Slikanje po licu

Slikajući po svom licu, ili fejs pejntingom, možete učiniti vaš rođendan još lepšim i interesantnijim. To je tehnika oslikavanja lica pomoću posebnih prirodno-kozmetičkih boja koje pre svega ne štete koži. Na taj način, u svega nekoliko sekundi vaše lice može da se pretvori u prekrasnu sliku.

 
Novo na sajtu: Zbornici
Naš sajt je za dve školske godine, koliko postoji, malo porastao i prestao da bude namenjen samo deci. Naravno, on i dalje ostaje elektronsko glasilo za osnovce, ali je sada ovde postavljen i Zbornik naučnih i drugih radova studenata Žurnalistike sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu na predmetu Mediji za decu. Zajedničkim snagama, prve tri generacije studenata su intervjuisale svaku osobu u Vojvodini i šire koja je nekada radila medijske programe za decu, ili ih još uvek radi. Tu su i diplomski radovi studenata koji su na ovom predmetu završili visoko obrazovanje i postali diplomirani novinari. Nova generacija upravo puni ove stranice analizom prisustva dece u medijima informativnog karaktera, a samo jednim klikom dostupna vam je i kompletna zakonska regulativa odnosa medija prema detetu kod nas i u svetu. Tako 5sa* postaje i sajt namenjen odraslima, tj. svima koje zanima naučni aspekt odnosa dece i medija. Dobrodošli!
 
O nama

5sazvezdicom su elektronske novine namenjene osnovcima. Prave ih studenti četvrte godine Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na izbornom predmetu Mediji za decu. Pored naših tekstova, vesti i zanimljivosti namenjenih vama, dragi drugari, ovde možete da vidite i svoje radove, pesmice, priče, slike... Sve što vas zanima, privlači ili muči, možete da podelite i sa drugim osnovcima u rubrici "Diskusije". Slobodno se i vi uključite u rad ovog sajta, pošaljite nam svoje priloge i postanite naši saradnici - novinari. Ukoliko imate i neku kritiku, komentar, savet ili predlog - obavezno nam se javite. I, naravno, uživajte.

 

 

Pridružite nam se i na Facebook mreži! 

 

 
Nasilje u crtanom filmu "Pokemoni" PDF Štampa El. pošta

Autor: Biljana Kušljević

Diplomski rad

Sažetak:
Diplomski rad “Nasilje u crtanom filmu Pokemoni” analizom jedne dvadesetominutne epizode tog crtanog filma pokazuje koliko se često na ekranu može videti, prikazan vizuelno ili audio, neki od oblika nasilja, bilo da su to samo pretnje i omalovažavanje ili udarci (teški - laki). Analizirana epizoda je radi lakše i detaljnije analize podeljena na šest delova različite dužine trajanja. Diplomski rad sadrži i konkretne primere uticaja crtanih filmova na dečju svest, kao i objašnjenje psihologa zašto i koja deca se najčešće poistovećuju sa crtanim filmovima.

Ključne reči: crtani film, analiza, nasilje, sadržaj.

UVOD

“Dete rođenjem ulazi u kuću gde je televizor uključen prosečno više od sedam sati dnevno. Priču o ljudima, životu i vrednostima deci ne prenose roditelji ili škola nego grupa udaljenih korporacija (mediji) koji imaju nešto da prodaju” (Korać, 2002:16). Danas je, za većinu roditelja, crtani film najlakši način da sebi obezbede malo odmora posle napornog dana na poslu. Jednostavno “posade” decu pred tv ekrane i imaju mir u kući. Međutim, problem nastaje kad deca svoj dom pretvore u dvoranu za borbu i počnu da oponašaju stvari sa ekrana...Tek tada se razmatra sadržaj crtanog filma.    

Analizirani crtani film “Pokemoni”, koji je osmislio 1995. godine Satoši Tađiri, pripada grupi anima (eng. animation), naziv za japanski animirani film. Anime imaju karakterističan izgled likova (npr. velike oči). Prvo su nastale video igre, zatim crtani film, stripovi, igračke, knjige i razni drugi mediji za decu (izdavač Nintendo). Prvobitni naziv crtanog filma bio je Pocket monsters (džepna čudovišta). Godinu dana posle osnivanja ime je zbog sugerisanja nasilja skraćeno u Pokemon. Svaka epizoda crtanog filma posebna je avantura glavnog junaka Eš Kečama koji se bori sa svojim Pokemonima protiv ostalih trenera. Uprkos jakim udarcima Pokemoni nikad ne umiru jer imaju sposobnost obnove energije. Borba za što veći broj Pokemona se kao glavna tema provlači kroz sve sezone.

1997. godine 653 dece u Japanu primljeno je u bolnicu zbog epileptičnih napada koje je, kako je utvrđeno, prouzrokovalo gledanje 38. epizode Pokemona koja nikada više nije prikazana. Posle detaljnijih istraživanja utvrđeno je da su česti svetlucavi sadržaji (crvene i plave boje) tokom serije izazvali napade i kod dece koja ih ranije nisu imala. Tek posle toga, Nintendo je na svoje proizvode dodao znak upozorenja - izlaganje svetlosnim efektima igre (crtanog) moglo bi izazvati epileptične napade kod ljudi koji su osetljivi na fotosenzitivnu epilepsiju.

