foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

5* - 5 sa zvezdicom

Crtani filmovi nekad i sad

Da li ste se nekad zapitali kako se prave crtani filmovi? Odgovor i nije tako jednostavan, kako se možda čini. Crtać se sastoji od mnoštva slika, koje je neko nacrtao i zatim se one velikom brzinom smenjuju, čak 24 slike u sekundi i na taj način mi vidimo da se likovi kreću, trče, igraju i rade mnoge druge stvari. A da li ste se ikad pitali kako su izgledali crtaći koje su gledali vaši stariji drugari, braća ili sestre ili čak  mame i tate?

Za razliku od današnjih crtaća, koji se najčešće emituju na TV kanalima i koja deca najviše prate i koji najčešće dolaze iz Japana i puni su svakakvog nasilja, magije i tuča, nekad su crtaći ukazivali na neke od najvećih ljudskih vrednosti. Ukazivali su na dobrotu, poštenje, na to da treba da budemo dobri.

Malo ko od današnje dece zna za Štrumfove, viteza Koju, profesora Baltazara, pčelicu Maju i mnoge druge crtane likove koji su godinama zabavljali decu i ukazivali im, u manjoj ili većoj meri, kako treba da se ponašaju i da je lepo biti lepo vaspitan. Deca su uvek imala svoja tajna carstva i svet u kome su prinčevi i princeze bili glavni likovi.

Na TV kanalima su se prikazivale nove epizode Štrumfova. Često se dešavalo da se brat i sestra takmiče ko će prvi završiti sa jelom i zauzeti bolje mesto kraj TV-a. Današnji klinci nemaju strpljenja da odgledaju ni jednu epizodu vickastog serijala koji je upravo kroz borbu malih ali brojnijih Štrumfova i velikog Gargamela učio sve o borbi dobra i zla i o drugarstvu kao načinu da pravda pobedi.

Tada nije bilo televizora u boji, daljinskih upravljača, ustvari bilo ih je ali su bili privilegija bogatijih porodica. Slika se često gubila zbog slabog signala. Ustani – pojačaj ton … idi smanji malo … jao, opet se gubi slika, brzo tata da pomeri antenu … Deca su uživala u tim crtaćima a i danas ponekad može da se čuje za termin 7 i 15, vreme kada su deca zauzimala svoje položaje ispred TV da odgledaju crtani film i nakon toga se vesela spremaju za krevet. Glavna zanimacija bile su kofice, lopatice, poneka igračkica i dovoljno mašte. Ta mašta i kreativnost izgubila se nažalost kod današnjih generacija.

Crtani filmovi koji se sada emituju puni su nasilja ili čudnih života junaka, a prave poente nema. Tome u prilog ide i primer Štrumfova, kao izmišljenih bića u izmišljenoj zemlji, koja sebe ni u jednom momentu ne nazivaju ljudima, jer to i nisu, a svaka epizoda nosila je sa sobom neku pouku. Sada imamo Vinks vile i Brac lutke. Devojčice koje se pretvaraju, lete i čine čuda, odnosno pate za najnovijim haljinama i šminkama! U pesmi čak i pevaju "budi i ti kao i mi, jedna od nas". A pitamo se šta time one hoće da kažu? I dok mašta ide u suprotnom smeru prema totalno nerealnom svetu, devojčice se igraju vila kada izađu u park. Toliko se užive u priču da su u stanju da se dobro posvađaju pa čak i izvređaju jedna drugu boreći se da baš jedna od njih dobije titulu najbolje i najlepše vile! 

Stoga treba povesti računa i dobro razmisliti kakvi se sadržaji prikazuju deci i na koji način to deca shvataju i kuda ih to vodi. Ne mora da znači da je sve što je novije i modernije uvek i bolje, poučnije i lepše. Zato ako mogu da se repriziraju starije serije zašto ne bi mogli i stariji crtaći ?!