foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

5* - 5 sa zvezdicom

Deca na internetu

Autor: Milica Kravić

Seminarski rad

Sažetak: Prema istraživanju studenata završne godine Žurnalistike Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koje je sprovedeno krajem 2010.godine, ispitane su navike i odnos prema medijima i kulturi koji imaju deca trećeg, četvrtog i petog razreda osnovne škole, U anketi je učestvovalo 409 ispitanika iz 19 škola u Vojvodini. U ovom radu analizirani su samo oni odgovori koji se odnose na fenomen interneta i na njegovu zastupljenosti kod najmlađih. Dok koriste računar više od 80 odsto vremena provode na internetu i to najčešće radi zabave. Što se tiče njihovih navika, može se zaključiti da deca veoma često posećuju internet, većina to čini svakodnevno, između pola sata i sat na dan. Najveći problem sa kojima se susreću najmlađi, a koji će sve više uticati i na odrasle je nedovoljna kontrola dece prilikom korišćenja interneta. Poražavajući rezultati ankete ukazuju na to da skoro polovinu ispitane dece između 9 i 11 godina, ne nadgleda niko.

Ključne reči: internet, deca, opasnosti, kontrola, roditelji, škola.

Uvod

Pojava interneta osim što je donela neverovatnu olakšicu u komunikaciji, obrazovanju i naravno u zabavi, prouzrokovala je i niz društvenih problema sa kojima se moraju boriti ne samo odrasli nego i deca. O tome koliko je poslednjih godina porasla zabrinutost za dečiju bezbednost na internetu svedoči veliki broj istraživanja i tekstova kako stručnih tako i novinskih, koje su pisali mnogi u nadi da mogu da podignu svest kod ljudi o mogućim problemima. Kako smo svi ponekad svedoci ljudskih gluposti i zala, koji su u još većoj meri zastupljeni pojavom interneta i retkom kontrolom svima dostupnog sadržaja, osim pozitivnih strana razvoja tehnologije, neophodno je analizirati i te negativne posledice kojih društvo mora biti svesno. Posebno je važno da se pomogne deci koja su sve češći korisnici interneta, a to prvenstveno moraju da čine roditelji pravilnim odabirom sadržaja namenjenog adekvatnom uzrastu deteta. Upravo radi još jedne provere o zastupljenosti i popularnosti interneta među najmlađima, sprovedeno je istraživanje u 19 osnovnih škola u Vojvodini. Četiristo i devet ispitanika između 9 i 11 godina, pomogli su da studenti Žurnalistike u Novom Sadu dođu do određenih rezultata. Analizom tog i korišćenjem podataka drugih istraživanja, napravljen je uvid u dečija interesovanja i analizirana je roditeljska kontrola najmlađih dok su na internetu.

Metod rada

Metod korišćen u radu je kvantitativno-kvalitativna analiza, a istraživačka tehnika je istraživanje mnjenja putem upitnika. Anketirano je 409 osoba. Anketa je obuhvatala mnogo više pitanja iz različitih oblasti, ali u ovom radu analiziraće se odgovori koji se odnose na interesovanja dece prema internetu, zatim vremenu koji oni provode dok posećuju različite sadržaje, kao i veoma bitna stavka - da li je boravak na internetu kontrolisan i od strane koga u porodici.

Analiza rezultata

Prema istraživanju, učenici koriste računar najviše zbog interneta, a rezultati ukazuju da čak 80 odsto vremena koje provedu za kompjuterom deca koriste za boravak na internetu. Naravno da ta činjenica sama po sebi nije negativna i svakako ne iznenađuje, ali mnogo je bitnije pitanje, kakve sadržaje deca koriste dok su na internetu? Anketa potvrđuje da internet najviše koriste da bi igrali igrice - 25 odsto ispitanika, a potom za slušanje muzike – 20 odsto i gledanja jutjuba – 13 odsto njih. Iako i igrica ima svakakvih, smatramo da ovim rezultatom kojim najveći broj dece internet koristi radi igranja, ipak dobijamo pozitivniju sliku koja ukazuje da deca još uvek žele da ostanu deca. Izvestan broj njih naveo je da internet koristi i kao pomoć u školi – 11 odsto, što je takođe dobro, kao i iznenađujuće mali procenat njih koji vole da četuju – svega 9 odsto. Od ponuđenih opcija, najmanje se internet koristi u svrhe informisanja – 7%, upoznavanja drugih – 4 odsto, i za skidanje filmova – 6 odsto, što je u skladu sa njihovim uzrastom.

U Osnovnoj školi “Sveti Sava” iz Bačke Palanke pre godinu dana takođe je urađeno interno istraživanje među školarcima o navikama na internet. S obzirom na to da su u toj anketi učestvovali samo stariji školarci rezultati će biti drugačiji od prethodnog istraživanja, no korisno je da se rezultati uporede. U narednom prilogu prikazan je grafikon o sadržajima na internetu koji interesuju starije školarce od 13 do 15 godina.