Snimljeno je devet sezona crtanog filma. Ove godine snimljen je i Pokemon film. U Srbiji je ovaj crtani počeo da se emituje krajem devedesetih godina. Pre same analize “Pokemona” upoznaćemo se i sa tehnologijom nastanka prvih crtanih filmova, poteškoćama autora i kad se u crtanim filmovima prvi put pojavljuje nasilje.

CRTANI FILM I ANIMACIJA

 

Crtani film je vid filmske umetnosti. Za razliku od igranog filma, u crtanom filmu su likovi i pozadina nacrtani. U ovu se grupu često stavljaju filmovi u kojoj ni likovi ni pozadina nisu nacrtani ali nisu ni stvarni likovi nego lutke. Crtani film nije bilo kakva animacija jer mora imati radnju. Najveći proizvođači crtanih filmova su SAD i Japan.

Kako nacrtati film…

Statične crteže i predmete oživljava animacija - visoko kreativan tip filmske proizvodnje. Zahvaljujući animaciji nastali su prvi crtani filmovi. Danas, stapanjem animacijskih tehnika s kompjuterskom tehnologijom proizvođači crtanih filmova u stanju su da učine i nemoguće događaje mogućim.

Za stvaranje filmske animacije najzaslužniji je Volt Dizni. Svojim radom stvorio je jedan od najuticajnijih i najuzbudljivijih trendova u kulturi 20. veka. Pojam animacije danas je toliko usko vezan uz Diznijevo ime da je teško zamisliti postojanje jednog bez drugog. Međutim, animacija je bila popularna umetnost znatno pre Diznijevog rođenja. U svojim počecima pojavila se u obliku dečje knjižice. Na svakoj stranici bila je nacrtana slika malo drugačija od one na prethodnoj stranici. Kada su se stranice brzo listale, slike su se stapale jedna s drugom, kao da su u pokretu. Tokom 19. veka ova optička varka upotrebljavala se u svim vrstama malih automata i igračaka.

Današnja tehnologija, zahvaljujući kompjuterima, je znatno naprednija, ali princip animacije ostao je nepromenjen. Crtani film, u kome se pokret stvara pomoću hiljadu i hiljadu slika prikazanih u nizu, malo se razlikuje od starinske crtane knjižice. Međutim, savremena animacija ima jednu prednost - nije ograničena samo na crteže. 

Prve animacije kamerom

Najraniji zabeleženi animirani film (Cirkus Humptyja Dumptyja), izradio je oko 1898. godine Albert E. Smith. Umesto crteža Smith je upotrebio igračke svoje kćeri, razmeštane između svaka dva snimka kako bi se dobila uverljiva trodimenzionalna radnja. Kamerama se može oživeti svaki predmet bilo da se radi o modelima izrađenim od plastelina ili svakodnevnim kućnim predmetima.

Umetnost nemogućeg

U početku, bez obzira da li se radilo o upotrebi crteža ili modela, animatori su težili realizmu. Nedugo zatim shvatili su, ipak, da je animacija umeće stvaranja nemogućeg. Svinje su mogle da lete, planine su se kretale, dinosaursi su se šepurili zemljom. Jedine granice postavljala je mašta.

Prvim animatorima posao je, uprkos mašti, otežavala tehnika. Ako je jedan umetnik  želio napraviti film, morao je nacrtati 24 različite sličice za svaku sekundu  filma - što znači 1440 sličica u minuti. Stoga nije nikakvo čudo da su animirani filmovi bili uglavnom kratki. Oko 1910. godine situacija se izmenila zato što su umetnici počeli raditi u timovima i počeli su da upotrebljavaju "celove", vrstu prozirne plastične folije. “Cel tehnologija” smanjila je radno opterećenje umetnika. Umesto crtanja čitave scene za svaku sliku, mogli su jednostavno ponovo nacrtati glavne likove na celuloidne listove i potom ih položiti na trajnu podlogu.

Crtaći koji govore

Tehnike pravljenja crtanih filmova najbolje su se razvijale u Sjedinjenim Američkim Državama. Godine 1927. nemi filmovi ustupili su  mesto "govornim", sa zvučnim trakama sinkronizovanim sa pokretima glumaca. Godinu dana kasnije Volt Dizni proizveo je crtani film Parobrod Vili, dugometražni crtani film kojim je predstavljen jedan od najpopularnijih animiranih likova - Miki Maus. Taj crtani lik je označio uvod u "zlatno doba crtanog filma", koje će potrajati sve do pedesetih godina prošlog veka. Po uzoru na Diznija pojavilo se mnoštvo novih crtanih likova: Tom i Jerry, Ptica trkačica i Kojot, Zekoslav Mrkva, Mr. Magoo, Patak Dača i mnoštvo drugih.

Međutim, dok su Diznijeva stvorenja bila umiljata, novi likovi živeli su u svetu neverovatnog uništenja. Pojavljivali su se - tanki kao list papira - ispod parnih valjaka, teturali se nakon eksplozije, proletali kroz zidove i druge nemoguće stvari. Novi trend bio je ponekad kritikovan... Mašta iz crtanih filmova polako počinje da proizvodi nasilne scene.

