foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

5* - 5 sa zvezdicom

Interesovanje za specijalizovane dečije TV kanale među učenicima osnovnih škola

Autor: Nikoleta Pajić

Seminarski rad

Sažetak: Učenici osnovnih škola značajan deo slobodnog vremena provode uz televiziju, a sve veći broj specijalizovanih kablovskih kanala namenjenih njihovom uzrastu pružaju im dodatni povod da se još više posvete ovoj aktivnosti. Iako specijalizovani kanali za decu uživaju veliku popularnost među učenicima osnovnih škola u Vojvodini, više je njih koji komercijalne TV stanice navode kao svoje omiljene. Interesovanje za dečije kanale zavisi od uzrasta, pola i mesta stanovanja osnovaca. Mlađi učenici više gledaju specijalizovane dečije kanale od starijih, koji svoju pažnju preusmeravaju ka kanalima zabavnog karaktera, uključujući i komercijalne kanale sa nacionalnom frekvencijom. Kada je u pitanju pol, veća popularnost dečijih kanala uočena je kod devojčica, a na ovakvu raspodelu interesovanja utiče programska šema kanala i različit način trošenja budžeta slobodnog vremena. Veće interesovanje za dečije kanale uočeno je u mestima sa većim brojem stanovnika, jer tamo postoji više korisnika usluga kablovskih operatera koji nude ove kanale u okviru svojih osnovnih paketa. Velika popularnost specijalizovanih dečijih kanala, čiju okosnicu čine crtani filmovi strane produkcije dokaz je da deca najveći deo vremena provode uz zabavne sadržaje, dok su obrazovni i informativni programi u drugom planu.

Ključne reči: deca, televizija, kablovski kanali, dečiji kanali, crtani filmovi.

1. UVOD

Kao masovni medij koji je opšteprisutan u većini domaćinstva i privlači raznovrstan auditorijum, televizija je odavno stekla titulu najuticajnijeg medija. Deca su značajan činilac ovog auditorijuma, jer veliki deo slobodnog vremena provode ispred „malih ekrana“. Oni televiziju često gledaju i po nekoliko sati dnevno, posebno ukoliko u sobi imaju sopstveni prijemnik, a pojedina istraživanja pokazuju da više vremena provode uz televizor nego u bilo kojoj drugoj slobodnoj aktivnosti.

Ovome svakako doprinosi i društvena klima u kojoj roditelji preokupirani pokušajima da obezbede što bolje uslove za život sebi i svojoj deci, nisu u mogućnosti da im posvete dovoljno pažnje i retko kontrolišu sadržaje koje deca putem televizije konzumiraju. Kako ponuda kablovskih kanala i broj njihovih konzumenata rastu, stvaraju se uslovi da deca televiziji posvete još više vremena jer na raspolaganju imaju sve veći izbor. Deo ove ponude čine i specijalizovani kanali za decu, ali postavlja se pitanje da li je vreme koje deca provedu gledajući sadržaje koje oni nude kvalitetno utrošeno vreme.

Analiza televizijskih programa za decu u Srbiji koju su tokom 2014. sproveli UNS  i UNICEF , kao najveće probleme dečijeg programa u Srbiji navodi dominaciju crtanih filmova (u kojima je nasilje čest motiv), veću zastupljenost stranih nego domaćih sadržaja, odsustvo interaktivnog karaktera i podsticanja razmišljanja, česta repriziranja, nedostatak kontrole od strane roditelja i slab vaspitno-obrazovni potencijal. Ova analiza, kojom su obuhvaćeni sadržaji domaćih emitera sa nacionalnom frekvencijom i kablovskih kanala Ultra, Mini Ultra i Minimaks, ukazuje na to da je „potrebno značajno unaprediti dečije TV programe u Srbiji, pre svega da budu savremeniji, interaktivniji, participativniji i inkluzivniji sa što većom učestalošću domaće produkcije i proizvodnje u nacinalnom socio-kulturnom kontekstu i sa decom koja rastu u Srbiji.“

