foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

5* - 5 sa zvezdicom

Prisustvo i uloga interneta u životu dece

Autor: Tijana Stanojev 

Seminarski rad

Sažetak: Internet je sve prisutniji u životima svih građana, a samim tim i dece. Analiza je pokazala da deca u dve trećine slučajeva internet koriste radi zabave. Najveći broj dece ne provodi mnogo vremena koristeći internet, ali to vreme provodi vrlo nekvalitetno. U našem društvu ne postoji razvijena svest o potencijalnim opasnostima interneta i deca ga većinom koriste bez ikakve kontrole.

Ključne reči: internet, kompjuter, internet sadržaji, kontrola, zabava, socijalizacija.

Uvod

Tri osnovne funkcije medija, kao jednog od stubova na kojima počiva svako društvo, jesu edukativna, informativna i zabavna, a njihovim ostvarivanjem nastaje i neprekidno se menja veza između određenog društva i njegovog komunikacionog sistema. Masovni mediji zauzimaju značajno mesto u svakodnevnom životu odraslih, a naročito dece, utičući posredno na formiranje njihovih stavova, uverenja, navika i vrednosnog sistema.

Popularnost interneta, kao novog i sve prisutnijeg medija, iz dana u dan raste usled mogućnosti koje ovaj pruža na poljima zabave i socijalizacije. Iluzije anonimnosti i zaštićenosti sa jedne, i bezgranične slobode sa druge strane, koje su svojstvo ovog medija, čine ga idealno primamljivim za najmlađu publiku. Samo mali broj dece uviđa mogućnosti edukacije i informisanja koje internet nudi, i uglavnom ga koriste isključivo za zabavu, igrajući igrice ili preuzimajući muziku, filmove, video klipove ili slike.

Usled nepostojanja odgovarajuće pravne regulacije, internet je vrlo nezaštićen i sadrži mnoštvo sadržaja neprikladnih za decu. Pored toga, česti su i drugi primeri zloupotrebe interneta poput lažnog predstavljanja ili podsticanja vršnjačkog nasilja širenjem sadržaja kojima se ismeva ili ugrožava nečija bezbednost ili dostojanstvo. Kako većina građana još uvek nije dovoljno informisana o značaju bezbednog korišćenja interneta, među velikim brojem roditelja i dalje vlada uverenje da su deca najbezbednija u kući, za kompjuterom.

Teorijski okvir

Poslednja istraživanja Zavoda za statistiku Srbije pokazala su da više od polovine domaćinstava u Vojvodini ima kompjuter, dok je 41,8 odsto njih priključeno na internet.

Istraživanje koje je u okviru projekta “Svakodnevnica mladih u Srbiji” sproveo Institut za psihologiju sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, govori da 85 odsto mladih svakodnevno koristi kompjuter, uglavnom se orijentišući na sadržaje koji im omogućavaju “laku zabavu”. U istraživanju se navodi: “Sa rizicima koje nosi internet već se upoznalo 19 odsto srednjoškolaca jer su preko njega dobili seksualne ponude od nepoznatih ljudi, tri odsto srednjoškolaca je odgovorilo na takvu ponudu, a tri momka su upala u probleme zbog takve komunikacije. Očigledno je da mladi ne poznaju dovoljno opasnosti koje ih vrebaju na internetu i kako treba da se zaštite od takvih opasnosti. Čini se da ni roditelji o tome ne znaju dovoljno”.

Danas internet koristi oko 1,2 milijarde ili oko 18 odsto svetske populacije (svesno), a nesvesno čak oko 30 odsto (kroz razne uređaje, telefone, televiziju). Od toga je polovina u uzrastu od pet do 18 godina. Zastrašujuć je podatak da je 57 odsto dece na internetu videlo neku vrstu pornografije.

Podaci pokazuju da je vreme izlaganja porukama masovnih medija veće u društvima u kojima su oni razvijeniji. Zadovoljavajući potrebu publike za zabavom, oni ispunjavaju njeno slobodno vreme. “U obilju ponuda, ona koja dolazi od masovnih medija uglavnom je najudobnija, najjeftinija i ne iziskuje trud samorealizacije” (Radojković, Crnobrnja 1990: 124). Ovako se kod dece, još od najranijeg uzrasta, neguju navike konformizma i uživanja u masovnoj ideji zabave.