Danas su radnje većine animiranih crtanih filmova svedene na nasilje…

*http://klub.posluh.hr/list/003/list/crtani.htm

CILJ RADA I METODOLOGIJA

Pre nego počnemo sa analizom nasilja u crtanom filmu “Pokemoni” moramo objasniti šta je nasilje. Sa razvojem modernog i masovnog društva nasilje eskalira kako u sredstvima tako i u metodu i obimu ispoljavanja. Nasilje predstavlja drsku i bezobzirnu upotrebu fizičke sile ili psihičke prinude na drugu osobu i na ponašanje protiv njegove volje. Civilizacija je uz sve napretke učinila da nasilje sve više postaje društvena svakodnevica (Bošković,2002:96).

Osnovni cilj diplomskog rada je da analizom sadržaja jedne epizode (Put do Pokemon lige), koristeći kodeks napravljen baš za tu analizu, pokaže koliko često se na ekranu može videti neki od oblika nasilja (fizičko i psihičko ili verbalno nasilje). Analizom je obuhvaćena i učestalost audio prezentacije nasilja, kao i kategorija i učestalost udaraca koji se smenjuju na ekranu. U određivanju kategorije udaraca, teški, laki i verblani, koristila sam se odrednicama prikazanim u knjizi “Pravna i sudska medicina”.

Analiziran je i govor nasilja (učestalost upotrebe nasilnih reči) i cilj nasilja, odnosno, da li se nasiljem i na koji način neko povređuje, a šta time dobija napadač. Jednostavno rečeno, diplomski rad imao je za cilj da utvrdi koliko se u sadržaju jedne epizode crtanog filma pojavljuju slike, zvuci i reči koje sugerišu nasilje.    

Jedinica analize je jedna epizoda, koju sam, radi detaljnije i lakše analize, podelila na šest glavnih delova (glavna radnja se dva puta prekida scenama pa ima tri dela glavne radnje - prvi, nastavljeni 1. i nastavljeni 2.) Za svaki deo crtanog filma određena je tema, lokacija, subjekat, personalizacija.

Uticaj medija na razvoj svesti najmlađe publike je sve veći te sam se zato opredelila za ovu analizu. “Ljudi su pod jakim utiskom onoga što vide na televiziji. Ako ne vide sebe na televiziji, oni žele da budu neko drugi”(Korać, 2002:18).

* Bošković, M. (2002) Socijalna patologija. Univerzitet Novi Sad, str. 96.
* Popović, D., Tasić, M. (1996) Pravna i sudska medicina. Univerzitet Novi Sad, str. 52.
* Korać, N. , Vranješević, J. (2002) Nevidljivo dete. Beograd: Jugoslovenski centar za prava deteta, str. – 18.

Kodeks za analizu nasilja u crtanom filmu “Pokemoni”

1. Naziv crtanog filma

2. Početak emitovanja u Srbiji   

3. Epizoda

4. Epizoda u delovima
1. Uvodna špica
2. Početak crtanog filma
3. Zaplet
4. Glavna radnja
4.1 glavna radnja prekinuta scenom
5. Poruka –zaključak
6. Završna špica i kraj

5. Dužina trajanja dela

6. Lokacija
1. Dvorana za borbe
2. Priroda
3. Nešto drugo

7. Subjekat
1. Dečaci i devojčice
2. Dečaci, devojčice i Pokemon ratnici
3. Neko drugi (ko?)

8. Personalizacija

9. Tema
1. Deca planiraju napad
2. Napad na neprijatelja (Pokemon protivnike)
3. Druženje sa Pokemon životinjama
4. Nešto drugo (šta?)

10. Cilj nasilja
1. Povrediti nekoga i steći moć
2. Nasiljem se dobija poštovanje ostalih
3.Omalovažavanje napadnutog

11. Vrsta nasilja
1. Fizičko nasilje (različite kategorije udaraca)
2. Psihičko nasilje(omalovažavanje žrtve)

12. Vizuelna prezentacija nasilja
1. Deca i Pokemoni u tuči, udarci, sevaju munje (Pokemon udarci)
2. Nasilne grimase likova crtanog filma
3. Druženje
4. Nešto drugo(šta?)

13. Audio prezentacija nasilja
1. Reči koje podstiču nasilje
2. Vrisak kao početak napada
3. Vrisak od zadobijenih udaraca
4. Nešto drugo

14. Kategorija udaraca
1. Teški
2. Laki
3. Verbalni (pretnje)

15. Učestalost, kategorija
1. Više od pet puta tokom dela (1 kao teški...)
2. Manje od pet puta tokom dela
3. Do tri puta
4. Bez nasilja

16. Nasilni govor
1. Više od pet puta tokom dela
2. Manje od pet puta tokom dela
3. Do tri puta
4. Bez nasilnih reči

17. Napomena

ANALIZA

1. Tema delova crtanog filma

Analizom sadržaja delova dvadesetominutne epizode utvrđeno je da od šest glavnih delova (uvodna špica, početak crtanog filma, zaplet, glavna radnja, zaključak i završna špica) samo u jednom delu (5. poruka ) tema nije nasilje. Glavna radnja se dva puta prekida nezavisnim scenama, od nepunih 30 sekundi u kojima radnja nije direktno nasilje ali se na ekranu vide udarci. (kategorija – laki i pretnja) Teme svih ostalih delova vezane su za nasilje, bilo da se radi samo o planiranju napada ili o direktnim napadima na neprijatelje (Pokemone ostalih trenera). Epizoda traje 20 minuta a kada se saberu minuti u kojima se pominje i vidi nasilje to na grafikonu izgleda ovako:
       
Grafikon 1. Procenat nasilja u crtanom filmu Pokemoni

Nasilje je podeljeno na dva dela: tuču i planiranje napada. U tri dela (početak crtanog filma, zaplet i jednoj nezavisnoj sceni) deca planiraju napad. Tuča, sevanje munja i gromovi, bljuvanje vatre i ostali Pokemon udarci preovladavaju u četiri glavna dela (uvodna špica, glavna radnja, glavna radnja(nastavak 2.) i u završnoj špici). Nasilje kao tema nije označeno u dve nezavisne scene (manje od 30 sek.) i u petom delu (poruka) crtanog filma.