2. TEORIJSKI OKVIR

Osnivanje američkog kanala Niklodion (eng. Nickelodeon) u aprilu 1979. označilo je početak ekspanzije specijalizovanih televizijskih kanala za decu. Sa početkom emitovanja ovog programa, koji je ubrzo postao najgledaniji među decom u Sjedinjenim Američkim Državama, stvorila se pogodna klima za pokretanje novih kanala sa sličnom programskom šemom. Tako je osamdesetih godina prošlog veka nastao Dizni kanal (eng. Disney Channel), dok je devedesetih osnovan Kartun Netvork (eng. Cartoon Network), koji su poput Niklodiona vremenom našli publiku u preko stotinu svetskih zemalja. Nastali sa ciljem da deci pruže bogatiji program koji američke televizijske mreže u tom trenutku nisu nudile, ovakvi kanali su na kraju doveli do „kulturne invazije“ dečijih programa u američkom stilu, čija se programska šema uglavnom sastoji od crtanih filmova. Iako su u ovom periodu specijalizovani dečiji kanali nastajali i van američkog tla, nisu uspeli da pariraju uspehu programa iz Sjedinjenih Američkih Država.

Istraživanje RATEL-a  iz 2013. godine pokazuje da broj korisnika kablovskih distributivnih sistema u Srbiji svake godine raste za oko 100.000, što samo sa sobom vuče i porast broja gledalaca specijalizovanih dečijih kanala. Ukupan broj pretplatnika za usluge distribucije medijskih sadržaja u 2013. godini dosegao je oko 1,55 miliona, što iznosi oko 21,6% u odnosu na ukupan broj stanovnika, tj. 62% od ukupnog broja domaćinstava. SBB se ističe kao vodeći operater na tržištu za koji se opredelilo 53% korisnika, Telekom Srbija je druga sa 15% pretplatnika, dok su ostali operteri daleko iza njih.

Oba operatera u okviru svog osnovnog paketa, pored domaćeg kanala sa nacionalnom frekvencijom Hepi Kids (eng. Happy Kids), nude specijalizovane dečije kanale Dizni, Minimaks (eng. Minimax) i Kartun Netvork. SBB u svojoj ponudi takođe ima  kanale Ultra, Mini Ultra i Bejbi TV (eng. Baby TV), dok je Telekom Srbija za svoje najmlađe korisnike pripremio Pink Kids, Niklodion, Dizni Junior (eng. Disney Junior), Dizni Eks-Di (eng. Disney XD), DžimDžem (eng. JimJam), Bumerang (eng. Boomergan) i Dak TV (eng. Duck TV).

3.  METODOLOŠKI PRISTUP I CILJEVI ISTRAŽIVANJA

3.1. Hipoteze istraživanja

Kako broj korisnika usluga raznih kablovskih operatera kontinuirano raste, cilj ovog rada je da utvrdi na koji način ova pojava formira navike gledanja televizije među učenicima osnovnih škola. S obzirom na to u daljoj analizi polazi se od sledećih pretpostavki:

1. Specijalizovani dečiji kanali uživaju veću popularnost među decom nego komercijalne televizije sa nacionalnom pokrivenošću.

2. Interesovanje učenika za specijalizovane dečije kanale zavisi od uzrasta.

3. Interesovanje učenika za specijalizovane dečije kanale zavisi od pola.

4. Interesovanje učenika za specijalizovane dečije kanale zavisi od mesta stanovanja.

3.2. Metod istraživanja

Za prikupljanje podataka korišćen je upitnik sa 35 pitanja, kombinovano otvorenog i zatvorenog tipa. Anketu su sproveli studenti sa Odseka za medijske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu u okviru nastavnog kursa „Mediji za decu“. Istraživanje je sprovedeno uz podršku pokraijnskog ombudsmana sa ciljem da se prikupe podaci o navikama korišćenja medija, načinu komunikacije, informisanja i korišćenja slobodnog vremena među decom. U fokusu analize ovog konkretnog rada biće pitanja koja se odnose na navike gledanja televizije i načinu na koji različiti aspekti društvenog života dece utiču na ove navike.

