Home Intervjui Ljubivoje Ršumović: Deca su narod poseban
Slikanje po licu

Slikajući po svom licu, ili fejs pejntingom, možete učiniti vaš rođendan još lepšim i interesantnijim. To je tehnika oslikavanja lica pomoću posebnih prirodno-kozmetičkih boja koje pre svega ne štete koži. Na taj način, u svega nekoliko sekundi vaše lice može da se pretvori u prekrasnu sliku.

 
Novo na sajtu: Zbornici
Naš sajt je za dve školske godine, koliko postoji, malo porastao i prestao da bude namenjen samo deci. Naravno, on i dalje ostaje elektronsko glasilo za osnovce, ali je sada ovde postavljen i Zbornik naučnih i drugih radova studenata Žurnalistike sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu na predmetu Mediji za decu. Zajedničkim snagama, prve tri generacije studenata su intervjuisale svaku osobu u Vojvodini i šire koja je nekada radila medijske programe za decu, ili ih još uvek radi. Tu su i diplomski radovi studenata koji su na ovom predmetu završili visoko obrazovanje i postali diplomirani novinari. Nova generacija upravo puni ove stranice analizom prisustva dece u medijima informativnog karaktera, a samo jednim klikom dostupna vam je i kompletna zakonska regulativa odnosa medija prema detetu kod nas i u svetu. Tako 5sa* postaje i sajt namenjen odraslima, tj. svima koje zanima naučni aspekt odnosa dece i medija. Dobrodošli!
 
O nama

5sazvezdicom su elektronske novine namenjene osnovcima. Prave ih studenti četvrte godine Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na izbornom predmetu Mediji za decu. Pored naših tekstova, vesti i zanimljivosti namenjenih vama, dragi drugari, ovde možete da vidite i svoje radove, pesmice, priče, slike... Sve što vas zanima, privlači ili muči, možete da podelite i sa drugim osnovcima u rubrici "Diskusije". Slobodno se i vi uključite u rad ovog sajta, pošaljite nam svoje priloge i postanite naši saradnici - novinari. Ukoliko imate i neku kritiku, komentar, savet ili predlog - obavezno nam se javite. I, naravno, uživajte.

 

 

Pridružite nam se i na Facebook mreži! 

 

 
Ljubivoje Ršumović: Deca su narod poseban PDF Štampa El. pošta



Razgovor vodila: Ivana Srdanov
Tekst turedila: Darjana Pelemiš

”Jedan ciklus poezije za decu - od Zmaja do Ršumovića - završen je, i to slavno. Novi počinje od Ršumovića, a završiće se pesnicima koji još nisu rođeni“, napisao je Duško Radović u Antologiji srpske poezije za decu. Uz stvaralaštvo Ljubivoja Ršumovića rasle su generacije klinaca i klinceza, učeći se životnoj mudrosti kroz pesmu i šalu. Njegove pesme ušle su u udžbenike. Njegove priče, fazone i fore zavolela su mnoga deca,  jer ih brani, jer ih voli, jer nije zaboravio kako je to biti dete. Nakon više od pola veka rada, Ršumović iza sebe ima: 68 objavljenih knjiga, čak 15 hiljada pesama (od kojih su između tri i četiri hiljade objavljene u knjigama)… Snimljeno je preko 600 televizijskih emisija koje je on režirao i za koje je pisao scenario. Pored svega toga, Ršumoviću se pridaje titula najvećeg srpskog borca za dečija prava.

Ljubivoje Ršumović je rođen 1939. godine u zlatiborskom selu Ljubišu. Tu je počeo školovanje, koje je nastavio u Gostilju, Čajetini i Titovom Užicu. Završio je Filološki fakultet u Beogradu, odsek komparativne književnosti. Prve pesme objavio je 1957, a prvu knjigu ”Tandara mandara“ 1966. godine. Usledile su desetine knjiga pesama za decu: ”Pričanka“, ”Ma šta mi reče“, ”Još nam samo ale fale“, ”Domovina se brani lepotom“...

