. i Vranješević, J. (2001), Nevidljivo dete, Jugoslovenski centar za prava deteta Beograd
Hargittai, E. i Hinnant, A. (2008), Differences in Young Adult's Use of the Internet, Communication Research, Sage publications
Kunkel, D. i Smith, S.L. (1999), The News Media's Picture of Children in the United States, Children and Media Image Education Participation, The UNESCEO International Clearinghouse on Children and Violence on the Screen

Internet:

Školarac, Svakodnevnica mladih u Srbiji, posećeno 05.01.2011. URL:http://www.skolarac.net/index.php?option=com_k2&view=item&id=505:projekat-%E2%80%9Esvakodnevnica-mladih-u-srbiji%E2%80%9D&Itemid=221
Centar za prevenciju devijantnog ponašanja kod mladih Target Novi Sad, Klikni bezbedno, posećeno 05.01.2011. URL: http://www.target.org.rs/net.html
Euractiv, Programi za roditeljski nadzor na internetu nedovoljno efikasni, posećeno 15.01.2011. URL: http://www.euractiv.rs/eu-prioriteti/901-programi-za-roditeljski-nadzor-na-internetu-nedovoljno-efikasni-.html