3.3. Korpus

Uzorak ovog upitnika čine učenici četvrtog i osmog razreda iz 21 osnovne škole širom Vojvodine. Ispunjeno je ukupno 875 upitnika, od toga 53,5% među učenicima četvrtog, odnosno 46.5% među učenicima osmog razreda. Polna struktura osnovaca je skoro sasvim ravnopravna -  51.2% upitnika ispunile su ispitanice ženskog pola, dok su preostalih 48.8% ispunili ispitanici muškog pola. 32% anketiranih đaka pohađaju različite osnovne škole u Novom Sadu, dok su preostali ispitanici učenici iz nekoliko gradova i naseljenih mesta širom Vojvodine.

4. ANALIZA

4.1. Gledanost pojedinačnih dečijih kanala

Rezultati istraživanja koji su sproveli studenti sa Odseka za medijske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu krajem 2014. godine u 21 školi širom Vojvodine (u daljem tekstu “istraživanje”) pokazali su da 49% učenika osnovnih škola gledaju neki od specijalizovanih televizijskih kanala za decu.

Kanal Ultra se istakao kao najpopularniji među ispitanicima koji su učestvovali u istraživanju i  13,5% učenika su ga nazvali svojim omiljenim kanalom. Popularnost Ultre lako se može objasniti činjenicom da je ovaj kanal deo osnovnog paketa koji nudi SBB, vodeći kablovski operater u Srbiji, kao i njegovom programskom šemom čiju okosnicu čine japanske anime koje su godinama unazad stekle veliku popularnost među učenicima osnovnih škola različitih uzrasta. Francuski animirani filmovi Gormiti i Kod Lioko sličnog su sadržaja kao japanske anime, ali Ultra takođe nudi igrane serije za tinejdžere (Gradonačelnica iz gimnazije) programe za najmlađe osnovce (Pčelica Maja), kao i dodatni kanal Mini Ultra, koji je 1,2% ispitanika navelo kao svoj omiljeni.

Nakon Ultre kao drugi omiljeni kanal istakao se Dizni koji se nalazi u osnovnom paketu oba vodeća kablovska operatera – SBB-a i Telekom Srbije. Dok SBB u svom osnovnom paketu nudi samo Dizni kanal, Telekom Srbija takođe nudi Dizni Eks-Di i Dizni Junior. Ovi podaci pokreću pitanje zbog čega Dizni uprkos tolikoj rasprostranjenosti nije uspeo da nadmaši Ultru. Istina je da je došao veoma blizu – 12,4% ispitanika navelo ga je kao svoj omiljeni, ali Ultra je na tržištu prisutna duže nego ostali kablovski kanali za decu, te se publika vremenom navikla na njen program i ostala uz nju čak i sa pojavom nove konkurencije.

Dokaz ove tvrdnje je Niklodion koji se na srpskom tržištu pojavio 2013. godine i u tom kratkom periodu uspeo da se izbori za mesto trećeg omiljenog kanala među decom koga favorizuje 8,8% ispitanika. Srpska publika bila je u prilici da Niklodenove animirane filmove prati godinama unazad putem emitera B92 pa se lako navikla na programsku šemu novog kanala. Sunđer Bob Kockalone i Pingvini sa Madagaskara koji su ranije stekli veliku popularnost među srpskom publikom čine okosnicu programske šeme Niklodiona, a ostali su prepoznatljivi staroj publici jer su glumci iz ranije emitovanih epizoda ponovo angažovani da rade sinhronizaciju. Na Niklodionu se takođe emituje nekoliko sinhronizovanih tinejdžerskih serija, što se pokazalo kao dobar potez među učenicima nižih razreda osnovne škole.

Na četvrtom mestu po gledanosti našao se Minimaks namenjen deci predškolskog i nižeg školskog uzrasta sa 7,4% ispitanika koji su ga nazvali omiljenim. Nakon toga sledi Hepi Kids, jedini specijalizovani dečiji kanal sa nacionalnom frekvencijom, čiji je status kao takvog prilično problematičan s obzirom na to da program za decu emituje samo u intervalu od 9 do 14 časova, dok je ostatak programske šeme rezervisan za sadržaje koji često nisu primereni gledaocima mlađeg uzrasta. Hepi Kids su, međutim, kao svoj omiljeni kanal navodili samo učenici nižih razreda osnovne škole, što ukazuje na to da se za njega opredeljuju zbog crtanih filmova, a ne ostatka programa.