Metod

Istraživačke tehnike i metodi

Istraživanje o načinu i navikama korišćenja medija među decom, sproveli su studenti Odseka za medijske studije, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Korišćena je tehnika istraživanja javnog mnjenja kroz upitnik i metod kvantitativno-kvalitativne analize upitnika.

Korpus

U okviru ovog istraživanja, analizirana su 403 validna upitnika. Polna struktura ispitanika je skoro sasvim ravnopravna, 51,5 odsto ispitanika su muškog a 48,5 odsto ženskog pola. Upitnike su popunili učenici i učenice trećeg (17 odsto), četvrtog (68 odsto) i petog (15 odsto) razreda. Skoro polovina (49 odsto) živi u Novom Sadu, 11 odsto njih živi u okolini Novog Sada, dok su preostali iz drugih mesta. 21 odsto ispitanih živi sa roditeljima, 5 odsto sa jednim od roditelja, 50 odsto sa roditeljima i bratom i/ili sestrom (braćom i/ili sestrama), 2 odsto sa jednim od roditelja i bratom i/ili sestrom (braćom i/ili sestrama), 19 odsto sa širom porodicom, a 3 odsto ispitanih je pored članova porodice navelo i kućnog ljubimca. Preostalih 6 upitnika, od 409 ukupno popunjenih, nisu bili važeći i nisu obuhvaćeni ovom analizom.

Analiza rezultata

Cilj ovog istraživanja bio je da prikaže navike konzumiranja medija i korišćenja slobodnog vremena među decom u pred-tinejdžerskom dobu. Analiza rezultata pokazala je da više od polovine ispitanih koji imaju kompjuter svakodnevno koriste internet, uglavnom u cilju zabave. Vreme koje dnevno provode koristeći računar i internet, kreće se od manje od 30 minuta do više od tri sata. Najveći broj dece odgovorio je da ih niko ne kontroliše prilikom odlaska na internet.

Sadržaji na internetu

Nakon analize rezultata istraživanja, odgovori na pitanje o sadržajima kojima deca pristupaju na internetu, mogu se podeliti u tri grupe – zabava, obrazovanje i socijalizacija. Deca internet najviše koriste u zabavne svrhe, čak u 64 odsto slučajeva. Ovde se ubraja igranje igrica na internetu, slušanje i preuzimanje muzike, skidanje filmova i aktivnosti na Ju tjub (You tube) sajtu. U edukativne svrhe, internet koristi 23 odsto dece, navodeći kao aktivnosti pomoć u školi, informisanje i prevođenje. Za socijalizaciju, deca koriste internet u 13 odsto slučajeva, četujući i upoznavajući se.

Iako se u većini slučajeva odgovori ne razlikuju mnogo u zavisnosti od pola ispitanika, interesantno je da u tri slučaja postoje značajnija odstupanja. Veći je broj devojčica nego dečaka koji su naveli slušanje i skidanje muzike (92 devojčice i 73 dečaka) i to je uz odgovor “pomoć u školi” jedini ponuđeni odgovor koji je zaokružilo više devojčica. Dečaci su, međutim, u značajnoj prednosti kada je u pitanju igranje kompjuterskih igrica (123 ispitanika i 94 ispitanice) i skidanje filmova koje je više od četiri puta zastupljenije među dečacima.

Jedan od mogućih zaključaka ovakvih rezultata je da se vršnjačka socijalizacija odigrava na različite načine kod devojčica i dečaka. Među dečacima se više neguje kultura vizuelnog, kompeticije i igre, dok je među devojčicama najzastupljenija zabava muzika.

Vreme na internetu i za kompjuterom

Istraživanjem se nastojalo da se sazna i koliko vremena dnevno deca provode za kompjuterom i na internetu. Relativno mali broj dece odgovorio je da dnevno na internetu i za računarom potroši više od tri sata. Najviše ispitanih (35 odsto) za kompjuterom provodi do sat vremena, a na internetu do pola sata (38 odsto). Samo po dvoje dece je odgovorilo da ne zna koliko vremena dnevno provede koristeći internet i kompjuter, navodeći kao uobičajenu aktivnost igranje igrica, usled čega se može pretpostaviti da je nemoć da se odredi vreme provedeno na internetu posledica zanosa igrom.

