foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

5* - 5 sa zvezdicom

Zaštitimo našu sredinu


Svakodnevno prolaziš pored kontejnera u koji ljudi bacaju otpad iz svojih domova. Bar jednom nedeljno, imaš zaduženje da isprazniš kantu sa otpadom? Na putu do drugarice, škole ili poslastičarnice vidiš da put kojim ideš nije prekriven samo travom i lišćem, već i nečim drugim? Da li se nekad zapitaš gde odlaze svi oni omoti od čokoladica i tetrapak od sokića sa velikog odmora?

Pitanje otpada i njegovog pravilnog odlaganja, u cilju zaštite prirode, jedno je od veoma važnih pitanja. Iako postoje ljudi koji vode računa o čistoći svoje okoline ne bacajući papiriće, mnogo je veći broj onih koji na to uopšte ne obraćaju pažnju, iako planeta Zemlja pati, jer je sve više zagađena.

Pod zagađenjem životne sredine se podrazumevaju promene u osobinama i kvalitetu osnovnih planetinih svojstava, vode, vazduha i zemljišta. Zagađujuće materije ili supstance, ostaci su onog što proizvodimo, koristimo ili odbacujemo kao iskorišćen proizvod. Te zagađujuće materije nazivamo otpad. Biolozi, ekolozi i stručnjaci za prirodu se trude da nam na različite načine objasne značaj očuvanja planete Zemlje, čiste vode i vazduha. Jedan od najpoznatijih načina očuvanja životne sredine jeste reciklaža.

Reč reciklaža označava pretvaranje otpada u novi proizvod i njegovo ponovno korišćenje koje doprinosi smanjenju zagađenja i uštedi energije pomoću koje, na primer, svetli sijalica u tvojoj sobi. Početak svake reciklaže je u sakupljanju i raspodeli otpada (plastike, metala, stakla ili papira) u posebno predviđene kontejnere. Nakon odvajanja, materijal se presuje i prevozi u posebne fabrike za otpad u kojima se sitni, melje ili topi, a zatim prepađuje u novi upotrebljiv proizvod, koji kupujemo u supermarketu. Upotreba recikliranog materijala je završna faza reciklaže, čime započinje drugi krug očuvanja životne sredine. To je velika nagrada za ljude koji rade u fabrikama za reciklažu, ekologe i one koji vole i čuvaju prirodu.

Veoma često se dogodi da želimo da odvojimo otpad i doprinesemo recikliranju, ali ne možemo da pronađemo odgovarajući kontejner za to. Tada govorimo o nediferenciranom otpadu. On se, za razliku od diferenciranog otpada, ne reciklira, već se odvozi na deponije. Neraspoređen otpad koji se nalazi na deponijama je veoma štetan za okolinu, pre svega zbog toga što je mnogo zaprljaniji. Kada pada kiša ili duva vetar, on se raznosi i time zagađuje mnogo veći prostor. Tu nastaje novi problem jer je čistoća osnovni uslov za dobro i kvalitetno recikliranje koje je u tom slučaju onemogućeno.