Ispitanici su u anketi kao omiljene pomenuli i kanale Kartun Netvork i Bumberang čija popularnost, uprkos bogatoj ponudi poznatih naslova, ispašta zbog činjenice da se program emituje na engleskom jeziku bez prevoda. Iako ovo može igrati značajnu ulogu u učenju jezika u mlađem uzrastu, činjenica da ispod 1% ispitanika navodi ove kanale kao omiljene dokazuje da osnovci preferiraju sinhronizovane sadržaje.

Anketa je pokazala da najmanju popularnost među osnovcima uživa Pink Kids koji se kao odgovor javio samo u jednoj anketi. Kanale Bejbi TV, Dak TV i DžimDžem niko od ispitanika nije naveo kao omiljene, ali njihovo odsustvo je očekivano jer je reč o kanalima čija su ciljna grupa bebe i deca predškolskog uzrasta.

4.2. Gledanost dečijih kanala u odnosu na ostale kanale

Analiza 1360 odgovora  na pitanje „Navedi svoj omiljeni kanal“ pokazala je da su komercijalne stanice sa nacionalnom frekvencijom za 1%  popularnije među ispitanicima nego specijalizovani dečiji kanali. Kao odgovor na ovo pitanje ispitanici su naveli 57 različitih kanala, od kojih se na samom vrhu našla Prva koju je 27% ispitanika nazvalo svojim omiljenim kanalom, dok nakon nje sledi još jedan komercijalni kanal sa nacionalnom frekvencijom – B92 koga je navelo 15% ispitanika. Na trećem i četvrtom mestu po popularnosti našli su se specijalizovani dečiji kanali Ultra i Dizni, dok je Pink na petom mestu. 

Ovi rezultati ukazuju na to da, uprkos velikom interesovanju koje vlada za specijalizovane dečije kanale, oni za sada ne uspavaju da pariraju komercijalnim domaćim emiterima, posebno ne Prvoj. Pošto je reč o televizija koja je jedna od najgledanijih u Srbiji, logičan zaključak je da i među učenicima osnovnih škola ima isti status. Kako se Prva ne može pohvaliti velikim brojem programa čija su glavna ciljna grupa osnovci, objašnjenje njene, kao i popularnosti drugih komercijalnih TV stanica sa nacionalnom pokrivenošću, možda se skriva u činjenici da veliki broj ispitanika nisu korisnici usluga nekog od kablovskih operatera. Kada je u pitanju B92 popularnost u ovoj ciljnoj grupi prilično je transparentna – crtani filmovi Sunđer Bob Kockalone i Pingvini sa Madagaskara omiljeni su među svim osnovcima, dok popularni američki sitkomi poput Prijatelja i Štrebera privlače učenike viših razreda osnovne škole.

Analiza daljih podataka ne potvrđuje samo prevlast komercijalnih TV kanala sa nacionalnom frekvencijom nad dečijim kanalima, već i prevlast zabavnog programa nad obrazovnim, dokumentarnim i informativnim. Specijalizovani dečiji kanali ovde ne predstavljaju rešenje, već deo problema, jer okosnicu njihovog programa čine strani crtani filmovi i tinejdžerske serije koje se mogu podvesti pod kategoriju „zabava“. Crtaći i serije koji se emituju na ovim kanalima su mahom strane produkcije, što ukazuje na nedostatak programa za decu na srpskom jeziku i „kulturnu invaziju“ uglavnom američkog stila života. Korišćenje usluga kablovskih operatera kod publike stvara iluziju da na raspolaganju imaju ogroman izbor, ali kada su pitanju dečiji kanali to je daleko od istine, jer oni konstantno repriziraju iste programe. Koncept ovih crtanih filmova takođe je problematična, jer se u velikom broju njih kao glavni motivi javljaju magija, transformacije, čudovišta, nasilje i borba protiv zla, dok su ostale vrednosti u drugom planu.