I prema ovim podacima zabava je deci najvažnija, ali zar nije i većini odraslih? No, bitna razlika između starije dece i mlađe, sudeći prema rezultatima je upravo u potrebi starijih da koriste internet radi upoznavanja, dopisivanja, sklapanja prijateljstava i slično, dok kod mlađih to nije u toj meri zastupljeno.

Prema i jednom i drugom istraživanju, većina školaraca internet koristi svakodnevno i to mlađi najčešće između pola sata i sat vremena, a stariji od sat vremena pa naviše.

S obzirom na vrlo visoke procente zastupljenosti interneta među tako mladom decom, neophodno je razmišljati i o negativnim stranama koje donosi ta aktivnost. Već je postalo globalno rasprostranjeno mišljenje da decu treba zaštititi i od nasilja na internetu, te je 2009. godina u Srbiji proglašena za godinu zaštite dece na internetu. Te godine u kampanji učestvovale su i poznate ličnosti, poput Momčila Bajagića Bajage, koje su zajedno sa ministarstvom pokušale da ukažu na važnost zaštite dece. Iako u Srbiji nisu rađena velika istraživanja, u Evropi su veoma česta. Prema pojedinim rezultatima koji su objavljeni poslednjih godina, 90 odsto dece koristi internet svakodnevno, a zabeleženo je da je trećina njih upoznata sa nekom vrstom zlostavljanja.

A na osnovu podataka istraživanja koje je objavio Istraživački institut "Opinion meters" u februaru prošle godine, potvrđeno je da deca više nemaju strah da otkriju svoju privatnost na Internetu. U anketi je učestvovalo 526 roditelja dece uzrasta od 10 do 16 godina i 500 dece te starosti. Rezultati su pokazali da 67,5 odsto dece tog uzrasta ne okleva da razmeni na Internetu informacije vezane za svoju "i-mejl" adresu, a 23,6 procenata čak i svoju poštansku adresu. Njih 43,7 odsto je izjavilo da objavljuje na vebu svoje fotografije, a 34,7 odsto listu prijatelja. Kod stare dece raste tendencija da sve više objavljuju takve informacije, pa se razmena i objavljivanje fotografija znatno povećava u periodu između 10. i 16. godine života.

Među decom starom 10 godina, 75 odsto anketiranih je izjavilo da ne objavljuje na vebu informacije koje njihovi roditelji ne bi želeli da vide, dok sa adolescentima nije isti slučaj. Mladi, pre svega devojke, se uglavnom pribojavaju da njihovi roditelji ne pristupe informacjama vezanim za njihov sentimentalni život i njihovim ličnim pričama.

Drugi problem je što su i roditelji, kao i njihova deca, skloni da otkrivaju lične informacije – u velikom procentu mejlove, datume rođenja, poštansku adresu, fotografije ili druge lične podatke.

Stručnjaci upravo i smatraju da je najveći problem zbog kog dođe do neke vrste zlostavljanja to što deca često ostavljaju lične podatke i fotografije dostupne svima, te se ipak glavna uloga ostavlja roditeljima koji bi morali da nadgledaju svoju decu i u svakom momentu znaju kako ona provode vreme, sa kim razgovaraju i kome ostavljaju svoje podatke.

Poražavajući podaci istraživanja studenata Žurnalistike pokazuju da nadzora dece dok su na internetu, skoro da nema. Zabrinjavajuće je što skoro polovinu ispitanih školaraca niko ne kontroliše dok koriste internet. Tek 28 odsto njih kaže da ih mame kontrolišu, a kod 17 odsto dece tata je taj koji nadgleda. Mali je procenat ispitanika koje brat ili sestra nadgleda dok posećuju internet. To je već problem o kojem se mora razmišljati.

Do zanimljivih rezultata došli su i u Osnovnoj školi u Bačkoj Palanci, tamo su ispitivali stavove roditelja prema dečijem korišćenju interneta. Najveći broj ispitanih roditelja kao i njihova deca često borave na internetu, a takođe u velikom broju roditelji su potpuno nezainteresovani za tu dečiju aktivnost i uopšte ih ne kontrolišu. Tako da svega jedna četvrtina ispitane dece ima nadzor roditelja. To istraživanje ukazuje i na nesvesnost roditelja, i blagonaklonost prema dečijem interesu za internet jer smatraju da je dobro što su im deca u blizini dok sede za računarom.

Sledeće pitanje iz ankete koju su radili studenti Žurnalistike odnosilo se na to šta deca najviše koriste dok su za računarom, i čak 25 odsto njih u zaista ranom uzrastu, reklo je da je to popularna društvena mreža- Fejsbuk. Jasno je da je i fenomen Fejsbuka stigao do svih uzrasta, pa tako sve mlađi postaju deo virtuelne zajednice.