 

Najpoznatije serije za decu u čijem stvaranju je učestvovao su: ”Hiljadu zašto“, ”Hajde da rastemo“, ”Fore i fazoni“. Osvajao je brojne čuvene nagrade: ”Neven“, ”Mlado pokoljenje“, ”Nagrada Zmajevih dečijih igara“, ”Brankova nagrada“... Dvadeset deveti je dobitnik nagrade ”Politikinog zabavnika“ za najbolju knjigu namenjenu mladima - autobiografsku priču ”Tri čvora na trepavici“, koju je objavio povodom pedesetogodišnjice rada. Za ovu knjigu pripala mu je i ”Nagrada Duško Radović“ koju dodeljuje Nacionalna kancelarija za dečiju književnost. Dobitnik je i dva zapažena međunarodna priznanja – ”Pulja u Bariju“ i nagrade Unesco-a za ”Bukvar dečijih prava“, na svetskom konkursu za knjigu koja propagira mir i toleranciju.

Bavi se i travarstvom. Više od 15 godina bio je na čelu pozorišta ”Boško Buha“. Dugo se bavio karateom i bio je predsednik Karate saveza Srbije. Sledeća knjiga koju namerava da objavi nosiće naslov ”Pesme koje sam napisao dok nisam bio pesnik“.

Vi imate neki poseban osećaj za decu - razumete ih, podržavate i branite njihova prava. Kada ste prvi put osetili potrebu za tim?
- Osećaj da deca imaju neka prava i da im treba dati prava stekao sam u detinstvu. Nasledio sam ga od svog oca. Kada smo otišli iz sela Ljubiša u Čajetinu na dalje školovanje posle četiri razreda osnovne škole, kad god je trebalo nešto važno da se odluči u kući, otac je pozivao i brata i mene da dođemo da svi zajedno odlučujemo, iako smo mi imali 12 godina. Recimo, zajedno sa njim i sa majkom smo donosili odluku da li ćemo te jeseni prodati volove ili konje, jer seno nije ponelo i nisu livade rodile, pa ne možemo uzimiti i jedne i druge. Znao je otac, da ćemo sigurno prodati volove, jer volove je lakše nabaviti na proleće nego konje; volovi više jedu nego konji; a i nas trojica volimo konje. Iako je znao da moramo prodati volove, on je imao potrebu da se sa nama konsultuje, i da sa nama podeli tu odgovornost. Već tada je meni bilo jasno da deca mogu da imaju odgovornost i neka svoja prava. Pravo da odlučuju o nečemu. Kasnije, kada sam počeo da se bavim decom u redakciji za decu ”Radio Beograda“, shvatio sam da su deca  ”narod poseban“. To sam i napisao u ”Bukvaru dečijih prava“. Sa decom treba razgovarati kao sa ljudima. Malim.

Vi ste prvenstveno poznati kao pisac za decu, ali prve Vaše pesme nisu bile namenjene deci. Koji su bili vaši prvi koraci u stvaranju nekih sadržaja namenjenih deci?
- Kada sam došao u Beograd, 1957. godine, imao sam sreću da se sretnem sa Duškom Radovićem. On je uzeo moj rukopis pesama pod naslovom ”Cvet“, i objavio u jednoj emisiji za decu na Radio Beogradu, mada ja nisam mislio da su to pesme za decu. Bunio sam se kada je tražio da napišem još nešto. Rekao sam da to nije za decu, da ja to pišem ne misleći na decu. On je rekao: ”Ne znaš ti za koga pišeš! Pišeš za sebe i to je dobro. Nego, napiši ti za mene još toga“. On me je polako uvlačio u taj posao, davao mi je ideje. Meni se dopalo kako on gleda na odnos odraslih prema deci, na vaspitanje dece, na ulogu radija, kasnije i televizije, u vaspitavanju dece. On je onda otišao u televiziju, a ja sam ostao u ”Radio Beogradu“ još pet-šest godina i radio emisije: ”Dobro jutro deco“, ”Utorak veče, ma šta mi reče“, ”Subotom u dva“... I onda kada je otišao na televiziju, završila se njegova serija emisija Duško me posle pozvao na televiziju da napravimo novu emisiju za decu u tom terminu serije emisija ”Na slovo, na slovo“ koja se upravo završavala. Ja sam prešao u televiziju i zajedno sa Milanom Brujićem pisao scenario za tu seriju.

Kada vas je Duško Radović uveo u to, šta ste tada mislili o dečijem pesništvu i stvaranju medija za decu?
- Ιsto ono što i danas mislim. Odmah sam video da Duško Radović ne piše za decu, nego za male ljude, i za njihove roditelje, i za njihove vaspitače. On je kasnije definisao taj svoj rad: kada ga je jedna novinarka pitala: ”Kako treba pisati za decu?“, on joj je odgovorio: ”Kao i za odrasle, samo mnogo bolje“. Tom izjavom on je definisao svoj rad i rad svih nas koji smo posle njega prihvatili takvu poetiku.