Uprkos ovome, korisnici usluga kablovskih operatera imaju na raspolaganju mogućnost da u potrazi za edukativnim sadržajem odaberu neki od kanala poput Diskaverija (eng. Discovery), Nacionalne geografije (eng. National Geographic) ili Historija (eng. History), ali je svega 7% njih navelo ove kanale kao svoje omiljene. Filmski, serijski i zabavni kanali uživaju mnogo veću popularnost, a značajno interesovanje za neke od njih, poput kanala Ti-El-Si (eng. TLC) ukazuju na veliku sklonost ispitanika ka senzacionalističkim sadržajima u prilično mladom uzrastu.

Postavlja se pitanje šta je sa onim osnovcima koji nisu pretplaćeni na kablovsku televiziju i na raspolaganju imaju samo domaće kanale. Prva i Pink svojim gledaocima nude niz serija turske i indijske produkcije, muzičke programe koje promovišu turbo-folk kulturu i emisije zabavnog karaktera. Dok programska šema B92 nudi relativno kvalitetnije sadržaje, „zabava“ je i dalje epitet koji je najbolje opisuje. Programe javnog servisa RTS i RTV, čiji je edukativni i dečiji program daleko bogatiji od onog koji nude gore pomenute TV stanice, favorizuje svega 5% ispitanika što još jednom potvrđuje da su razonoda i ubijanje vremena glavni razlozi zbog kojih se osnovci opredeljuju za neki od odabranih kanala koji im ne nude priliku za aktivno razmišljanje i participaciju u onome što posmatraju.

4.3. Interesovanje za dečije kanale s obzirom na uzrast

Odrastanje sa sobom neretko nosi pad interesovanja za crtane filmove, koji čine okosnicu programske šeme specijalizovanih dečijih kanala, što je ovo istraživanje još jednom potvrdilo. Najdrastičniji dokazi su Minimaks i Hepi Kids za koje su učenici 4. razreda pokazali značajno interesovanje, dok ih niko od osmaka nije naveo kao svoje omiljene. Ista situacija ponovila se sa kanalima Mini Ultra, Bumerang i Pink Kids koji se nisu našli na listi omiljenih tv kanala nijedog učenika 8. razreda osnovne škole. Istraživanje je takođe pokazalo da samo 4% gledalaca Ultre, najpopularnijeg dečijeg kanala u anketi, čine osmaci. Taj procenat je nešto viši kod Niklodiona koji je tinejdžerskim serijama i crtanim filmovima koji uživaju popularnost i kod učenika viših razreda osnovne škole uspeo da zainteresuj 22% gledalaca uzrasta od 14 godina.

Jedini kanal kome je uspešno pošlo za rukom da privuče publiku oba uzrasta jeste Dizni koji ima relativno jednak broj gledalaca među četvrtacima i osmacima. Iako su tinejdžerske serije na Niklodionu stekle veću popularnost u svetu nego one koje se emituju na Dizniju, veoma je verovatno da stariju publiku ne privlače zbog sinhronizacije. Moguće je da se upravo zbog toga veći broj gledalaca opredeljuje za Dizni na kome se serije emituju na engleskom jeziku sa titlovima. Kako se u osnovnom paketu Telekoma Srbije pored Dizni kanala nude i Dizni Junior i Dizni Eks-Di, ovaj kanal svojoj publici stavlja na raspolaganje najveći izbor sadržaja za različite uzraste. Dok je Dizni Junior namenjen mlađoj publici, Dizni Eks-Di emituje nekoliko animiranih serija sa junacima iz Marvelovih stripova koji su zahvaljujući velikom uspehu blokbastera istoimenog filmskog studija stekli veliki broj ljubitelja svih generacija širom sveta.

