foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

5* - 5 sa zvezdicom

Duga - magija ili nauka?

Da li ste se ikada pitali kako nastaje duga, ta divna kompozicija boja, koja krasi nebo odmah nakon letnjeg pljuska, kada Sunce ponovo proviri iza oblaka? Mnogi drevni narodi su je drugačije objašnjavali.

Indijanska plemena u Severnoj Americi su verovala da je duga most između života i smrti. Stari Rimljani su je smatrali pozitivnim znakom njihovog boga Sunca. Irska legenda kaže da na kraju duge vilenjaci ostavljaju ćupove sa zlatom. Ali, iako deluje kao magija, dugu je ustvari je lako objasniti uz pomoć jedne prirodne nauke - fizike.

Za dugu su potrebni Sunce, vodene kapi i oko posmatrača. Sunčevi zraci koji dolaze na Zemlju su sačinjeni od mnoštvo boja, koje ljudsko oko ne može da razlikuje, pa ih vidimo kao belu svetlost. Međutim, kada ti isti zraci prođu kroz kapljice kiše, oni se razdvajaju i stvaraju dugu. Zato dugu vidimo kada u isto vreme pada kiša i sija Sunce ili odmah posle kiše, dok se kapljice još uvek nalaze u vazduhu. Zahvaljujući tome, na nebu možemo da vidimo luk sačinjen od crvene, narandžaste, žute, zelene, plave, tamnoplave i ljubičaste boje.

Dugu češće možemo da vidimo tokom letnjih meseci, jer su tada veće šanse da imamo i kišu i Sunce. Zimi se, zbog niskih temperatura, kapljice zamrznu u vazduhu i ne mogu da prelamaju svetlost.

Ukoliko ste primetili da će Sunce ponovo da protegne svoje zrake posle kiše, da biste videli dugu, obavezno stanite tako da vam je Sunce iza leđa. Jedino tako ćete je uočiti. Važan je raspored: Sunce iza vas, kapljice kiše oko vas i duga ispred vas.