Grafikon 2. Zastupljenost tuče i planiranja napada u crtanom filmu

2. CILJ NASILJA
U crtanom filmu Pokemoni analiziran je i cilj nasilja, odnosno, šta deca dobijaju udarajući nekoga. Ako povrede nekoga dobijaju moć i stiču poštovanje ostalih, a cilj nasilja je ponekad samo omalovažavanje protivnika i potvrda već postojeće moći. U pet delova crtanog filma (početak, zaplet i sva tri dela glavne radnje) deca nasiljem traže-dobijaju poštovanje ostalih. Da bi stekli moć u društvu prvo moraju da povrede nekoga i to je osnovni cilj nasilja u dva dela. Ovaj cilj nasilja sreće se u prvom delu crtanog filma, jer borba tek počinje i u poslednjem delu, jer se borba nastavlja u sledećoj epizodi.

U petom delu (poruka) nema nasilja…
   
3. SUBJEKAT I PERSONALIZACIJA

Što se tiče subjekta i njegove personalizacije, odnosno, onoga ko učestvuje (čini) nasilje to su gotovo uvek dečaci i devojčice sa Pokemon ratnicima. Od ukupno šest glavnih delova, samo u jednom (poruka) subjekat predstavljaju dečaci i devojčice bez Pokemon ratnika, to je i jedini deo crtanog filma u kome nema nasilja. U dve nezavisne scene pojavljuju se novi likovi  pa ni tu subjekat nisu dečaci i devojčice.

4. VRSTE NASILJA...
   
U analiziranoj epizodi crtanog filma “Pokemoni” od ukupno šest glavnih delova u četiri (uvodna špica, početak, glavna radnja(sva tri dela), nezavisna scena (4.1), i završna špica) se vidi fizičko nasilje, u jednom (poruka) delu crtanog filma nema nasilja, a u drugoj nezavisnoj sceni preovladava psihičko nasilje. U analiziranoj epizodi crtanog filma česti elementi agresivnog ponašanja prikazani su i kroz tuču, valjanje i padove. Deci se šalje pogrešna predstava da se padovi sa velike visina mogu preživeti i da se te radnje (pad na glavu i vrat, letenje, skakanje) mogu lako izvesti, bez posledica. U tom kontekstu i udar struje predstavlja se kao malo opasan. Posle tog udara dečak je samo malo oslabljen i uspeva da se oporavi. Međutim, u stvarnom životu takvi udari struje u velikom broju slučajeva imali bi smrtni ishod. Padovi sa visina u stvarnom životu izazvali bi teške telesne povrede sa mogućim trajnim oštećenjem zdravlja ili sa smrtnim ishodom.

Napad se prezentuje i promenom crta lica glavnog junaka – skupljaju mu se obrve, kao oštrice, a oči mu se rašire. Ovaj oblik vizuelnog predstavljanja nasilja karakterističan je za sve delove crtanog filma.   Grafikon 3. Najzastupljeniji tip nasilja

PREDSTAVLJANJE NASILJA

1.Vizuelno

Za predstavljanje nasilja u crtanom filmu najviše se koristi slika. Tokom dvadeset minuta analizirane epizode, odnosno, u pet delova crtanog filma (početak, glavna radnja (sva tri dela) i završna špica) na ekranu se prikazuje bar pet udaraca.

U tri dela (početak, zaplet i poruka) ima najmanje nasilja. U drugom delu (početak) vidi se samo jedan udarac, jer epizoda tek počinje pa na taj način glavni junak Eš poručuje dečacima i devojčicama “hej vidi šta ja znam”. U trećem delu (zaplet) borba se tek ugovara a u petom (poruka) nema nasilja. Mada su se deca tokom više od polovine crtanog filma tukla, jedni protiv drugih ili zajedno protiv neprijatelja, sad se rastaju mirno i ugovaraju nove bitke, pa opet u krug jedni protiv drugih ili zajedno protiv neprijatelja. Poraženi Eš prihvata poraz i obećava da će trenirati da postane još bolji ratnik. Još jednom, kroz nasilje, traženje priznanja.

Zanimljiv je i devojčicin komentar, u petom delu crtanog filma, za dečaka pobednika (Ej Džeja) na rastanku kaže: “opasan je, ali je skroz kul”. Šalje se poruka da devojčice vole opasne dečake.

Uprkos mnogobrojnim teškim udarcima dečaci, devojčice i Pokemon ratnici uspevaju da se oporave čime se deci šalje pogrešna predstava da se sve radnje i akcije iz crtanog mogu izvesti bez posledica i u stvarnom životu. Međutim, posle udaraca i padova realnost bi bila mnogo drugačija.