Sve je više tekstova u dnevnoj štampi koji govore o sve većoj popularizaciji i rasprostranjenosti društvenih mreža, ali i o mogućim problemima koji se javljaju.

Jedna od takvih tekstova objavljen je prošle godine “Deca i internet u eri društvenih mreža” na sajtu http://www.najboljamamanasvetu.com/ i zanimljivo je na koji način se autor postavlja prema tom fenomenu, te roditeljima deli praktične savete kako da se ophode prema deci.

- Ako vaša deca imaju profil na Fejsbuku i nalaze se u onim nezgodnim godinama (oko ili malo preko 13 godina), verovatno nisu preterano zainteresovani za ono što mama i tata imaju da im kažu. Ključni faktor da zadobijete njihovu pažnju i prenesete im poruku nije u onom što imate da kažete nego u načinu na koji tu poruku prenostite. Roditelji su najubedljiviji kada deci pružaju ulogu lidera i inspiracije. Ako pokušate da držite lekcije, grdite ili učite nešto svog tinejdžera teško da ćete uspeti u tome. Modelirajte odgovorno ponašanje tako što ćete i sami ograničiti vreme koje provodite na društvenim mrežama i koristite ograničenja objavljivanja ličnih informacija.

Zaključak

Što je većini dece nepoznat pojam slanja pisama i otvaranja pošte rukama, pa čak i odlazak do biblioteke u potrazi za nekom informacijom ili knjigom, smatra se očekivanim i usklađenim sa potrebama novog vremena. Ni ne bi trebalo da bude drugačije, samo je pitanje koliko su deca, a još više roditelji, koji možda i nisu navikli na te nove potrebe, spremni da bezbedno uživaju u novim tehnologijama.

Prednosti interneta su neizrecive, uz odmereno i svrsishodno korišćenje, nema mu zamerke. Međutim, svojom globalnošću i komercijalizacijom, doveo je do sve brojnijeg sadržaja koji nije primeren ni odraslima, a kamoli deci. Tu su i dodatni problemi, kao što su zlostavljanja, štetni programi i drugo. Svi izazovi su pobedivi, samo ako su roditelji zainteresovani da pomognu deci u toj društvenoj borbi.

Analiza nekoliko odgovora koji se tiču dece i interneta, obuhvaćenih istraživanjem studenata Filozofskog fakulteta, pokazala je da je internet veoma zastupljen među mlađim osnovcima i da roditelji najčešće nisu svesni toga. Oni bi trebalo da budu prisutniji u dečijim interesovanjima, a time se podrazumeva i kontrola navika njihove dece, a nikako ne bi smeli da postupaju indiferentno, kao što potvrđuju rezultati.

U ovom radu mnogo se više skreće pažnja na opasnosti koje vrebaju na internetu, jer se i samo istraživanje bavilo najmlađom populacijom koja ne može samostalno da odlučuje i bude svesno svega oko sebe. Pojedinci, čak i veoma mladi, mogu savesno da koriste internet izbegavajući bilo kakve probleme, međutim, većini to nije lako. Važno je napomenuti da što se više vremena provodi na internetu, veći je rizik da se dožive neprijatna iskustva takozvanog sajber-mobinga. To podrazumeva razne vrste maltretiranja, kao što je slanje imejlova sa seksualnim predlozima, stalno vređanje i raznorazne neprijatne ponude. Studenti se nisu bavili tom temom u svom istraživanju, ali svuda u svetu zabeleženi su takvi slučaji, a verovatno ih ima i u Srbiji.

S obzirom na enormni tempo kojim se razvija virtuelni svet, neophodan je oprez, ali i pravovremeno usmeravanje najmlađih. Pre pet godina niko nije znao za Fejsbuk, a danas preko te platforme komunicira 500 miliona ljudi, od devedesetogodišnjaka do sedmogodišnjaka. S obzirom na to da je internet svima jednako dostupan, deci je neophodna pomoć pri njegovom korišćenju. Zato bi edukaciju o dobrim i lošim stranama interneta trebalo usmeriti na najmlađe, ali još je važnija uloga roditelja koji bi trebalo da budu zainteresovaniji za to šta im deca rade.

Literatura:

Rezultati istraživanja koje je sprovela grupa učenika iz Osnovne škole “Sveti Sava” iz Bačke Palanke; “Navike učenika starijeg osnovnoškolskog uzrasta pri korišćenju internet”

Internet: 

http://www.najboljamamanasvetu.com/2010/11/deca-i-internet-u-eri-drustvenih-mreza/
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=02&dd=10&nav_id=344237
http://www.naslovi.net/2010-02-09/24sata/deca-bez-straha-otkrivaju-privatnost-na-internetu/1537257
http://www.cnn.rs/wp/zastita-dece-na-internetu/
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6198016,00.html