Uzimajući u obzir činjenicu, koju je pokazalo ovo istraživanje, da najveći broj dece pristupa internetu bez ičijeg nadzora, manji broj sati provedenih u korišćenju interneta nego u korišćenju računara, može biti objašnjen pre svega ekonomskim razlozima. U prilog ovome govori i podatak da je na pitanje koliko vremena dnevno provode gledajući televiziju čak 37 odsto dece odgovorilo da ne zna (za internet je odgovor “ne znam” bio zastupljen samo u jednom procentu), iz čega se zaključuje da je internet još uvek ekskluzivna a ne sveprisutna zabava.

Ipak, podaci govore da čak i ako ne provode mnogo vremena na internetu, deca ono vreme koje utroše, provode nekvalitetno, stvarajući loše navike. Prema podacima objavljenim u internet izdanju dnevnog lista “Politika”, u tekstu “Tinejdžeri govore SMS jezikom”, trećina osnovaca u pismenim radovima koristi simbole preuzete sa računara i mobilnih telefona i upotrebljava “smajlije” kako bi lakše iskazala svoje emocije. U tekstu se navodi i da “Petnaestogodišnjak u dnevnoj komunikaciji koristi prosečno sto reči, a prema razvojnim standardima, sedmogodišnjak u svom rečniku treba da ima 2000 reči”.

Kontrola

Na pitanje ko ih kontroliše dok koriste internet, gotovo polovina ispitanika (47 odsto) odgovorilo je da koriste internet bez ičijeg nadzora. Ostale kontrolišu majke (28 odsto), očevi (15 odsto), braća (6 odsto), sestre (3 odsto) ili neko drugi (1 odsto). Svi odgovori su jednako zastupljeni kod ispitanika oba pola i sva tri godišta. Među onima koji internet koriste duže od tri sata dnevno, duplo je više onih koje niko ne kontroliše.

Rezultati istraživanja pokazuju da ne samo da kod dece nije razvijena svest o potrebi za vremenski i sadržajno ograničenim pristupom internetu, već ni veliki deo roditelja ovo ne prepoznaje kao problem. Najverovatniji uzroci su nedovoljna informisanost i nesnalaženje u korišćenju novih tehnologija. Deci su na internetu dostupni najrazličitiji sadržaji i bez nadzora ili adekvatnog informisanja i upozorenja, umesto koristan i zabavan, internet može postati opasan i štetan.

Zaključak

Preovlađujući stav da internet doprinosi demokratizaciji društva zahvaljujući nepostojanju fizičkih granica i relativizaciji vremenske dimenzije i njenog značaja uopšte, najjednostavnije je problematizovati iz ugla deteta. Pružajući bezgranične mogućnosti za najrazličitiju zabavu, od gledanja slika do upoznavanja sa drugim ljudima, internet svakome, a naročito detetu koje još uvek nije sasvim formirana ličnost, pruža mogućnost za izgradnju sasvim novog, paralelnog, virtuelnog života.

S obzirom na nepostojanje pravne regulative i odgovarajućeg nivoa svesti o opasnostima korišćenja interneta, veliki broj dece provodi najveći deo svog slobodnog vremena nesmetano pristupajući svim internet sadržajima na koje naiđe. Pored štetnih i neprimerenih sadržaja, veliki je problem masovna, laka zabava koja podstiče mediokritet i osrednjost. Deca koriste one sadržaje koji su im najdostupniji i najpopularniji među njihovim vršnjacima, nastojeći da se uklope i navikavajući se na onaj vid i kvalitet potrošnje slobodnog vremena koji je opšteprihvaćen i blizak većini.

Osnovna namena interneta postaje zabava, cilj zabave je socijalizacija, a internet se pretvara u “štaku”, kao alatku za prevazilaženje prepreka u svakodnevnom životu, od “ubijanja vremena” do kompenzovanja društvenog života.

Literatura:

Jochen, Peter (2008), Adolescents’ Exposure to Sexually Explicit Internet Material, Sexual Uncertainty, and Attitudes Toward Uncommitted Sexual Exploration,
Korać, Nada i Vranješević Jelena (2001), Nevidljivo dete, Beograd, Jugoslovenski centar za prava deteta
Radojković, M. i Crnobrnja, S. (1990), Sredstva masovnih komunikacija, Beograd, Agena – Stručna knjiga

Internet:

www.danas.rs
www.politika.rs
www.skolarac.net