Slika delova crtanog filma u kojima je označeno nasilje uglavnom prikazuje različite Pokemon udarce – bljuju vatru, munje, gromove i nasilne grimase koje te životinje prave tokom napada. Likovi iz crtanog filma imaju namrštene izraze lica, oštrih crta (karakteristično za anime), izgledaju nervozno. Crtani film prenosi poruku neharmoničkih međuljudskih odnosa.

4.1 Scene

Tokom trajanja dve nezavisne scene (ukupno 55 sekundi) vidljive su nasilne grimase crtanih likova koji se uključuju u glavnu radnju. Tim načinom vizuelne prezentacije šalje se poruka da su i oni opasni likovi, odnosno, još borbe...U jednoj od nezavisnih scena vidi se jedan udarac (laki) a u drugoj pretnje.

Audio prezentacija nasilja

Tokom analizirane epizode crtanog filma “Pokemoni” nasilje se pojačava i raznim zvucima. Podelila sam ih na: reči koje podstiču nasilje, obično se čuju pre nego što se na ekranu vidi sam napad (dovrši ga, kreni, veži ga) i (tako treba, odlično) kad borba počne; vrisak kao početak napada (ksaaa); posledice tuče, takođe, se dočaravaju vriskom, ali od zadobijenih udaraca (aooč, aaaa,uuaaoo, mgmmm). Sva tri zvuka audio predstavljanja nasilja čuju se tokom dva dela glavne radnje crtanog filma (zvuk + slika = dečaci i Pokemon ratnici spremni za borbu, dečaci i Pokemoni u napadu i od udaraca iznemogli dečaci ).

Kao dodatni podstrekač nasilja u uvodnoj i završnoj špici crtanog filma koristi se i Pokemon pesma.
“Želim da budem najveći, kao niko dosad
Da skupim sve da mi se posreći
Njihov trener biću tad
Pokemoni vode me…
Pokemon prijatelj najbolji i u najvećoj nevolji
Učim te dok mučiš me, Pokemon
Treba da skupiš sve!”

Kategorija i učestalost udaraca

Udraci iz crtanog filma “Pokemoni” označeni su kao teški, laki i verbalni (pretnje). Okarakterisani su prema podeli povreda u knjizi “Pravna i sudska medicina”.*

U četiri dela crtanog filma (uvodna špica, završna, glavna radnja i njen prvi nastavak) kategorija udaraca označena je kao teški udarci koji bi mogli izazvati telesne povrede opasne po život. Učestalost tih udaraca označena je sa manje od pet puta tokom dela, osim četvrtog dela (glavna radnja) gde se teški udarci pojavljuju više od pet puta.

Mada se u crtanom filmu padovi sa velikih visina, udari struje i prolazak kroz vatru lako preživljavaju svi ovi udarci izazvali bi teške telesne povrede, a u nekim slučajevima čak i smrtni ishod.

Mogući tipovi povreda od pada sa velike visine: povreda ili prelom kičmenog stuba (nepokretnost), povreda lobanje (potres oštećenje mozga), koma, smrtni ishod, povrede ekstremiteta, trajna invalidnost, oštećen ili onemogućen hod kao posledica pada.

Prolazak kroz vatru: izazvao bi opektoine visokog stepena sa trajnom estetskom narušenosti ili sa posledicama šoka.

U dva dela (početak i prva nezavisna scena) pojavljuju se laki udarci do tri puta, dok su u trećem delu (zaplet) učestale pretnje, do tri puta za 54 sekunde. U drugoj nezavisnoj sceni i poruci crtanog filma nema nasilja (ukupno 1min. i 35 sek.)

* Popović, D., Tasić, M. (1996) Pravna i sudska medicina. Univerzitet Novi Sad, str. 52
(U crtanom filmu neki udarci su nerealni i ne mogu se naći u ovoj literaturi)
* Tumačenje povreda i udaraca radila sam uz pomoć lekara (stažiste) Vaska Roganovića, Klinički centar.

Nasilni govor

Analizom nasilja obuhvaćen je i nasilni govor koji dečaci i devojčice koriste pre, tokom i posle napada. U pet glavnih delova (uvodna špica, početak, zaplet, glavna radnja i završna špica) čuju se do tri nasilne reči (mučim te, dovrši ga, razvali ovog tipa, obruši se na njega, gledaj i plači, frik ( nakaza), uništimo, ubiti, grozote, sredite ih).

U jednom delu glavne radnje nasilne reči se čuju manje od pet puta. Samo je poruka crtanog filma bez nasilnih reči i jedna nezavisna scena, dok se u drugoj nasilni govor čuje do tri puta. Prema tabeli neka od nasilnih reči može se čuti do tri puta tokom 11 minuta i 36 sekundi.