Na šta treba obratiti pažnju pri stvaranju nekog medijskog sadržaja za decu, bilo da je u pitanju štampa, radio ili TV?
- To zavisi od urednika. Oni moraju biti ljudi od integriteta, ljudi od stava, ljudi od kriterijuma. Nema tu velike neke mudrosti. Kako treba raditi sa decom znaju pametni ljudi i oni koji su pratili kako je Duško Radović radio, kako se inače radi... Treba čuvati Srpski jezik, i književnost, propagirati narodnu i umetničku književnost. I treba poštovati predagoški kodeks. Sve to zavisi od urednika.

Kakav je bio vaš odnos sa decom?
- Uglavnom drugarski. Ja sam poštovao ono što je Duško Radović rekao i obratio se deci sa : ”Poštovana deco !“ Još kao student, čitajući Frojda, naišao sam na rečenicu ”Detinjstvo je roditelj čovekove ličnosti“, znači vrlo je važno kako će se dete razvijati još u majčinom stomaku. Prema njemu treba imati odnos kao prema živom biću. Majka koja nosi to dete ne sme se sekirati, ne sme pušiti ; morala bi razgovarati sa detetom u svom stomaku. Sve to izgleda naivno i nevažno, međutim, strahovito je važno. Kad se dete rodi mora se vaspitati pravilno, a ne kao kućni ljubimac.

U kojim situacijama je bilo teško raditi sa decom?
- Nikada nije bilo teško.

Šta ste vi dobili od njih?
- Dugo se bavim onim ”dečijim ustima“. Beležio sam njihove provale, njihove fazone, njihove fore, njihova naivna razmišljanja o svetu i životu. To je dragoceno, jer deca su u naporu da objasne svet oko sebe. Oni upotrebljavaju one reči i one pojmove koje su do tada čuli i često to ispadne dosta smešno i zanimljivo. Nadrealisti su najbliži deci, jer dečje osvajanje svesti o svetu je jedan nadrealni neverovatan proces. Taj proces sam ja, čini mi se, u velikoj meri usvojio i on mi pomaže u pisanju.

Kao na primer?
- Na primer u knjizi ”Tri čvora na trepavici“ imam jednog krilatog medveda sa kojim razgovaram kao da je potpuno realan medved, jer to je u dečijem svetu naravno potpuno moguće. Imam likove koji su konstruisani po dečijem receptu. Recimo, jedan od likova je ”bav“ i kada ga ja pitam: ”Šta radiš bave?“, on kaže: ”Bavim se“. Iz te dečije logike je nastala ”Alisa u zemlji čuda“ Luisa Kerola, po toj logici piše holandski savremeni pisac Telehen, powoj je pisao Aleksandar Vučo svoju ”Družinu pet petlića“ koja se smatra prvim modernim delom za decu.

Ko treba da stvara medije za decu, deca ili odrasli?
- Isključivo odrasli. Da bi se stvorio medij ili za decu ili za odrasle, potrebna je čvrsta organizatorska logika, a to deca nemaju. Deca bi trebalo da budu saradnici, a ne osnivači medijskih kuća.

Možete li da uporedite medije za decu sada u odnosu na iste nekada?
- Mislim da se ozbiljnije radilo u vreme kada su radio i televizija počinjali da se bave  decom. Danas se decom i radio i televizija dosta površno bave. Danas se decom ozbiljno bave jedino pedijatri. Ne shvata se dovoljno ozbiljnost podmlatka. Zato Srbi kao nacija odumiru. Ne rađa se dovoljno dece. To je tragično.

Šta mislite o novim tehnologijama, internetu? Kako jednom desetogodišnjaku koji je non-stop ispred kompjutera i igra igrice, približiti pesmu?
- U te igrice treba ugraditi pesmu, ako nam je cilj da približimo pesmu detetu. Njemu ne treba  zabranjivati da igra igrice, jer će igrajući igrice dete postati majstor i dobiti refleks da radi sa kompjuterom kasnije, da bude dizajner veb-sajtova.

Šta biste preporučili mladim ljudima koji žele da rade u medijima za decu, šta je najbitnije u tom stvaranju?
- Samo ozbiljnost. I moraju da se obrazuju za taj posao. Ne mogu ići grlom u jagode i ne mogu ići samo svojom voljom i pameću, ne obazirući se na to šta je do sada urađeno.