foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

5* - 5 sa zvezdicom

Naučni rad

Deca i mobilni telefoni

Autor: Sonja Filipović 

Seminarski rad

Sažetak: Cilj ovog rada jeste da se objasni zbog čega je dobro da deca imaju mobilni telefon, ali isto tako, ukoliko nemaju potrebu da ga koriste da to i ne čine, jer se poslednjih godina dosta govori o njegovom štetnom uticaju. Da li je posedovanje mobilnog telefona stvar prestiža ili potreba? Šta je nomofobija? Pored ovoga, analizirala sam i rezultate anketa koju su sproveli studenti žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, između ostalog i na teme "Da li deca imaju mobilni telefon i šta najviše koriste na njemu".

Ključne reči: deca, mobilni telefon, budućnost, analiza, nomofobija.

Opširnije: Deca i mobilni telefoni

Marketing u medijima za decu

Autor: Igor Ošlaj

Diplomski rad

Sažetak:
Marketing, kao deo privredno-ekonomskog procesa, vođen je zakonima slobodne tržišne utakmice. U borbi za plasman i prodaju proizvoda, stručnjaci za advertajzing posežu za najrazličitijim tenikama oglašavanja, često zloupotrebljavajući lakovernost konzumenata. Primena širokog spektra marketinških tehnika kojima se manipuliše svešću potencijalnog kupca, posebno je opipljiva tema kada su deca ciljna grupa kampanje, pre svega, stoga što nemaju brojne odbrambene mehanizme odraslih. Predmet ovog rada je istraživanje načina na koji se proizvodi reklamiraju deci, u kojoj meri se pritom krše etičke norme ili zakonski normativi, kao i u kojoj meri je uopšte ovo polje zakonom regulisano.

Ključne reči: mediji, deca, marketing, manipulacija.

Opširnije: Marketing u medijima za decu

Tinejdžeri u dnevnim novinama „Blic“, „Kurir“, „Politika“ i „Danas“

Autor: Biljana Selaković

Diplomski rad

Sažetak:

Istraživanje - Tinejdžeri u dnevnim novinama „Blic“, „Kurir“, „Politika“ i „Danas“ predstavlja pokušaj da se prikaže koliko i na koji način pomenuti dnevni listovi pišu o mladima. Kao metod za prikupljanje podataka korišćena je kvalitativna analiza sadržaja. S obzirom na to da su mediji sve prisutniji u našim životima, uticaj masmedija na mlade je velik. Oni odlučuju o slobodnom vremenu porodice i preko sadržaja koje nude nameću joj određen sistem vrednosti. Mediji uvek deluju na publiku onim što kažu i onim kako pišu o određenim pojavama, ljudima ili fenomenima. Upravo zato mediji imaju ogroman uticaj na formiranje ličnosti kod tinejdžera. Istraživanja slike deteta u medijima pokazuju da je ta slika zabrinjavajuće retka i neobjektivna. Zato je potrebno učiniti sve da se način prikazivanja dece u medijima promeni u pravcu boljeg predstavljanja njihovog stvarnog stanja i potreba. Opšti zaključak mog istraživanja bi bio da su tinejdžeri gotovo nevidljivi u srpskoj štampi, ne posvećuje im se dovoljno prostora i  uglavno su prikazani ili kao žrtve ili kao akteri nasilja i devijantnog ponašanja. Delikvencija je češće tamo gde su prisutni poremećaji u porodičnom životu, gde zakazuju školske obaveze, gde se slobodno vreme provodi nekvalitetno, besciljno i nesadržajno. Dok se javnosti sa jedne strane prezentuje slika deteta u medijima kao potencijalno ili stvarno ugroženog člana društvene zajednice, sa druge strane se u medijima uopšte ne govori o dečijim pravima, niti o dokumentu koji reguliše ovu sferu. Nezadovoljavajuće prikazivanje tinejdžera u medijima, može biti poboljšano medijskim obrazovanjem, i to pre svega takvim koje uključuje dečiju participaciju i u medijima i u društvu.

Ključne reči: tinejdžeri, dnevne novine, medijsko obrazovanje, govor mržnje, nasilje i dosada