UTICAJ CRTAĆA NA DECU

O uticaju crtanih filmova na dečju svest  najbolje svedoči nedavni događaj u Podgorici. Naime, devetogodišnja devojčica se posle gledanja crtanog filma sa vilama koje lete bacila sa šestog sprata jer je želela da i ona leti (poistovećivanje sa likovima iz crtanog filma). O ovom događaju pisale su Večernje novosti (izdanje za Crnu Goru) čiji tekst prenosim u celini.
Htela da leti kao da je vila
S. Đ, 28.08.2009 18:13:05

PODGORICA - Zdravstveno stanje devetogodišnje devojčice M. P. koja je u četvrtak preživela pad sa terase stana na šestom spratu solitera u Bloku šest je stabilno, saopšteno je iz Kliničkog centra Crne Gore. Radi se o povredama kičme, pluća, leve potkolenice - rekao je doktor Vladimir Dobričanin i dodao da je ona pod stalnim nadzorom.
Tim lekara će naknadno odlučiti da li će lečenje devojčice biti nastavljeno u Kliničkom centru ili će biti prevezena u Beograd. Kako je umalo došlo do velike tragedije, istraga tek treba da utvrdi. Prema onome što se moglo čuti na mestu gde se sve odigralo, devojčica je bila u stanu sa svojom četvorogodišnjom sestrom J. P. Obe su gledale crtani film sa vilama  koje lete. U jednom trenutku devetogodišnja devojčica je, gledajući crtani, povikala:    „’Ajmo da letimo“, pozivajući sestru da joj se pridruži. Stavila je stolicu na balkon, popela se, a zatim i skočila. Srećom, druga devojčica nije prihvatili sestrin poziv, inače ne verujemo da se sve ovo ne bi završilo velikom tragedijom, priča naš sagovornik iz policije. Nije bilo krvi na mestu gde smo devojčicu pronašli. Srećom, balkon sa kojeg je pala, ima pogled iza zgrade, gde ima dosta otpadaka, verovatno je to devojčici ublažilo pad. Kada smo joj prišli, ona je samo ponavljala: „Umreću, umreću“. Bila je svesna i ispričala je kako je došlo do nesreće - dodao je naš sagovornik iz policije.

Uticaj crtanog filma “Pokemoni “ na decu analiziran je i na državnom univerzitetu u Ajovi gde je dokazano da takvi sadržaji mogu kod dece razviti agresivnost. Tekst na ovu temu objavljen je u dnevnim novinama “Blic” u martu 2009.

Animirane serije  mogu dovesti do agresivnosti kod dece, pokazala je studija naučnika sa državnog univerziteta u Ajovi. Psiholozi su otkrili da se deca  identifikuju sa crtanim likovima i sa glumcima u filmovima, kao i da mnoge animirane serije sadrže više nasilja nego televizijske serije namenjene adolescentima. Istraživanje je bazirano na analizi nivoa nasilja u najomiljenijim serijama kod devojčica uzrasta 10 i 11 godina, uključujući "Izgubljene", "Bafi, ubica vampira", "Američkog idola", "Skubi Dua" i "Pokemona". Serije za mlađu decu, uključujući više crtića, imale su više agresivnih momenata po satu nego porodične serije i emisije za starije tinejdžere, pokazali su rezultati studije. 
 
Glavni junak Eš i njegov Pokemon Pikaču

Postoji jak dokaz da animirano nasilje ima efekat na decu. Istraživanje efekata nasilnih video-igrica, koje su takođe animirane, sugeriše da one deluju na dečje agresivne misli, osećanja i ponašanje, ukazali su psiholozi, ističući da obeležavanje takvih proizvoda oznakom "izmišljeno nasilje" (fantasy) navodi na pogrešne zaključke roditelja i time može da poveća pristup dece tim programima. Daglas Džentil, vođa istraživačke grupe, pozvao je na pooštrenje sistema procene televizijskih programa za decu u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovakav sistem ne postoji u Velikoj Britaniji.

Da se roditelji moraju ozbiljnije baviti odabirom sadržaja koje će njihova deca konzumirati kao medijska publika bio je jedan od zaključaka i učesnika svetskog skupa Deca i mediji, održanog u Južnoafričkoj uniji 2007. godine. Puna  pažnja bila je posvećena deci i televizijskim sadržajima. (Valić- Nedeljković, 2008 : 62).

* http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=129&status=jedna&vest=155224&title_add=Htela%20da%20leti%20kao%20da%20je%20vila&kword_add=Podgorica%2C%20pad%20sa%20teras
* http://www.blic.rs/slobodnovreme.php?id=82254
* Valić – Nedeljković, D. (2008) Gramatika filmskog jezika i kognitivni razvoj. Medianali,  str. 61- 100.

O nasilju u crtanim filmovima mišljenja roditelja su podeljenja. Svoje nedoumice i razmišljanja današnji roditelji uglavnom razmenjuju na raznim Internet forumima. Nekima je to neozbiljan problem, dok su mnogi o uticaju crtanih filmova ozbiljno počeli da razmišljaju tek pošto su deca počela da imitiraju nasilje u svojim domovima. Evo nekih zanimljivih komentara:

Neko vreme nisam obraćala pažnju na to što moj sin netremice i otvorenih usta bukvalno blene u TV kad mu prebacim na kanal na kojem se ceo dan emituju crtani filmovi. Međutim kad sam primetila da je počeo da se ponaša agresivno, da nam po ceo dan viče I kill you, pa čak i da ima noćne more, shvatila sam da ga na takvo ponašanje podstiču baš ti crtani filmovi, u kojima je doza nasilja i agresivnosti prevelika.  I na njegovu veliku žalost, gledanje tog kanala smo mu  zabranili. Prijateljica mi je rekla da je moj postupak pogrešan, jer gledajući tu vrstu crtaća deca se upoznaju sa surovošću realnog sveta i shvataju da život nije bajka. Ja se sa tim apsolutno ne slažem i mislim da su roditelji ti koji postepeno treba da uvode dete u kako lepa tako i ružna događanja tokom života.
maya_p
                  