4.4. Interesovanje za dečije kanale s obzirom na pol

Interesovanje učenika za specijalizovane dečije kanale razlikuje se u zavisnosti od pola. 57.8% devojčica koje su ispunile anketu navele su neki od ovih kanala kao svoj omiljeni, dok je to isto uradilo 39.8% dečaka. Objašnjenje ovakvog odnosa ne može se naći u pretpostavci da devojčice generalno provode značajno više vremena uz televizor. 75,2% ispitanika, odnosno 73% ispitanica odgovorile su da često gledaju televiziju, što nije drastična razlika koja pokazuje da među dečacima čak ima i više konzumenata ovog medija. Preostalih 22,8% devojčica televiziju gledaju retko, a 3% nikad što takođe ne ukazuje na veliku razliku u vremenu konzumiranja ovog medija u odnosu na dečake od kojih 19,7% televiziju gleda povremeno, a 3,3% retko.

Za daljim objašnjenjem ove razmere tragalo se u pitanjima koja se odnose na budžet slobodnog vremena i vannastavne aktivnosti dece. Dok se devojčice češće bave vannastavnim aktivnostima kao što su ples, učenje stranih jezika i sviranje instrumenata, dečaci su ti koji se u većoj meri bave sportom, a kada je gledanje televizije u pitanju svoju pažnju u velikoj meri usmeravaju ka sportskim kanalima. 17,6% dečaka naveli su neki od sportskih kanala kao svoj omiljeni, a ta brojka gotovo pokriva razliku u broju ženskih i muških gledalaca dečijih kanala. Iako gotovo istu količinu vremena provode u prirodi i u druženju, dečaci su ti koji mnogo više igraju kompjuterske igrice – 69% ispitanika rekli su da ih igraju često, u odnosu na 23% devojčica.

Do objašnjenja većeg broja ženskih gledalaca ovih kanala takođe se može doći analizom programskih šema pojedinačnih kanala, koja pokazuje da većina kanala emituje značajan broj programa za koje se stereotipno smatra da su namenjeni devojčicama.

Najveće odstupanje između pola gledalaca javlja se kod kanala Kartun Netvork, Minimaks i Dizni, koji je ujedno i najgledaniji kanal među osoboma ženskog pola. Među ispitanicima koji su naveli Kartun Netvork kao svoj omiljeni kanal, 87,5% njih je muškog pola, a programska šema ovog kanala ukazuje na to da su oni glavna ciljna grupa, jer su junaci u njihovim crtanim filmovima mahom dečaci, superheroji i nindža ratnici. Kada je u pitanju Minimaks, 75% njegovih gledalaca čine devojčice. Iako je program na ovom kanalu „rodno raznovrsniji“, u većini crtanih filmova koji se na njemu emituju (Barbi, Vendi, Anđelina balerina i Čarobnica Lili) iz samog naslova se vidi da su devojčice glavne junakinje, što možda odbija mušku publiku. Sličan je slučaj sa Dizni kanalom kod koga devojčice čine čak 80,6% publike, koje je privukao serijama Hana Montana, Čarobnjaci s Vejverli plejsa, Liv i Madi i crtanim filmovima Nemogruća Kim i Sabrina: Tajne čarobnice tinejdžerke čije su glavne junakinje tinejdžerke.

Kanal koji se pokazao kao rodno univerzalan i ima gotovo jednak broj gledalaca među muškom i ženskom populacijom jeste Niklodion. Poput Diznija ovaj kanal takođe nudi mnoge programe koji su usmereni ka ženskoj publici poput crtanih filmova Vinks Klub i Super špijunke, te serija AjKarli, Sem i Ket i Viktorijus. Uprkos tome, važno mesto u njegovoj programskoj šemi zauzimaju crtaći Sunđer Bob Kockalone i Pingvini sa Madagaskara, veoma omiljeni među srpskom decom i pre pokretanja Niklodiona kao zasebnog kablovskog kanala. U crtanim filmovima Kung Fu Panda, Avatar i Veoma čudni roditelji dečaci su takođe glavni junaci, ali su namenjeni prilično univerzalnoj publici što objašnjava jednako interesovanje za ovaj kanal među pripadnicima oba pola. 

Ultra koja se u ovom istraživanju pokazala kao najpopularniji dečiji kanal, takođe ima prilično rodno ravnopravnu publiku, koju čini 45,8% devojčica i 54,2% dečaka. 