Opširnije: Tinejdžeri u dnevnim novinama „Blic“, „Kurir“, „Politika“ i „Danas“

Kako pisati za decu

Autor: Tijana Pajčin

Diplomski rad

Sažetak:
Mediji u današnje vreme imaju veliku moć i njihov uticaj na formiranje mišljenja, stava i stila života je ogroman, posebno kod mladih ljudi. Mediji za decu i mlade kao i proboj novih tehnologija promenili su u potpunosti njihov stil života, postavili neke nove granice, a pomerili postojeće. Razvoj deteta počinje od samog rođenja. U kakvom okruženju smo rasli zavisi umnogome kakvi ćemo kasnije biti i kakvom društvu ćemo težiti. Mediji uvek deluju na publiku onim što kažu, kao i onim na koji način govore o nekim situacijama, pojavama i ljudima. Tema ovoga rada jesu mediji za decu sa akcentom na štampu namenjenu deci i mladima.
Deca pored školskih obaveza imaju najviše slobodnog vremena koje koriste na razne načine, igrajući se, gledajući televizor, čitajući časopise i magazine. Počevši od prvog lista za decu „Prijatelj srpske mladeži“, preko čika Jovinog „Nevena“, „Politikinog zabavnika“, deca danas odrastaju uz listove kao što su „Medeni Meca“, „Lili Pez“, „Bravo“, „Bravo Girl“ i slične. Iz njih se stvaraju neki novi idoli, usvajaju određene norme ponašanja i razmišljanja i to sve sa ciljem uključivanja u društvo.
Raditi sa decom i stvarati za njih je posao koji zahteva ozbiljnost, posvećenost i profesionalnost. Pisati za decu u današnje vreme svakako nije lako i jednostavno, budući da su oni na neki način uvek korak ispred, jer su rođeni i odrastaju u svetu gde je jedan od glavnih izvora informacija i zabave, internet.

Ključne reči: dete, mediji za decu, dečija štampa, slobodno vreme i dosada

Opširnije: Kako pisati za decu

Neetička upotreba dece u televizijskim emisijama "Čik pogodi","Kefalica" i "City Kids"

Autor: Bojana Radoman

Diplomski rad 

Sažetak:                                                                                                                                                                                                                     Diplomski rad "Neetička upotrebe dece u televizijskim emisijama "Čik pogodi", "Kefalica" i "City Kids" predstavlja istraživački poduhvat o nepoštovanju: UNESCO-vih Međunarodnih načela profesionalne etike u novinarstvu, UNICEF-ovih načela u izveštavanju o pitanjima koja se tiču dece, UNICEF-ove Konvencije o pravima deteta "Deca i mediji" i zaključaka Samita "Deca i mediji" donesenih 2007. godine u Johanezburgu. U svrhu istraživačkog rada "Neetička upotreba dece u televizijskim emisijama "Čik pogodi", "Kefalica" i "City Kids" korišćeno je istraživanje Nade Korać i Jelene Vranješ "Slika deteta u medijima", Dečiji alternativni izveštaj grupacije "Deca-deci" (institucija u sklopu Centra za prava deteta), Konvencija "Deca i mediji", Međunarodna načela profesionalne etike u novinarstvu, načela u izveštavanju o pitanjima koja se tiču dece i zaključci Samita "Deca i mediji" doneseni 2007. godine u Johanezburgu. Takođe, interpretirani su rezultati ankete na temu upućenosti javnog mnjenja o neetičnoj upotrebi dece u televizijskim emisijama "Čik pogodi", "Kefalica" i "City Kids", kao i kvantitativno-kvalitativne analize navedenih televizijskih emisija. U cilju dobijanja preciznih rezultata, predstavljena je i komparativna analiza sve tri televizijske emisije. Kao konačan zaključak ovog istraživačkog poduhvata jeste uočavanje dva  modela po kojem se deca upotrebljavaju u televizijskim emisijama: u prvom modelu uočena je instrumentalizacija deteta radi visokog rejtinga gledanosti; u drugom modelu uočena je ekonomska zloupotreba deteta putem poruka oglašivača, a koje se, pritom, ne javljaju u standardnoj formi reklama. Svrha je, naravno jasna, bolja kotiranost oglašivača na ekonomskom tržištu (lakša percepcija određene marke proizvođača od strane potrošača i bolja prodaja proizvoda određenog proizvođača). Izuzetak su EPP blokovi za vreme trajanja dečijih televizijskih emisija, koncipirani kao sastavni deo bloka emisije (npr. Emisija "Čik pogodi").
Trend televizijskih emisija danas jeste da glavnu ulogu u konceptu emisije ima dete. Uspostavili su se i modeli uloge deteta koja mu je dodeljena u emisiji. Postoje 3 modela: u prvom modelu deca su medijski akteri ili neaktivni učesnici televizijskih emisija (publika u studiju, intervjuisani, gost u studiju); u drugom modelu deca su medijski kreatori ili aktivni kreatori televizijskih emisija (novinari, voditelji). Deca nameću koncept emisije i medijske sadržaje u njoj; u trećem modelu deca su pasivni kreatori televizijskih emisija. Deci su koncept emisije i medijski sadržaji u njoj nametnuti, a uloga aktivnog kreatora improvizovana.

Ključne reči: neetičnost, televizija, dete, medijski akter, medijski kreator, instrumentalizacija, ekonomska zloupotreba.

Opširnije: Neetička upotreba dece u televizijskim emisijama "Čik pogodi","Kefalica" i "City Kids"