Crtani filmovi a naročito kompjuteri su opasnost za decu.  Jeste li pogledali šta deca igraju na računarima? Uglavnom su  to igrice tipa "ubij protivnika". U internet klubovima i  igraonicama se čuju samo rasprave o oružju, mecima i ubistvima. Isto tako i u većini crtanih filmova. Nasilje samo nasilje. To decu neće naučiti da se klone toga nego upravo suprotno
Veteran
                                                                                                                                                                  Nema više normalnih crtaća, niti igrica. Boga pitaj u šta će izrasti naša deca pored takvih stvari svakodnevno! Nažalost,  čak i Tom i Džeri ili Popaj su dosta agresivni, ako bolje razmislite o tome... Jednostavno sve se svodi na agresiju nasilje i batine.  Ima previše nasilja. Moj rođak misli da ja neki lik iz Pokemona i svakog udara i stalno skače lupa po svemu....tetka ga je  odlučila voditi kod psihologa. Jedno vrijeme je mislio da je batman,pa superman..... s malim se ne moze na kraj nikako....
anzi24
              
Mislim da u crtanim filmovima ima dosta nasilja što decu može usmeriti u pogrešnom pravcu. Kad već spomenu te Pokemone.....na vrh glave su mi se popeli!  Klinci mi po ceo dan razmenjuju sličice, ne mož’ izaći na kraj  sa njima! 
rasdej

Moja Tanja manja je prosto zaražena tim čudima. U autobusu je naglas pevala pesmu o pokemonima, pa album,  sličice... A da vidiš samo likove, pa "napredne oblike"...  Joj, kada se samo setim da me je mlađa sestra nervirala sa svojim Mapet bebama... Slažem se da su puni nasilja i sve to stoji i dugo sam kontrolisala šta gleda i vodila računa da to samo bude dizni i crtani filmovi sa nekim poukama, ali sad su se stvari malo otrgle kontroli zato što imaju uticaja na njega i druga deca prvo iz obdaništa pa sad ista ta ekipa i u školi.... I sad sva deca gledaju pokemone i imaju album i razmenjuju sličice a ja njemu da ne kupim? A dobar je i u školi i van nje i zaslužio je sve što poželi. On je dete koje strašno voli mačeve i sve u vezi njih i crtaće i filmove, sve te japanske i kineske fazone sa mačevima i borilačkim veštinama.
silly_snoopy

* http://forum.bgdcafe.com/index.php?showtopic=5572 (komentari na forumu postavljeni su 2007. godine).

O uticaju crtanih filmova na dečju svest razgovarala sam i sa psihologom Sofijom Acigan, zaposlenom u vrtiću “Maslačak”, predškolske ustanove “Radosno detinjstvo”.

1. Do koje godine se deca poistovećuju sa likovima iz crtanog filma, odnosno, kada razlikuju stvaran život od filma?

Poistovećivanje sa filmskim likovima prisutno je kod svih uzrasta ne samo kod dece. Uživamo da se poistovećujemo sa nekim ko je onakav kakvi bismo mi voleli da budemo… Stručnjaci znaju da je snaga filmskog medija na decu u razvoju jako moćna jer su ti likovi dinamični, provokativni za onog ko ih gleda pa se lako publika uvlači u relanost na filmu. Sva deca nalaze svog junaka, obično su to glavni junaci što autori znaju pa im i nameću te likove. Filmski medij je prilika za veliku manipulaciju ili pozitivan uticaj na decu. Crtani filmovi mogu biti vrlo loši, ako se tamo pojavljuju likovi koji manipulišu mališanima jer oni nemaju oštre kriterijume, opasno je ako se deca poistovete sa tim likovima. Roditelji i profesionalci deci treba da prikazuju filmove isključivo za decu.
 
2. Koliko deca mogu da razlikuju filmsko od nasilja u stvarnom životu?

Deca a ni odrasli ne mogu da razlikuju filmsko od stvarnog nasilja. Problem je što crtane sa nasilnim sadržajima gleda publika koja nije zrela ni razvijena i ne može da se kontroiliše kad je u pitanju neko oslobađanje viška energije od tzv. lepljenja za osobe, odnosno, oponašanja crtanih likova. U tim agresivnim likovima oni vide arhetip sebe, žele da su takvi i dok gledaju misle da su to oni.

3. U crtanim filmovima svi učestvuju u nasilju. Mogu li deca nasilje shvatiti kao jedan oblik uključivanja u društvo?

Apsolutno, to je model ponašanja koji ih privalči, i oni to nekritički usvajaju. To što kao, u tim filmovima, nema smrti a ima udaraca, je pogrešno i jako opasno za decu koja nemaju pored sebe nekog odraslog da ih koriguje jer to nema veze sa stvarnošću. Loše je da deca veruju televiziji pa su to obično deca koja su latentno agresivna. Taj model ponašanja možda će isprobati na nekom od svojih vršnjaka i mogu ih ozlediti ne znajući da je to opasno. Roditelji moraju da prekinu takve sadržaje, jer se pojedinci mogu razviti u teške negativce.