4.5. Interesovanje za dečije kanale s obzirom na mesto stanovanja

Rezultati istraživanja pokazali su da interesovanje osnovaca za dečije kanale zavisi od veličine mesta u kome stanuju. Ovo je posebno primetno kod srednjih sela, gde 50% ispitanika navodi komercijalne TV stanice sa nacionalnom frekvencijom kao svoje omiljene, dok procenat učenika koji favorizuju neki od dečijih kanala iznosi 22%. Što je mesto stanovanja ispitanika veće, veći je i procenat zainteresovanih za specijalizovane dečije kanale i druge kablovske televizije, mada u većini mesta vlada najveće interesovanje za komercijalne tv stanice Prvu, Pink i B92.

U Novom Sadu i malim gradovima uočeno je najveće interesovanje za specijalizovane dečije kanale, kao i najmanje interesovanje za TV stanice sa nacionalnom frekvencijom, dok su u srednjim gradovima ovi procenti gotovo jednaki.

Razlika u popularnosti dečijih kanala kod dece sa sela i dece iz grada postoji jer interesovanja za ove kanale ne može da bude veliko tamo gde značajan broj učenika nisu u prilici da ih gledaju. U ovu analizu uneti su i podaci o interesovanju za ostale kablovske kanale, kako bi dali dodatnu potvrdu ove tvrdnje, jer  je u gradovima takođe uočen veći broj ispitanika koji favorizuju ove kanale. To ne znači da su svi učenici iz gradova pretplaćeni na usluge nekog od kablovskih operatera, ali je veći procenat njih koji jesu nego u selima, što svakako utiče na popularnost specijalizovanih dečijih kanala koji su pretežno kablovski.

5. ZAKLJUČAK

Analiza rezultata istraživanja koje su sproveli studenti Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u okviru nastavnog kursa „Mediji za decu“ pokazali su da se učenici 4. i 8. razreda osnovnih škola u Vojvodini više interesuju za komercijalne televizije sa nacionalnom frekvencijom nego za specijalizovane dečije kanale. Uprkos tome, razlika između ove dve brojke prilično je mala, pa je moguće da će sa povećanjem korisnika usluga kablovskih operatera specijalizovani kanali za decu prevagnuti nad domaćim komercijalnim emiterima, ali u ovom trenutku još ne mogu da im pariraju. Međutim, kada se pogledaju sveukupni rezultati interesovanja za ostale televizijske programe, uočljivo je da kablovski emiteri imaju prevlast nad domaćim TV stanicima sa nacionalnom pokrivenošću, za koje ovo predstavlja značajan razlog da se zapitaju da li treba da posvete više pažnje svom dečijem programu, jer deca ipak predstavljaju ogroman udeo gledalaca televizije i značajnu ciljnu grupu.

Analiza je takođe pokazala da postoje razlike u navikama gledanja specijalizovanih kanala za decu u odnosu na različite društvene kategorije kojima ispitanici pripadaju. Kada je u pitanju uzrast, interesovanje za većinu kanala veće je među učenicima četvrtog razreda, dok se osmaci više okreću domaćim komercijalnim emiterima i filmskim, serijskim i zabavnim kanalima. Jedini kanal sa relativno sličnim brojem ljubitelja među decom različitih uzrasta jeste Dizni što ukazuje na to da su tinejdžerske serije privlačne i četvrtacima i osmacima, ali da osmaci gaje odbojnost prema sinhronizaciji diskutabilnog kvaliteta, pa se zbog toga ne odlučuju za Niklodion koji emituje slične sadržaje. Takođe postoje razlike s obzirom na pol – specijalizovane dečije televizije su popularnije među devojčicama, dok dečaci svoje interesovanje više usmeravaju ka kompjuterskim igricama i sportskim kanalima. Kada je u pitanju mesto stanovanja ispitanika, istraživanje je pokazalo da deca iz grada u većoj meri gledaju program kablovskih kanala, verovatno jer je u ovim sredinama veća zastupljenost korisnika koji su na njih pretplaćeni.

Dati rezultati ukazuju na to da konzumiranje specijalizovanih dečijih programa značajno utiče na transformaciju navika publike, što ne znači automatski da ta transformacija ide u dobrom smeru. U „Kodeksu deca i mediji“ kojim su propisani pravila ponšanja medija u odnosu na decu navodi se da mediji koji emituju programe za decu „treba da vode računa o obimu interesovanja i po potrebama dece, počev od poučnih i kulturnih do veoma raznovrsnih zabavnih materijala.“ Letimičnim pogledom na programsku šemu bilo koje od ovih televizija možemo doći do zaključka da je akcenat isključivo na zabavnim sadržajima dok su edukativni potpuno odsutni ili u drugom planu. U „Kodeksu“ se takođe navodi da „programi treba da doprinose zdravom, uravnoteženom razvoju dece, da im pomažu da steknu predstavu o svetu i da se prilagode društvu u kome žive“, a kada se dublje zagledamo u programske šeme specijalizovanih kanala za decu, oni ne izgledaju kao rešenje ovog problema. Većina njih deci ne prezentuju način života sredine u kojoj žive, pošto je uglavnom reči o programima strane produkcije, niti ih podstiču na razmišljanje i participaciju, nego od njih stvaraju pasivne posmatrače crtanih filmova koji su često prožeti motivima nasilja.

Situacija nije ništa bolja na domaćim komercijalnim stanicama, a interesovanja za javni servis, koji nudi mnogo raznovrsniji dečiji program od ostalih emitera, izuzetno je malo. Korisnici kablovskih televizija željni za edukativnim i informativnim sadržajem uvek imaju opciju da se opredele za neki od kanala specijalizovani za tu vrstu programa. Postavlja se pitanje da li deca zaista treba da tragaju za kvalitetnim sadržajem ili imaju pravo da im bude ponuđen sam po sebi. Na kraju krajeva, šta je sa onima od njih koji čak nisu ni u mogućnosti da tragaju, nego imaju na raspolaganju samo ono što im emiteri sa nacionalnom frekvencijom nude. Sve veće interesovanje za kablosvke kanale ukazuje na nezadovoljstvo dece tom ponudom, a ukoliko žele da zadrže „najmlađe gledaoce“ uz sebe, domaće komercijalne TV stanice moraće da se osvrnu na njihove potrebe i prepoznaju ih kao ciljnu grupu koja zaslužuje punu pažnju.

6. LITERATURA

6.1. Publikacije

Grupa autora (2014). Analiza televizijskih programa za decu u Srbiji. Beograd: UNS, UNICEF.

Grupa autora (2014). Pregled tržišta telekomunikacija u Republici Srbiji 2013. godine. Beograd: Republička agencija za elektronske komunikacije (RATEL).

Lemiš, D. (2008). Deca i televizija. Beograd: CLIO.

Plavšić, P. (1993). Kodeks deca i mediji: pravila ponašanja medija u odnosu na decu. Beograd: Prijatelji dece Srbije, Odbor za zaštitu prava deteta.

Sachiko Imaizumi, K. (2005). Children’s Television: Trends Around the World. Tokio: NHK Broadcasting Studies.

Vukmirović, D. (ured.) (2014). Uporedni pregled broja stanovnika 1948-2011. Beograd: Republički zavod za statistiku.

6.2. Internet izvori

eGeografija. (30. mart 2012). Naselja – tipovi, funkcionalna klasifikacija. Preuzeto 18. marta 2015. sa http://www.egeografija.org/?p=128

SBB. Raspored kanala. Preuzeto 18. marta 2015. sa http://www.sbb.rs/Osnovna+ponuda/297/Raspored+kanala.shtml/nav_start=0/nav_start2=0

Telekom Srbija. Osnovni paket. Preuzeto 18. marta 2015. sa  http://open.telekom.rs/iptv/Content.aspx?temp=0&sid=345&id=346

UNICEF. (1. april 2003). Who we are. Preuzeto 18. marta 2015. sa http://www.unicef.org/about/who/index_introduction.html

UNS. O nama. Preuzeto 18. marta 2015. sa http://www.uns.org.rs/o-nama.html