4. Više od trideset godina radite sa decom, oponašaju li deca crtane likove u vašem zabavištu?

Deca to stalno rade, ali oni su u zabavištu okruženi stručnjacima koji odmah prekidaju tu vrstu igre. Loše je što sve novije crtane filmove prati produkcija igračaka, a roditelji to deci kupuju pa se oni još više vezuju za junake sa tv ekrana. U vrtićima je opasnost od lošeg uticaja svedena na minimum jer deca stalno rade sa stručnjacima koji ih uče da komuniciraju sa svojim vršnjacima na pravi način. Loš uticaj crtanih filmova najviše utiče na decu koja nemaju sve uslove za zadrav razvoj pa su im crtani filmovi zamena za stvaran život.

Biografija:

Sofija Acigan, diplomirala je psihologiju 1977. godine na Beogradskom univerzitetu. U dečjem vrtiću “Maslačak”, predškolske ustanove “Radosno detinjstvo”, radi 31 godinu i , kako kaže, dobro poznaje gotovo sve navike malih ljudi.

ZAKLJUČAK

Analizom u okviru diplomskog rada “Nasilje u crtnom filmu Pokemoni” utvrđeno je da je procenat nasilja tokom jedne epizode zaista veliki (85. 42%), u procenat su uračunati svi oblici predstavljanja nasilja (vizuelno, audio, nasilni govor) a kasnije podeljeni na tuču (57.44%) i planiranje napada (28.10%). Najzastupljenije je fizičko nasilje (70%), dok je psihičko 20%.

U crtanom filmu su sve vreme vidljivi nervozni i narogušeni likovi koji prenose neprijateljsku atmosferu između dečaka , devojčica i njihovih vršnjaka koji imaju ulogu neprijatelja. Tuča je najzastupljenija u crtanom filmu, čime se kroz borbu kod dece podstiče želja za sticanje što više moći kroz nadigravanje sa Pokemonima. U crtanom filmu gotovo da nema osmeha, samo je jedan deo bez nasilja, pa se deci šalje poruka da i oni tako treba da izgledaju, nervozni i uvek spremni za borbu.

Kao dodatni podstrekač nasilja koristi se i Pokemon pesma, čija melodija “lako ulazi u uši” pa je deca lako usvajaju i ponavljaju reči kao što su “učim te dok mučiš me”. Iz crtanog filma deca mogu usvojiti i faze napada, sve na osnovu reči koje se koriste pre, tokom i posle napada. Pre napada su obično reči koje ohrabruju na borbu – dovrši ga, sredi ga i slično. Tokom napada, deca navijaju i posmatraju borbu bodreći svog favorita bez želje da pomognu žrtvi ili da prekinu tuču. Posle napada, najčešće se čuju reči kojima se dočarava bol od zadobijenih udaraca – aoooč, jaaooo, mggmh i slično.

Tokom dvadeset minuta crtanog filma, odnosno 11 minuta i 36 sekundi, deca više od tri puta mogu da čuju neku od nasilnih reči. Jedino što deca mogu da nauče iz analizirane epeizode crtanog filma “Pokemoni” je kako da postanu što bolji ratnici u borbi sa vršnjacima, da nauče mnoge nasilne reči i da uvek treba da imaju opasan izraz lica.
   
MOGUĆE REŠENJE

Najbolje i najbrže rešenje je da roditelji što pre uzmu daljinski u svoje ruke te da deci zabrane gledanje nasilnih sadržaja koji se prikazuju na televiziji.

Trebalo bi da postoje određeni kriterijumi za crtane filmove, odnosno, šta se sme deci prikazivati a šta ima negativan uticaj na razvoj njihove svesti. Sa uvođenjem kriterijuma za sadržaj crtanog filma mašta autora crtanih filmova bi se okrenula na drugu stranu, odnosno, na više edukacije i sadržaje koji bi kod dece razvili prijateljske obrasce ponašanja čime bi se pravilno usmerile njihove emocije u komunikaciji sa vršnjacima.

Svaki crtani bi trebalo da ima određene godine, odnosno uzrast, za koji je pravljen..

Televizijske kuće bi trebalo da imaju profesionalne timove (novinar stručnjak za dečje programe, urednik i psiholog) koji bi procenjivali šta sme a šta ne sme da se prikazuje na televiziji u okviru dečjeg programa, i u kom terminu se nasilni sadržaji mogu emitovati. Na taj način bi se razrešile i mnoge nedoumice roditelja , u smislu da li je neki crtani nasilan ili ne, čime bi se steklo njihovo poverenje – stalna publika.

LITERATURA:

Korać, N. i Vranješević, J. (2002) Nevidljivo dete. Beograd: Jugoslovenski centar za prava deteta.

Valić – Nedeljković, D. (2008) Gramatika filmskog jezika i kognitivni razvoj. Medianali.

Popović, D., Tasić, M. (1996) Pravna i sudska medicina. Univerzitet Novi Sad.

Bošković, M. (2002) Socijalna patologija. Univerzitet Novi Sad.

Internet sajtovi:
http://hr.wikipedia.org/wiki/Pok%C3%A9mon
http://klub.posluh.hr/list/003/list/crtani.htm
* http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=129&status=jedna&vest=155224&title_add=Htela%20da%20leti%20kao%20da%20je%20vila&kword_add=Podgorica%2C%20pad%20sa%20teras
* http://www.blic.rs/slobodnovreme.php?id=82254
* http://forum.bgdcafe.com/index.php?showtopic=5572 (komentari na forumu postavljeni su 2007. godine).